Uprkos tome što u svom tekstu za Dojče vele Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, nije iznela, takoreći, ništa novo u odnosu na ono što godinama i decenijama unazad govori i za šta se zalaže…

… kada je reč o srpskoj zvaničnoj politici u vezi sa državama bivše Jugoslavije, pre svih BiH i Kosova, našla se na snažnom i primitivnom udaru ovdašnjih tabloida, pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića, kao i napadima srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

Dodik je rekao pre dva dana, nakon sastanka sa Vučićem, da nijedna država ne bi trpela „otrovne stvari“ koje šalje Sonja Biserko, a koja pritom uživa „svu demokratsku i ličnu slobodu“ u Srbiji.

Upitan da komentariše tvrdnje Sonje Biserko u nemačkim i hrvatskim medijima, Dodik kaže da je sramno da to govori žena koja uživa svaku demokratsku slobodu.

Sonja Biserko je, međutim, samo ponovila ono što inače govori a to je da je ključni problem za održivost BiH i za uspostavljanje mira na Balkanu, Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Takođe, ponovila je da režim u Beogradu radi predano na zaokruživanju velikosrpskog projekta Severna Mitrovica-Beograd-Banjaluka, što ne predstavlja nikakvu novinu u njenom mišljenju i garancija je doslednosti u kojoj istrajava.

Sonja Biserko za Danas kaže da reakcije na tekst koji je objavljen na DW nije nikakvo iznenađenje.

– Osim što sadrži moje poznate stavove, ili kako kažu, doslednost, u suštini je pregled onoga na čemu Beograd radi. Reč je o analizi onoga što se dnevno može pročitati u dnevnoj i nedeljnoj štampi, raznim portalima, izjavama političara i intelektualaca, ali i brojnim publikacijama na tu temu. Međutim, mislim da je važan tajming. Posle nekoliko godina SAD i EU ponovo deluju zajedno i najavljuju novi i aktivniji pristup regionu, posebno prema Bosni i Kosovu. Time je osujećen plan Beograda na zaokruživanju „srpskog sveta“ na kome je dosta uspešno rađeno poslednjih godina – kaže Biserko za naš list.

Tome je, dodaje naša sagovornica, pogodovao i međunarodni kontekst, posebno Trampova administracija koja je išla u susret Beogradu ili, kako voli da kaže Dačić, „SAD su pokazale razumevanje za srpsko stanovište“.

– Beograd je dosta uznemiren zbog pobede Bajdena i njegovog stava prema regionu koji je ponovio i kao predsednik povodom godišnjice Dejtonskog sporazuma. Jasno je poručio da u BiH nije završen posao na uspostavljanju pravde, pomirenja i funkcionalne multietničke Bosne. Posebno bih istakla deo njegove rečenice koja kaže: „Previše često vidimo kako nacionalizam pobeđuje naše nacionalne interese, a bogaćenje nekolicine se stavlja ispred reformi za dobrobit mnogih.“ Mislim da to najviše pogađa nosioce vlasti u regionu – kaže Biserko.

Prema njenim rečima, Beograd je uznemirio i „hearing“ (slušanje) u Kongresu i poruke novoj administraciji vezano za Balkan.

– Mada su tabloidi odmah počeli sa diskvalifikacijom „bivših“ predstavnika administracije, ostaje činjenica da su oni i dalje aktivni i da će se uključiti u novi pristup Balkanu. Mislim da ih je posebno isprovocirala najava da će i Madlen Olbrajt biti deo dijaloga Beograd – Priština. S druge strane, poseta Sergeja Lavrova Bosni ili, kako je on rekao, Republici Srpskoj i BiH je samo poruka Zapadu da su i oni tu i da se pitaju. To ne znači da će braniti Dodika ili bilo kog drugog. Ruski analitičari ukazuju na to da Moskva ne veruje mnogo Vučiću, kao ni ostalima, i da ih vide kao zapadno orijentisane i da Rusiju koristi kao strašilo za Zapad. U međuvremenu je Putin čestitao Bajdenu na pobedi i ponudio je saradnju. Ukoliko dođe do poboljšanja odnosa na liniji SAD-EU-Rusija, Beograd više neće imati iza koga da se krije. Ostaje Kina, ali ona je ipak predaleko – ističe Biserko.

Kako napominje, tolerisanje ponašanja Beograda je prošlo i treba očekivati ne samo veći pritisak, nego i veće nadgledanje procesa u Srbiji, uključujući i trošenje novca koji dolazi u zemlju.

(Danas)