Skip to main content

SMART Balkan – civilno društvo je brana korupciji i zloupotrebi moći

Jugoslavija 30. јун 2023.
3 min čitanja

"Vlast bi trebalo da bude odgovorna narodu i civilnom društvu za svoje postupke i osiguravati da su interesi ljudi zaštićeni"

Druga nacionalna konferencija SMART Balkan konferencija pod naslovom „Sistem upravljanja krizama u Srbiji: uloga organizacija civilnog društva?“, održana je danas u Beogradu.

Konferencija je organizovana kao deo projekta SMART Balkan, finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, uz učešće državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške Ejvind Vad Petersona i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova, a tom prilikom dodeljeno je 11 grantova za Nacionalne intervencije organizacijama civilnog društva iz Srbije u iznosu od 5,5 miliona norveških kruna.

Na konferenciji je, između ostalog, bilo reči o umrežavanju organizacija civilnog društva.

Peterson je na početku istakao kako u demokratiji vlast pripada ljudima, te da civilno društvo deluje kao most između građana i vlade.

„Vlast bi trebalo da bude odgovorna narodu i civilnom društvu za svoje postupke i osiguravati da su interesi ljudi zaštićeni. Promovisanjem transparentnosti, odgovornosti i dobrog upravljanja, civilno društvo pomaže da se spreči zloupotreba moći i korupcija“, naveo je on.

Dodao je da je Norveška ponosna što podržava civilno društvo u Srbiji i na Zapadnom Balkanu kroz program SMART Balkan, koji ima finansijski okvir od oko 17 miliona evra u periodu od četiri godine.

Ministar Žigmanov je ocenio da Vlada Republike Srbije, svesna važnosti civilnog društva, kreira politike u čijim pripremama i sprovođenju učestvuju i organizacije civilnog društva, čime želi izgraditi „partnerski odnos između organa vlasti i OCD“.

„Poslednji korak u arhitekturi takvih odnosa jest osnivanje Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Vlade Republike Srbije, novog institucionalnog mehanizma za trajni i institucionalni okvir dijaloga između institucija vlasti i OCD-a, tela čije članove u izbornom procesu koji je u toku upravo biraju OCD“, naveo je Žigmanov.

Izvršna direktorica Centra za istraživanje i kreiranje politika – CIKP Marija Risteska istakla je da je projekat SMART Balkan fokusiran na unapređenje sposobnosti organizacija civilnog društva u cilju podsticanja umrežavanja i zajedničkih napora kako bi se donele efikasnije promene politika, a s time i rešenja problemima građana i građanki.

Podsetila je i da je u prvoj godini implementacije projekat dodelio ukupno 9,2 miliona norveških kruna u vidu grantova za 31 organizaciju civilnog društva u Srbiji, pružajući podršku raznim inicijativama.

„Najveća podrška do sada bila je usmerena na usluge i inicijative koje omogućavaju unapređenje mentalnog zdravlja, prevenciju nasilja, reintegraciju žrtava nasilja u društvo i učešće organizacija civilnog društva u pružanju usluga, kreiranju i sprovođenju politika kao i praćenje implementacije politika. Na ovaj način odgovaramo na potrebe građana i doprinosimo stabilnijoj i sigurnijoj Srbiji i stabilnom i sigurnom Balkanu“, rekla je Risteska.

Tokom konferencije dodeljeni su grantovi za Nacionalne intervencije za 11 organizacija civilnog društva iz Srbije u iznosu od 5,5 miliona norveških kruga. Podržane organizacije realizovaće svoje projekte u periodu od približno dve godine, baveći se pitanjima u okviru glavnih tematskih oblasti projekta, bezbednosti i stabilnosti, i dobrog upravljanja, uključujući tu rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, suzbijanje nasilnog ekstremizma među mladima, učešće građana i razvoj zajednice, medijske pismenosti, reformu sektora bezbednosti i smanjenje rizika od katastrofa kao i zaštitu privatnosti i bezbednost podataka.

Jačanje participartivne demokratije

Smart Balkan jača participativne demokratije i evro-atlantske integracije Zapadnog Balkana preko osnaživanje organizacija civilnog društva i njihove mreže za snažniju i aktivniju ulogu u stvaranju mirnih i inkluzivnih društava za održivi razvoj u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, S. Makedoniji i Srbiji.

Druga Nacionalna konferencija u S. Makedoniji bila je usredsređena na upravljanje krizama i jačanje lokalnih kapaciteta za prevenciju nasilja i nasilnog ekstremizma. Utvrđeno je da je potrebno da se sistem upravljanja krizama u S. Makedoniji poboljša kako bi na sistematičan i efikasniji način odgovorili na nove izazove koje donosi novo vreme.

Druga nacionalna konferencija u Bosni i Hercegovini, pod nazivom „Zašto Vlada dodeljuje grantove organizacijama civilnog društva?“ fokusirala se na sagledavanje razloga i svrhe javnih poziva, njihovu ulogu u ukupnom društvenom i ekonomskom razvoju zemlje kao i na planski orijentisani strateški razvoj.

Na drugoj nacionalnoj konferenciji u Crnoj Gori na temu „Recept za revitalizaciju ugleda civilnog sektora u Crnoj Gori“, zaključeno je da je potrebno da se kontinuirano i strateški radi na poboljšanju imidža organizacija civilnog društva, kroz ulaganje u profesionalni i institucionalni rast i razvoj, i na stvaranju pravog strateškog partnerstva zasnovanog na vrednostima koje nije moguće ostvariti bez jasnog identiteta organizacije zasnovane na snažnim programskim aktivnostima, na integritetu i na potrebi da se bude aktivan činilac u razvoju crnogorskog društva.

Druga nacionalna konferencija u Albaniji sa temom „Povratak našeg okupiranog građanskog prostora“ bila je fokusirana na prepoznavanje prednosti građanskih grupa koje se bave javnim svrhama kao i na iznalaženju načina za koordinaciju akcija i osnaživanje ciljeva jednih i drugih.

Druga Nacionalna konferencija na Kosovu, sa temom „Promovisanje stabilnosti i održivog mira: Izazovi i mogućnosti“, održana je u Prištini i bila je fokusirana na ulogu civilnog društva i medija u izgradnji održivog mira, suprotstavljanju narativima podela i promovisanju saradnje među svim zajednicama na Kosovu.

(Autonomija, foto: Smart Balkan)