Gospodine predsedniče, sada je trenutak za Srbiju da preduzme konkretne poteze za pridruživanje Evropskoj uniji, rekla je pre dva dana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, obraćajući se Aleksandru Vučiću. Kako se Vučiću obratila u zvaničnom tonu (a ne izrazito prijateljskom, što je ranije bio slučaj), poseta je u javnosti interpretirana kao upozorenje i žuti karton nekadašnjem prijatelju. Da li je promena tonaliteta dovoljna za dugoročno odricanje od malog balkanskog diktatora, ostaje da vidimo. Ili, citirajmo Ursulu fon der Lajen u očekivanjima od Ursule fon der Lajen – očekujemo implementaciju, nisu više dovoljne samo reči.

Za sada, tokom posete Srbiji, ona je decidirano od Vučića zahtevala reformske aktivnosti i to uz uključivanje svih delova društva i političkog spektra. Dakle, bivši prijatelj više nije jedini politički akter u Srbiji, sada Evropska komisija priznaje političko postojanje i (Vučiću) omraženim drugima. Ti drugi su na putu do priznanja političkog subjektiviteta morali prvo životno da nastradaju od državne korupcije, a zatim da od režimske parapolicije i policije godinu dana budu prebijani, gaženi, maltretirani, prisluškivani, nasumično privođeni i pritvarani. Pa ipak, i dalje smo, bar prema onom što fon der Lajen kaže, u situaciji da, ako želimo vladavinu prava u Srbiji, taj posao obavimo zajedno sa Vučićem. Jasno je da je to, blago rečeno, nepristojna ponuda.

Fon der Lajen se nakon Vučića, od koga je zahtevala promene u medijskoj i izbornoj sferi, srela sa civilnim društvom, a nakon toga izjavila da „pozdravlja nedavni napredak u odnosu na birački spisak i Savet REM-a“. Oko ove izjave predsednice se digla prašina iz jednostavnog razloga – srpska javnost je tek od nje čula da se dogodio nekakav napredak u odnosu na birački spisak (REM ostavljam onima koji više prate stanje u medijima).

Naime, srpski birački spisak je onakav kakav je i bio kada nam je 2024. godine nakon republičkih izbora izdata jasna preporuka ODIHR koja glasi:

„Da bi se odgovorilo na zabrinutosti u vezi sa tačnošću biračkog spiska i povećalo poverenje javnosti, trebalo bi preispitati relevantne zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke stranke i civilno društvo, a u skladu sa standardima zaštite podataka.“¹

Nedavni izbori u Zaječaru su pokazali da je upravna inspekcija, doduše nakon okončanih izbora, utvrdila da se u biračkom spisku nalaze preminule osobe, osobe koje nemaju prebivalište u Zaječaru i interno raseljena lica koja ne borave na teritoriji ovog grada, pa tu ne bi smeli da imaju pravo glasa. Da je ista situacija u Mionici i Negotinu, na izborima koji predstoje 30. novembra, ne treba ni najmanje sumnjati. Uostalom, lokalni politički akteri su se već požalili da je u Negotinu u birački spisak upisano oko sedam hiljada birača više nego što je Negotin imao stanovnika po poslednjem popisu (sa maloletnim licima), dok Mionica ima birača koliko i stanovnika prema poslednjem popisu (iako popis, kao što je već navedeno, uključuje i maloletna lica, koja i danas u određenom broju žive u Mionici).

Zašto upravna inspekcija upravo sada ne proverava podatke iz ova dva dela biračkog spiska? Makar kako bi usrećila Ursulu fon der Lajen. Odgovor je jasan – to se ne događa jer je birački spisak jedan (ne i jedini) od ključnih načina za „namicanje“ nepostojećih glasova za SNS i proglašenje izbornih pobeda na osnovu takvih glasova.

Sva je prilika da je neko dezinformisao predsednicu Evropske komisije o napretku u biračkom spisku. Druga mogućnost je da se ona nesrećno i neprecizno izrazila, zamenivši zadovoljstvo organizacije CRTA i CESID poslednjim SNS-ovim nacrtom izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji su osvanuli (i nacrt i zadovoljstva), baš u danu posete fon der Lajen.

Kako je stanje u biračkom spisku od odsudne važnosti za zakonitost sprovođenja izbora, ovde ću izložiti ključne razloge zbog kojih se poslednji (jedanaesti!) nacrt koji je SNS plasirala ove godine ne može smatrati zadovoljavajućim osnovom za značajnu reviziju biračkog spiska, koja se od Srbije zahteva i na koju građani imaju pravo.

1. Ovlašćenja Komisije za reviziju biračkog spiska

Ukoliko bi predložena rešenja bila usvojena, Komisija za reviziju ne bi imala ovlašćenje da vrši izmene, a pogotovo ne značajne izmene u biračkom spisku (u narodu poznata pod imenom „izvršna ovlašćenja“). Podsetimo još jednom da je cilj međunarodno definisane preporuke značajna revizija biračkog spiska („meaningful audit“). Komisija bi prema SNS predlogu mogla da konstatuje problem u biračkom spisku ili da nadležnim organima (npr. Ministarstvu državne uprave) uputi zahtev² za ispravku utvrđenih nepravilnosti. U javnosti je pogrešno interpretirano da bi Komisija mogla da naloži/naredi izmene u biračkom spisku.

Nadležni državni organi ne bi bili u obavezi da postupe po zahtevu Komisije, već bi o njemu mogli naknadno da odluče (pozitivno ili negativno). Sem što možemo da pretpostavimo da državni organi ne bi postupali po zahtevima Komisije (jer su pod kontrolom SNS i jer bi, da je drugačije, ispravke vršili već sada, u skladu sa zakonom), rok za odlučivanje o predlozima Komisije omogućava da odluke o stanju u biračkom spisku budu donete čak i nakon sprovedenih izbora. Građani koji su na prethodnim izborima zahtevali brisanje „fantoma“ sa svojih adresa dobro znaju da MUP pri isticanju ovog zahteva odlučuje u opštem roku od 60 dana i da odbija da postupa hitno. Isti slučaj bi bio i sa zahtevom Komisije za otklanjanje nepravilnosti.

Sve ovo ukazuje da predloženi model ovlašćenja i rokova za odlučivanje ne može da garantuje „čišćenje“ biračkog spiska za predstojeće izbore.

2. Sastav i odlučivanje Komisije za reviziju

Stranke vladajuće većine bi u Komisiju mogle da predlože čak pet članova, opozicija tri, a organizacije koje posmatraju izbore dva člana (odnos 5-3-2). Da bi odluka Komisije bila doneta potrebno bi bilo da za odluku glasa sedam članova i to najmanje po dva iz svakog „klastera“. Čuli smo argumentaciju da to opoziciji i udruženjima omogućava pravo veta nad odlukama SNS u ovoj Komisiji.

Međutim, pravo da se zaustavi odluka se može tumačiti isključivo u kontekstu problema koji Komisija treba da reši i u odnosu na vrstu odluka koje bi Komisija trebalo da donosi. U konkretnom slučaju, članovi Komisije koje je predložila vladajuća većina su ti koji imaju (politički) interes da „zakoče“ inicijativu da se sprovede terenska kontrola stanovanja ili podnošenje zahteva za otklanjanje nepravilnosti.

Kao što smo videli u delu 1), čak i ako članovi Komisije koje je predložila parlamentarna većina dozvole isticanje inicijativa i zahteva, oni i dalje nisu obavezujući. Dakle, vladajuća većina ima najmanje dva načina da ignoriše aktivnosti na ažuriranju biračkog spiska (tokom donošenja odluke Komisije i tokom njenog sprovođenja). Opozicione stranke i udruženja će po prirodi stvari želeti da njihovi predlozi za promenu u biračkom spisku budu usvojeni, te isticanje njihovog prava veta u ovom slučaju nije razlog za zadovoljstvo. Naprosto jer SNS nema interes da predlaže čišćenje spiska, a opozicija i udruženja nemaju interes da takav predlog (čak i kada bi bio moguć) zaustave.

ODIHR je u svom poslednjem objavljenom mišljenju o Nacrtu zakona (koji je sadržao isto rešenje u pogledu sastava Komisije) bio izričit da takav sastav ne obezbeđuje Komisiji da bude prepoznata kao nezavisna i ne omogućava izgradnju javnog poverenja. ODIHR je konstatovao da svoje mišljenje ponavlja uporno i bez efekta, a da bi sastav Komisije koji bi bio adekvatniji morao da uključi približan broj članova na predlog vlasti i opozicije, kao i da poveća broj članova koje predlaže civilno društvo.³ Ovde je ODIHR direktno pohvalio CRTIN predlog o devetočlanoj komisiji u kojoj bi svi predlagači imali isti broj članova (3-3-3). U Nacrtu koji je CRTA pre dva dana ocenila kao prihvatljiv, ovaj njihov raniji predlog, uprkos stavu ODIHR, nije uvažen.

3. Sumnje u pristup „pravom“ biračkom spisku i pristup podacima

Članovi Komisije za reviziju bi prema predloženom rešenju imali pristup „u sve podatke o biračima u biračkom spisku, putem posebnog modula“. Ovakav koncept pristupa budi sumnju jer pristup biračkom spisku nije isto što i pristup posebnom modulu sa svim podacima o biračima.

Kako građani Srbije imaju dugogodišnje iskustvo sa vođenjem duplih biračkih spiskova na biračkim mestima, sasvim je opravdana sumnja da će članovima Komisije skromnih ovlašćenja putem posebnog modula biti prezentovani podaci koji se mogu smatrati paralelnom evidencijom u odnosu na „pravi“ birački spisak. Ova sumnja se može otkloniti jednostavno – tako što bi nekoj budućoj Komisiji bio dostupan birački spisak, kao što je on danas dostupan upravnim inspektorima.

***

Ovo nije zaokružena lista problematičnih rešenja iz Nacrta. Dalje bi mogle da se nižu sve opcije u kojima bi SNS mogla da usvoji zakon radi sticanja sitnih političkih poena, a onda proceduralno odugovlači izbor Komisije ili priredi njeno raspuštanje. Slična paleta manipulacija je ugrađena i u delove Nacrta o objavljivanju delova biračkog spiska. Nema potrebe da navodimo sve mane Nacrta, jer su i osnovne dovoljne da građanin razume da bi njegovim usvajanjem revizija biračkog spiska ostala udaljeni san.

Ovde se dakle ne radi o relaciji dobro rešenje – mogućnost zloupotrebe dobrog rešenja. Rešenje u osnovi nije dobro, odnosno u njegove temelje je ugrađena mogućnost da vladajuća većina, kao i do sada, ima potpunu kontrolu nad biračkim spiskom i da nastavi da odbija njegovu reviziju.

Na kraju, mada ne i najmanje važno, poslednji predlog SNS, a koji je (sumnja se) obradovao Ursulu fon der Lajen nije poslat ODIHR-u na mišljenje, iako strateški dokumenti Srbije i EU (npr. Reformska agenda) zahtevaju objavljivanje izveštaja ODIHR o svakom koraku na putu primene međunarodnih preporuka.

Ukoliko Ursula fon der Lajen zaista želi implementaciju i napredak u ovoj oblasti, kao što je to rekla pre dva dana u Beogradu, stvari su vrlo jednostavne. ODIHR preporuka zahteva preispitivanje zakona, propisa, ali i prakse. Podatak da je upravna inspekcija posetila Mionicu i Negotin, izvršila kontrolu i naložila otklanjanje nepravilnosti u biračkom spisku bio bi dovoljan dokaz da je revizija biračkog spiska moguća i da je moguća odmah i sada.

Reakcija opozicije (odricanje od učešća u izradi) na Nacrt koji joj je dostavljen u danu posete fon der Lajen je razumljiva. Nijedan politički akter, bio on politička stranka ili grupa građana koja ima ambiciju da izađe na izbore, ne bi smela da stane iza rešenja koja tako očigledno omogućavaju režimu da iznova manipuliše biračkim spiskom, te da na osnovu toga, uz druge manipulacije, ponovo proglasi pobedu. Takav scenario ne bi smeo da bude prihvatljiv ni drugim odgovornim građanima.

—————

1. U pitanju je nezvanični prevod ODIHR-a, dok preporuka na engleskom jeziku glasi: To address concerns over the accuracy of voter lists and increase public confidence, the relevant laws, regulations, and practices should be reconsidered to enable access to voter registration data and facilitate the conduct of a meaningful audit of the Unified Voter Register with the participation of relevant stakeholders, including political parties and civil society, in line with data protection standards.
2. Članom 22j st. 1 tač. 9 Nacrta se predlaže da Komisija „podnosi zahtev ministarstvu nadležnom za poslove uprave za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku“.
3. Str. 8, par 1-4

(Peščanik, karikatura: STUPS)