Javni spomenik Vasi Stajiću, političaru, piscu i filozofu koji je bio borac za prava Vojvodine, demontiran je i nalazi se u depou Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

“Javni spomenik Vasi Stajiću koji se nalazi preko puta zgrade Skupštine grada je demontiran u prisustvu mr Siniše Jokića direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i sada se nalazi u depou Zavoda”, navodi se u odgovoru na novinarsko pitanje “Na koju lokaciju je privremeno izmešten spomenik Vasi Stajiću, zbog izgradnje garaže, preko puta zgrade Skupštine grada?”, koji je potpisao direktor Zavoda Siniša Jokić.

Vojvođanski klub, Zavičajni klub Mokrinčana i predstavnici i učenici Osnovne škole “Vasa Stajić” iz Novog Sada svake godine polažu cveće na spomenik Vasu Stajiću, na dan njegovog rođenja i smrti, 10. februar.

Spomenik je uklonjen kada je počela izgradnja garaže u blizini zgrade Skupštine Vojvodine, a zbog tih radova oštećeno je to čuveno zdanje na koje su Novosađani i Vojvođani ponosni.

Kompleks Banovine građen je od 1936. do 1939. godine po projektu čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana i predstavlja spomenik kulture.

Vasa Stajić (1878-1947) rođen je u Mokrinu, a preminuo je u Novom Sadu. Propagirao je socijalističke ideje i predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise „Novi Srbin“, „Prosveta“, “Nova Vojvodina”.

Napisao je više od 20 knjiga. Objavio je pet tomova Novosadskih biografija, građu za kulturnu i političku istoriju Novog Sada, monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju, kao i niz prevoda.

Bio je sekretar Matice srpske od 1920. do 1922. godine i njen predsednik 1935-1936 i 1947. godine, ali je bio razočaran njenom inercijom i provincijalnošću i brzo ju je napuštao.

Borac protiv “patriotske laži”

U nemogućnosti da položi cveće na spomenik Vasi Stajiću, Vojvođanski klub je u saopštenju za javnost 10. februara naveo da od Vase Stajića možemo naučiti koncepciju “evropske Vojvodine” i kako se na humanoj osnovi možemo boriti za razrešenja međunacionalnih netrpeljivosti:

Vasa Stajić je zauvek aktuelan jer je bio veliki borac protiv “patriotske laži” koja dominira Srbijom i Vojvodinom već decenijama. On je na molbu Mladena Leskovca da sarađuje u časopisu vojvođanskih studenata u Beogradu, pozitivno odgovorio uz “samo” jedan uslov: “Da svojim radom, dok sam ja s vama, ne propagišete šovinizam koji je tako ugodan plašt za korupciju koja nas guši; da ne govorite omladini da je za naš narodni opstanak potrebna laž, nepravda, nemoral (time je pun naš današnji život). Jednom rečju, da ne negujete patriotsku laž“.

Vasa Stajić je govorio: “Šta to znači: Srpska Vojvodina. Da li to znači Banat, Bačka i naša Baranja bez Nemaca, bez Mađara, bez Bunjevaca, Šokaca, Slovaka i banatskih Hrvata, bez Rumuna?… Vojvodina će, prema tome, biti konačno naša, ne od dana potpisivanja mira u Velikom Trianonu, nego od onoga dana kad mi prezremo sve preživele nacionalističke fraze, kad nađemo način da zadovoljimo raznorodno stanovništvo Vojvodine (…) kad mu ostavimo mogućnost poistovećivanja s Evropom, a ne sa Balkanom, kad mu u prvom poistovećivanju budemo mi prednjačili. A taj veliki zadatak naš toliko otežavaju šovinisti (…) pa traže da Nesrbima bude u našoj kući gore no što je nama bilo u Mađara, traže građanski rat, traže i opet gadne borbe narodnosne, nekulturne, nemoralne, kojih bi nam već moglo biti dosta“.

Podsećao je Vasa Stajić i na reči Jovana Cvijića, koji je veoma dobro poznavao Srbiju: “U novom sklopu države, Vojvodina će dobiti ono što bude umela sebi da otme“.

Vasa Stajić se borio protiv mađarskih nacionalističkih i šovinističkih pritisaka i pokušaja asimilacije drugih naroda, ali isto tako nije oklevao da se suprotstavi šovinizmu i u sopstvenoj naciji, u izmenjenim istorijskim uslovima, nakon Prvog svetskog rata.

Vasa Stajić je bio proganjan u okviru Austrougarske monarhije jer ye zalagao za zajedničku južnoslovensku državu, zbog čega je osuđen na šest meseci zatvora, a kada je počeo Prvi svetski rat na to je dodato još devet godina. Međutim, on je jasno poručivao da bečki ili peštanski centralizam ne treba da bude zamenjen beogradskim.

Vasa Stajić bio intelektualac sa misijom. Pokreti budu i prođu, pobede ili propadnu, ali nezavisni intelektualac uvek strada. Oduvek je težio da politički pokrene omladinu i zvali su ga i “srpskim Sokratom”. Njegova utopija je bila da se mora stvoriti „novi čovek“, „avtonomna ličnost“, a njegov životni moto je bio “Rad a ne dokolica”.

Poklanjamo se senima velikog čoveka i obećavamo da ideja evropske, autonomne i nacionalno pluralne Vojvodine nikada neće umreti.

(Autonomija, arhivska foto)