Juče je bio specijalni dan. Plakala sam od sreće. Ježila se od zadovoljstva. Da, balkanski krvnik, zlikovac, koji je, u ime mog naroda – Srba – počinio genocid nad srebreničkim muslimanima, osuđen je na doživotnu robiju. Nikada neće izaći iz zatvora. Nikada! To je najveća sreća koju, ne ja kao pojedinac, već kao građanka Srbije, mogu da osetim. Ali, i kao pojedinac, razume se, kao pripadnica ovog naroda, kao neko ko voli svoju ulicu, školu u koju sam ušla, školu i dvorište u koje će moje, i deca mojih prijatelja ići, sve institucije, sve pasaže, drveće, pločnike, parkove… Moja, lična odgovornost, kao građanke ove države, koja je bila maloletna kada je pobijeno više od osam hiljada muslimana u Srebrenici, juče je doživela satisfakciju. Nije doživela satisfakciju za sve zločine koje su ti monstrumi počinili širom nesrećne Bosne. Ali, ipak, monstrum koji se određuje Srbinom, Radovan Karadžić, ostaće u zatvoru zauvek.

Opet, moje dete, deca mojih prijatelja, heeeej, sva deca, i ljudi, znaće da je zlikovac, zlikovac koji se predstavljao kao Srbin, truliti u „kazamatu“ do smrti. Učiće u školama o tome šta je taj monstrum zajedno sa Ratkom Mladićem, Slobodanom Miloševićem, ali i aktuelnim vlastodršcima, Aleksandrom Vučićem, Ivicom Dačićem, Aleksandrom Vulinom, i ostalim podanicima ratno zločinačke politike devedesetih, koji su manipulišući strahom i siromaštvom građana Srbije, napravili od njih. Kreature, podanike monstruma, koji su zgrtali bogatstva na zločinima nad drugim i, bukvalno, samoubistvima, sopstvenog naroda.

Reč je o političkim monstrumima, koji i dan danas vladaju Srbijom. Građane Srbije koji su preživeli politiku sopstvenih predvodnika tokom devedesetih, kada su, u njihovo ime, počinili niz etničkih čišćenja, genocida, ratnih zločina, za koje nikada nisu i neće odgovarati, danas na ulici brane od toga oni koji ratno zločinačkom režimu zameraju što navodno odustaju od takve politike. I to je najveća nesreća. Oni njima zameraju i hoće da izvode revoluciju na osnovama toga što su odustali od „branjenja“ Kosova, što se više transparentno ne zalaži za samostalnost Republike Srpske, ili, pak, što prećutkuju osude da su bili predvoditelji najveće nesreće sopstvenog i drugih naroda sa ovih prostora.

Građani Srbije osuđeni su na „večno vraćane istog“. Na one koji sprovode ratno zločinačku politiku pa od nje donekle odustaju jer su se našli na pozicijama vlasti, gde su, od strane EU prepoznati kao političari koji bi, opet, u ime srpskog naroda, mogli da, na sebi svojstven, ratno zločinački način, priznaju kosovsku nezavisnost i rehabilituju odnose sa krvavom Bosnom. S druge strane, na ulicama takvu vlast ruše oni koji ni to ne bi uradili, već grade sopstvene političke platforme na nacionalizmu i kontinuitetu sa ratno zločinačkom politikom. Da budu produžena ruka onih koje žele sa vlasti da svrgnu.

Ta duboka nesreća običnog čoveka, koji živi i radi u Srbiji, koji je po stepenu te nesreće, odmah iza direktnih žrtava genocida i ratnih zločina, čini se da nikada neće prestati da pritiska i određuje njegovu sudbinu.

Jer, kako bi oni koji ne žive ni približno kao običan građanin Srbije, mogli verodostojno da svedoče o njegovom životu. Na koji način bi oni koji imaju milione i milijarde mogli da se na smislen način suprotstave ratnim i profiterima na smrti sopstvenog naroda, kada su to bogatstvo, ili dobili, ili umnožili u tranzicijskom periodu. Onom koji je usledio nakon smene zlikovaca poput Dačića, Vučića, Vulina…

Kada bi sve te mlade i nevine duše, zabludele nacionalizmom opozicije, preslikanim od nacionalizma vlastodržačkih naci kreatura, koje danas hapsi lopovska i ratno huškačka vlast Aleksandra Vučića, bile oslobođene tih zlokobnih uticaja i sa jedne i sa druge strane, danas bi se na trgovima širom Srbije slavila jučerašnja presuda krvniku – Radovanu Karadžiću. Ovako, posmatraćemo samo još dublje upadanje u mulj sopstvenih grehova. Kolektivnog. Onog koji će nas određivati sve dok sve nacionaliste ne šutnemo u dupe i prozremo na način koji jedino zaslužuju. Ne možeš biti čovek-opozicionar, pa makar bio i protiv Vučića. Moraš se kao kao takav odrediti naspram njegovog prvobitnog greha, onog koji je odveo u smrt desetine hiljada ljudi. Reci da je zločinac, i sutra će pasti.

(Danas)