Samo nekoliko godina posle završetka Drugog svetskog rata mladi komunisti u slovačkoj provinciji osnovali su jedno selo. Mediji su 1949. s oduševljenjem izveštavali o počecima socijalističkog eksperimenta. Članovi komunističke omladinske organizacije uputili su se u slovačku provinciju i na mestu gde se sastaju reke Mali Dunav i Vah, počeli da grade naselje. Za nekoliko godina tu je nastala uspešna poljoprivredna zadruga.
Kao prva poljoprivredna proizvodna zadruga u zemlji, Selo mladosti se specijalizovalo na uzgoj riže i šarana. Ašovima i lopatama su mladi komunisti kopali kanale za odvodnjavanje kako bi močvarno tlo pored reka učinili plodnim. Među prvima je bio tada 18-godišnji Ondrej Kerdjo. „Naš uzor su bili sovetski komsomolci. Svi smo mi bili mladi seljaci. Pitali smo se, zašto ne bismo izgradili svoje selo? Ta ideja nas nije napuštala. Hteli smo da napravimo nešto potpuno novo.“
Selo za primer
Malo po malo, Selo mladosti je postajalo sve veće. U najbolje vreme je tamo živelo do 800 ljudi. Sve su porodice radile u poljoprivrednoj proizvodnoj zadruzi. Selo je bilo ne samo mlado nego i moderno. Već pedesetih godina dobilo je struju, vodovod i kanalizaciju, priseća se danas 82-godišnji Ondrej Kerdjo. „Stalno su dolazile delegacije – i iz inostranstva. Nešto novo se može izgraditi, ako se stvarno hoće. Socijalistička poljoprivreda je stvarno funkcionisala“, kaže Kerdjo.
Kolektivni rad je donosio sve veće prihode. Projektovane su nove ulice pod pravim uglom, građene staje za svinje i krave. Seoska zajednica ne želi crkvu – već gradi dom kulture na dva sprata.
Ali, posle kraja socijalizma započele su teškoće. Pod tržišnim uslovima, kolektivna proizvodnja je funkcionisala samo nekoliko godina i to prilično loše. Brojna područja bila su nerentabilna. 1996. je zadruga pretvorena u deoničarsko društvo. Pristup Slovačke Evropskoj uniji 2004. definitivno je zapečatio kraj zadružnog projekta, priseća se tadašnji predsjdnik Uprave Ludovit Turon. „Danas pokušavamo da se snađemo na otvorenom tržištu Evropske unije. To je svakodnevna borba za novac i golo preživljavanje.“
Verovali su u jednu ideju
U ogromnim stajama danas je samo oko 150 krava muzara i nekoliko teladi. Uzgoj uljane repice i kukuruza donosi slab profit. Broj stanovnika je prepolovljen, a od onih koji su ostali skoro svaki treći je penzioner. Ko može, seli se u gradove. Preti opasnost da nekadašnje Selo mladosti izumre, kaže načelnica Gabriela Genzelova. „Ljudi nemaju posla – ta činjenica sve baca u senku.“
Lagano propadanje sela i loši izgledi za budućnost njihove dece i unuka zabrinjavaju nekadašnje osnivače sela. Nezaposlenost mladih u Slovačkoj je među najvećima u Evropi. A u socijalizmu su svi imali posao, kaže Ondrej Kerdjo: „Imali smo ideju u koju smo verovali. Imali smo planove za budućnost. A šta je sa mladim ljudima danas? Oni nemaju perspektive. Čak i onaj ko ima univerzitetsku diplomu može samo da vozi taksi.“
Ovaj 82-godišnjak je razočaran i razvojem međuljudskih odnosa u Slovačkoj i drugim bišim socijalističkim zemljama: „Mi smo odgajani kolektivno i tako smo i razmišljali. Međusobno smo se pomagali i podržavali. Danas u kapitalizmu je to drukčije. Čovek je čoveku vuk.“
Ludovit Turon razume nostalgiju svojih roditelja i deda i bake. Loše stvari iz vremena komunizma oni su potpuno potisnuli. A njihov teški rad nakon rata danas se uopšte ne ceni. Ipak postoji uteha. Kao ostatak prošlosti u selu je do danas preživela ideja zajedništva. „Ljudi ovde ne kukaju. Zajedno rešavaju probleme. Taj osećaj pripadnosti jednoj zajednici je fantastičan.“
(Štefan Hajnlajn. PragAnto Janković, Deutsche Welle)