Marija, Julija i Slađa, pa Sneža i Dušica, kao prvo sećanje na grad

I jedan Visok i štrkljast kao bor, što je srce zbog njega proključalo

I niz drugih što su iz “Atrijuma” i sa “Đave” izvirivali

Gospođa, prva urednica

Pa Vesna, urednica nad urednicima, iako nikad čekićem, kao ovi danas, nije udarala

I Daca, što je uvodila u svet pozorišta

I Branka, “Pedeju”, što je pravopis proveravala

Plus – Bane, mljac, Fuck the Pocket…

Jovan, ogroman čovek, novinarčina sportski

Branko, što je fotkao sve što je u Jugi bilo važno

Aleksandra, s kojom si se združio tek decenijama posle

Zoran, što filmove – i na filmove – uvek pušta

Boris, u čijoj smo “Areni” kao filmofili rasli

Jedna Dušanka, jedini pravi pozorišni PR ikada u Novom Sadu

Tijana, gospođa glumica, uvek sređena i vedra

Sneža, najljubaznija pozorišna biletarka

Zoltan, jer miris žene u njemu huči

I Zoltan, najnežniji zubar na svetu, duhovit i kad tebi do smeha nije

Filip, što piše o generacijama koje ne razumeš

Teofil, što piše iz generacije kojoj pripadaš: čitaš, čak i kad se ne slažeš

Ida, što decu da govore uči

Dalibor, što karikature crta

Branislav, obućar koji ne filozofira, majstor koji sve dobro uradi

Jedan Miljan koji je nestao, a nije smeo

I Voja koji se prerano odjavio

I Denis, što ga više nema, a tu je

I Jata koji nije tu, a ima ga

Niz ateista, jer su “repovali”

I još neki, zbog kasnonoćnih poetskih etida

A nisu zaslužili da im se ime pomene

Osim Čika Nikole

Kristian, jer najtoplije kaže “dobar dan”, a stvarno ga zanima i kako si ti

Zagorka, koja je napisala novosadski manifest

Ime, koje već dugo preti kafom

I Sabolč, koji, osim što isto duguje kafu, nikako svoj film da dovrši

I Sonja, s kojom se kafa godinu dana ugovara

Boba, koja o pozorištu uvek polušapatom govori

Branislav, što svoju poeziju čita dok peva

Marija, što je istinsku slobodu i jednakopravnost davno propagirala

Boris, kome je bio pun kufer grada, pa se na jednu visoravan popeo

Boris, drugi, jer je pobunjena čitateljka

Boris, treći, koji je raščlanio Tišminu “Upotrebu čoveka”

I Tišma, jedini pravi, čiji ti intervju 6. oktobra moron diktafon nije snimio

Saša, što je s decom – posve nežnih i ranjivih duša – dugo radio

Jedna Nataša mu pomagala

Sanja, Tanja i Bojana, jer su koleginice po hlebu

Sandra, što je bila kraj uzglavlja kad te bol od života rastavljao

Vlada, što je bebama elektronsku adresu dao

Duška, što marketingu meru uzima

Minja, Rock Stage, što rokere posvuda po koncertima vodi

Vanja, globtroter, biciklista i hedonista, a košarkaš

Tanja, koja kaže da sigurnosti nema, ali mnogo čega drugog ima

Goca, zbog jednog “Chanel” ruža

Gordana, što s piscima druguje i uvek u poverenju o knjigama govori

Nebojša, jedan stari, ali i ovaj Novi

Mile, zbog priznanja “Pijani smo bili bolji”

Arpad, jer nas spaja sa književnošću koju inače ne bismo znali

Lazar, jer pravi raskošnu pozorišnu muziku

Human Petar, zbog “Kafe u ponoć”

Slađa, jer ume da odvede na put, čak i kad fizički ne otputuješ

Beg, jer sećanje…

Zdravko, jer – rokenrol

Aleksandra, koja je As svih radija

Iva, što se na Ive odaziva

Sanja, što prezime kao neki ekskluzivni bečki kolač ima

Mlađa i Daško, i odskora Ivan, jer radio…

Milan, što nam dovodi svetsku muzičku elitu u grad

Ljilja, jer je “Box” svih artova

Silvija i Vera, zbog antologije “RegiONA“

Goran, uvek drug, koji se preziva kao najbolja drugarica

I logoreični Goran, koji novine prodaje

Ceca, za sporadične razgovore pod strehom, iskreno i bez pardona

Andraš, oduvek urban, iako tek odskora Novosađanin

Avram, nežna duša koja kompjutere u dušu zna

Arpad, glumčina

I Aron, Glumac

Nataša, što pravi kreme koje podmazuju dušu i telo

Druga Nataša, što stalno brojeve nečijih telefona traži

Frosina, što pleše kao pero na vetru

Plus Ista i Dunja, zbog mesta dobre radnice

Ali i Andreja, što plešući vetar u pero utiskuje

Raša, redak čovek, stanodavci bi takvi morali biti

Bilja, uvek pregršt optimizma širi, iako joj život ružama nije posut

Silvija, koja stalno fruškogorske fotke šalje

I Dejan koji uporno, umesto da vodi u svet, fotke iz sveta sebično šalje

Doda, koja nevidljive prizore oko nas u vidljive lepote pretvara

Miloš, što muziku po svetskim klubovima pušta

Dragana, što po Dunavskom unučiće šeta

Stanislav, panker, koji uvek ume iskreno “hvala” da kaže

Risto, što divne pesme piše i nikako knjigu da objavi

Bibi, što ljubav s dva psa množi

Komšija Veljko, čiji je osmeh sinonim za “dobar dan”

Vladislava, što knjige brzinski čita i o njima precizne recenzije piše

Ljubica, uvek dosledna, dragoceni razgovori s njom

Klara, što po morima dalekim roni

Lola i Ivana, pozorišne Amazonke

Neda i Slavica, Marija i Jelica, jer uz njih deca rastu

S i S: uvek dobitna kombinacija su taj Slobodan i taj Saša

Mina i Divna, nežne gladijatorke novosadske dramaturgije

Danilo, Kristina, Darko i Aleksa, jer boljeg šlagvorta nema od njih

Ervin, zbog glasa kakvi su retki na scenama našim

Ivan, jer ume glumi šešir da podigne

U Dejana brze ruke bubnjarske

Sava, koji kroji odela i jedan divan festival

Radmila, divno biće što pozorištu vetar u leđa daje

Nada, što vazda u nedoba zove, da podrazumevajuća pitanja pita

Relja, što fantastične filmove o nevidljivim ljudima pravi

Marko, jer takve scenske elegancije u drugih glumaca nema

Drugi Marko, koji izvrsne reportaže pravi, ali i cementu dušu ume da nađe

Ištvan, koji glas ko slavuj ima

I Zlatko, koji na Makedoniju podseća

Jelena, što je svetska manekenka bila

Sandra, Jelena i Rima, jer vraćaju veru u školu

Salex, tršćanski drug, a zapravo drug po duši

Staša, oličenje elegancije i stila, marakeška duša greškom ovde nasukana

Čila, što fotoaparatom život ume da zaustavi

Jelena, što filmove – u prstu, a lepo vaspitanje – u krvi, ima

Sandra i Jovana, neko koga odskora kao svog osećaš, iako zajedničku prošlost nemate

Igor, s čijim se pisanjem uglavnom ne slažeš, a uvek jedno drugome nešto za razjasniti imate

I Vita, pesnikinja, što šume diše, a vazduh na hleb maže

Vita, muzikolog, što često na nešto što smo zaboravili podseti

I Uroš, Petra, Igor i Boris, jer su azbuka i abeceda barizma

Jela, što u misli i ćud kafe ulazi

I Miloš, istinski gradski dr kafologije

Marta, jer je čudo od glumice

Zia, čovek, žena, glumica i pedagog

Bora, neko ko ume da nađe put do pisaca i najboljih knjiga

Milan, koji je stvorio knjižaru što svira

Tibor, advokat koji od najboljih pisaca bolje piše

Mare, čiju knjigu k’o ozeb’o sunce čekaš

Nevena, koja ne odustaje od toga da su knjige – veruješ joj – izvorište svega

Kristina i Sara, zbog iskre radosti kakva se retko viđa

Eržika i Siniša, zbog susreta tamo gde Dunav ljubi nebo

Peca, što razmenjujete linkove o filmovima, muzici i tekstovima

Nikola, što muziku kroz pore propušta

Moma, jer je Pantelija forever

Saskaja zauvek, iako više ovom zemljom ne hodi

Šime, što uvek majčinske savete daje, a šizi kad stižu u kontra smeru

Nataša, koja uskače kad god tlo izmiče

I Dinko, više Novosađanin od mnogih tu rođenih

Čitav naš svet su ljudi

Rođeni nekada, negde

I neka imena oni nose

Ali ni njihova imena, kao ni njihovo poreklo – njihovo zanimanje nisu

Tako diše moj grad

Ljudima

Čovek po čovek

Jednako grad

Neki

Jedan

Novi Sad

(javniservis.net)