Nemački kancelar Olaf Šolc je danas posle samita Berlinskog procesa u glavnom gradu svoje zemlje istakao je nakon važnost saradnje u regionu Zapadnog Balkana, koja je i dalje, kako je naveo, opterećena problemima iz prošlosti.

„Berlinski proces pomaže da se prevaziđu granice između zemalja. To je važno jer konflikti iz prošlosti i danas, nažalost, utiču na saradnju i o tome smo razgovarali. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ne ide u zadovoljavajućem smeru“, rekao je on novinarima.

Pozvao je vlasti Srbije i Kosova da ispune preuzete obaveze jer je istakao da je to važno za građane i njihovu budućnost u EU.

Šolc je istakao da još ima nacionalističke retorike koja izaziva podele i predstavlja opasnost po rast i zajednički život u miru i prosperitetu.

Dodao je da je jasno da će države Zapadnog Balkana samo zajedno moći da uđu u Evropsku uniju što čini još važnijom regionalnu inicijativu za dobrosusedske odnose.

Pohvalio je Kosovo jer su administrativni prelazi otvoreni za robu iz Srbije.

Šolc je istakao da bilateralni problemi država-kandidata treba da ostanu bilateralni i da ne utiču na evrointegracije koje su zasnovane na zaslugama.

Rekao je i da je dogovoren i akcioni plan za borbu protiv plastičnog otpada, brže sprovođenje zelene agende za Zapadni Balkan do 2030, što Nemačka podržava i u tom smislu planiranih 1,5 milijardi evra biće isplaćeno do kraja godine. 

Lideri Zapadnog Balkana danas su na samitu Berlinskog procesa potpisali novu fazu Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište od 2025. do 2028. godine.

Na samitu je obeležena 10. godišnjica Berlinskog procesa.

Lideri su potpisali i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu te usvojili Deklaraciju o pristupu i saradnji u okviru infrastrukture za istraživanja i inovacije i Deklaraciju o regionalnim standardima za proveru direktnih stranih ulaganja.   

Lideri Berlinskog procesa su istakli rezultate ostvarene u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta 2021-2024, uključujući slobodu kretanja sa ličnom kartom, uzajamno priznavanje visokoškolskih i stručnih kvalifikacija u regionu, u potpunosti funkcionalan režim rominga kao kod kuće na Zapadnom Balkanu, smanjivanje cena prenosa podataka u romingu između EU i šestorke Zapadnog Balkana, napredak ka članstvu u Jedinstvenom području platnog prometa u evrima (SEPA), uspostavljanje zelenih koridora i smanjivanje vremena čekanja, te su pozdravili napore uložene u jačanje regionalne saradnje.

Istakli su potrebu za pojačanom regionalnom saradnjom tokom druge faze Zajedničkog regionalnog tržišta. 

Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu koji je potpisan danas novi je sporazum o mobilnosti čiji je cilj da se poveća mobilnost studenata i obezbjedi im se pravo studiranja na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u regionu.

Zajedno sa sporazumima o mobilnosti potpisanim na samitima Berlinskog procesa 2022. i 2023. godine ovim Sporazumom će se dodatno povećati mogućnosti slobodnog kretanja na Zapadnom Balkanu.

Cilj deklaracija o pristupu i saradnji u okviru infrastrukture za istraživanja i inovacije i o regionalnim standardima za proveru direktnih stranih ulaganja za šestoruku Zapadnog Balkana, usvojenih danas, je promocija partnerstava u oblastima istraživanja i inovacija te poticanje dinamičnog regionalnog inovacionog ekosistema, kao i usklađivanje investicione politike sa normama Evropske unije i međunarodnim dobrim praksama.

Bregu: Zapadni Balkan nikada slobodniji i svesniji značaja regionalne saradnje

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu izjavila je danas u Berlinu da Zapadni Balkan nikada ranije nije bio toliko slobodan i svestan značaja regionalne saradnje.

„Ovu situaciju u velikoj meri dugujemo procesu evropske integracije. Zajedničko regionalno tržište je velika prilika, koja sa sobom nosi i veliki izazov u pogledu podstrekivanja zajedničke vizije i jasne svrhe naše budućnosti u Evropi“, rekla je ona nakon samita Berlinskog procesa.

Na samitu lideri sa Zapadnog Balkana usvojili su novu fazu Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište od 2025. do 2028. godine. To je nastavak Akcionog plana koji je važio od 2021. do ove godine u okviru kog su ostvareni rezultati poput Sporazuma o smanjenju cena usluga rominga na Zapadnom Balkanu, Deklaracije o romingu između Evropske unije i Zapadnog Balkana, otvaranja zelenih koridora tokom pandemije korona virusa, kao i potpisivanje 17 sporazuma, odnosno deklaracija, radi olakšavanja kretanja građana, studenata i stručnjaka u regionu.

Ona je istakla da novi Akcioni plan zaokružuje 10 godina Berlinskog procesa, te da je naglasak na produbljivanju saradnje.

„Druga faza Zajedničkog regionalnog tržišta je plan održivog rasta. Radi se o glavnom sveobuhvatnom okviru regionalne saradnje od opšteg dobra i zajedničkog interesa na globalnom planu. Rad na regionalnoj ekonomskoj integraciji u okviru plana Zajedničkog regionalnog tržišta koji je usvojen danas u skoro svim oblastima politika, od digitalne tranzicije, trgovine, ulaganja, do inovacija, zelene tranzicije i slično koje su postale vidljive tokom prve faze Zajedničkog regionalnog tržišta, postaje čvrsto utemeljen na novom Planu rasta Evropske unije“ rekla je Bregu.

Ona je osvrćući se na prethodnih 10 godina Berlinskog procesa rekla novinarima da je on „vratio pažnju u region i prodrmao atmosferu“ kada je proces proširenja bio u zastoju.

To je i bila prva prilika da svi lideri iz regiona sednu za sto i razgovaraju sa ciljem da prodube saradnju, uprkos sporovima, posebno kada je reč o Srbiji i Kosovu i problemima u BiH, dodala je.

„Berlinski proces je imao i uspone i padove, mnoge stvari su obećane tokom 10 godina. Puno je obećano kada je reč o infrastrukturi i povezanosti u regionu, ali to je najteži deo priče jer je potrebno mnogo sredstava i studija“, rekla je Bregu.

Kao uspeh Berlinskog procesa istakla je i što su građani osetili i shvatili važnost regionalne saradnje.

„Smatrala bih to ispunjenim jer 80 odsto građana u regionu podržava regionalnu saradnju“, dodala je Bregu.

Lideri su danas potpisali i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu te usvojili Deklaraciju o pristupu i saradnji u okviru infrastrukture za istraživanja i inovacije i Deklaraciju o regionalnim standardima za proveru direktnih stranih ulaganja.  

Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu koji je potpisan danas novi je sporazum o mobilnosti čiji je cilj da se poveća mobilnost studenata i obezbedi im se pravo studiranja na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u regionu.

Zajedno sa sporazumima o mobilnosti potpisanim na samitima Berlinskog procesa 2022. i 2023. godine ovim Sporazumom će se dodatno povećati mogućnosti slobodnog kretanja na Zapadnom Balkanu.

Cilj deklaracija o pristupu i saradnji u okviru infrastrukture za istraživanja i inovacije i o regionalnim standardima za proveru direktnih stranih ulaganja za šestoruku Zapadnog Balkana, usvojenih danas, je promocija partnerstava u oblastima istraživanja i inovacija te poticanje dinamičnog regionalnog inovacionog ekosistema, kao i usklađivanje investicione politike sa normama Evropske unije i međunarodnim dobrim praksama.

(Beta, foto: Beta-AP)