Poštovani Slobodane,

Ovako bih pre godinu dana počela prepisku a sada samo – tužioče Josimoviću.

Mislila sam da ću prećutati, ali pokrenulo me je kada sam videla osmeh na licu kada je Radivoje Jovović govorio o vašoj odgovornosti za proces u slučaju 16 žrtava pada nadstrešnice i 12 političkih zatvorenika koje teretite za navodni pokušaj državnog udara i rušenje ustavnog poretka. Taj osmeh je govorio – samo ti pričaj, čeka te nalog za privođenje.

Imali smo priliku ranije da sarađujemo, prijatno je iznenađenje kada shvatite da u tužilaštvu neko ne samo da razume problem rodno zasnovanog nasilja (RZN), nego iskreno želi da pomogne u rešavanju. Tada sam mislila da je iskreno, sad ne znam šta da mislim, sem da se pitam – šta se to dogodi u čoveku da pređe na tamnu stranu, stranu kriminala, korupcije, nasilja?

Kada sam saznala da ste 1. novembra bili dežurni iskreno mi je bilo žao – zašto se takva slučajnost dešava onima koji su najprofesionalniji? Dopisivala sam se s nekim vašim kolegama, nisu sumnjali da će Slobodan postupiti u skladu s načelima profesije, ali su i komentarisali da ni jedan tužilac nije sam, te smo izrazili nadu da ćete uspeti da se nosite sa svim pritiscima. Koliko pogrešno i naivno – ali onako ljudski naivno – jer ipak i dalje verujem u ljude i profesionalce u institucijama.

Sablaznila sam se kada sam shvatila da je Slobodan Josimović tužilac i u slučaju nezakonito prisluškivane grupe aktivista. Neki od njih su moji studenti i da se nije dogodila nadstrešnica možda bih tužioca Josimovića zvala u goste na fakultet da studentima pojasni sa kojim problemima se tužilaštvo nosi kada je reč o RZN. Slušala bi vas, na primer, i studentkinja Mila Pajić, postavila bi sigurno neko nezgodno pitanje, a onda bi verovatno zajedno konstatovali u čemu i u kome je problem.

Mila je jedna od onih koji ne mogu da se vrate u državu jer joj preti zatvor. A gde ste bili kada su režimski tabloidi mesecima vršili brutalno nasilje prema Mili i prema drugim devojkama? To je školski primer mizoginije.

Zar je žena žrtva samo kada je prebijena ili mrtva? Službena i ljudska dužnost su tada zanemele. A šta je ono što se pokreće kada režim potera? Ni profesionalno, ni ljudski sigurno nije.

Za pritvorene i prognane mlade ljude koje dugo poznajem garantujem – čestiti, odlični studenti, odgovorni, požrtvovani, iskreni, srčani. Retko kad grešim u proceni, sem u slučaju tužioca Josimovića. Osmeh sa tamne strane puno toga govori.

(autorka je vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu)

(Autonomija)