Glavni i odgovorni urednik Buke Aleksandar Trifunović rekao je za N1 da je za 24 sata ovaj video „Hejt Sloveni“ pogledalo dva miliona ljudi i da je mnogo pozitivnih komantara i pohvala.

„Spot je za tačno 24 sata pogledalo dva miliona ljudi na različitim platformama, neverovatna je količina pozitivnih komentara. Čak i ispod samog Jutjub videa, gde je carstvo tog govora mržnje, imamo zanemarljiv broj negativnih komentara, koji bismo mogli da upotrebimo u sličnom scenariju u budućnosti. Ali su uglavnom reči podrške i hvale“, rekao je Trifunović.

Video „Hejt Sloveni“, u kom se pojavljuju Hristina Popović, Goran Bogdan i Severina, deo je kampanje protiv govora mržnje koju je pokrenuo magazin Buka iz Banjaluke.

Kako je rekao, uspeli su da govor mržnje postave kao temu.

„Da ga ne ignorišemo, to nam je bio cilj, da ne ignorišemo tu količinu govora mržnje, već da se s njom uhvatimo u koštac. Postoji ta stalna uzrečica kod nas ‘pusti budale’ – ne, budale se ne smeju pustiti, mi moramo objasniti i sebi i drugima štetnost govora mržnje i to na brutalan način“, naglasio je.

Spot je, kao je rekao, jedna vrsta terapeutskog iskustva za sve nas.

„I Buka je godinama stalna tema govora mržnje, i mi smo izložili ta svoja iskustva u celu kampanju, očekivali smo mnnogo, ali ne ovako pozitivne i masovne reakcije na spot“, kaže Trifunović.

Na pitanje da li se onda pokazalo da je „budala ipak manje, ali da su glasniji“, urednik Buke kaže: „Upravo to, i mi moramo da izađemo iz sfere anonimnosti i autizma ličnog, ne možemo živeti u tim svojim malim svetovima, gde mislimo da u njima funkcionišemo bezbedno, u staklenom zvonu. Jer nas zapljuskuju vesti sa svih strana, a svim tim brutalnim nasiljima prethodio je govor mržnje. On se ne sme ignorisati, mora se reći da nismo za govor mržnje jasno i glasno“.

Mogu tebe da ne interesuju te „budale“, ali posledice govora mržnje ćeš osetiti kad tad na svojoj koži, dodao je Trifunović.

Sagovornik N1 naglašava da je blago Balkana što su nam jezici slični i možemo da se razumemo, a opet, u komunikaciji koristimo ružne reči.

„Mi možemo da se razumemo, način naše komunikacije može biti lagan, korektan, tolerantan, a mi biramo brutalan. Robujemo tim rečima koje čitamo na mrežama i čujemo u kafanama… A morali bismo da komuniciramo normalno, u granicama pristojnosti“, zaključio je.

(N1)