Mađarski premijer Viktor Orban upravo je još jednom ponizio Evropsku uniju. U raspravi o šestom antiruskom paketu sankcija EU zapretio je vetom ako patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril ne bude skinut sa spiska sankcija. U pokušaju da se paket brzo usvoji, Brisel je popustio pred Orbanovim zahtevima – uprkos tome što je Kiril dokazano ratni huškač i već se čuju glasovi koji traže da bude optužen za podršku ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.
Orban na taj način već godinama blamira EU – on često izaziva bes širom Evrope, kao što je trenutno slučaj s njegovim pro-Putinovskim stavom. Ali, jedno područje u kojem Orban deluje gotovo nezapaženo jeste proširenje EU i politika prema susedima. Mađarska je 2019. godine dobila taj resor, jedan od važnijih u Evropskoj komisiji. Njime upravlja Oliver Varhelji, 50-godišnji pravnik, diplomata i dugogodišnji Orbanov čovek od poverenja koji se predstavlja svetu kao odani komesar EU. On se, međutim, ponaša kao saučesnik Orbanovih ideja o proširenju i politici prema susedima.
Orbanove strateške igre
Mađarski premijer jedan je od najodlučnijih zagovornika brzog pristupanja Evropskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana. Njega povezuju prijateljski odnosi sa autokratama u regionu, a pre svega sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Njihov zajednički imenitelj je sledeći: ne postoji interes za stvarne reforme pravne države i demokratije dostojne tog imena. Orbanova kalkulacija je da, kada bi samo formalno reformski orijentisane zemlje Zapadnog Balkana poput Srbije brzo postale članice EU, to bi ojačalo Orbanovu poziciju u EU i oslabilo njegove protivnike u Briselu.
Do sada Orbanova politika proširenja i njegovog komesara Varheljija nije bila tema za širu evropsku javnost, s obzirom na to da je realan scenario proširenja poslednjih godina sve dalji. Zato su Orbanove strateške igre u regionu Zapadnog Balkana nervirale, ali nisu bile i razlog za veliku zabrinutost.
Lobiranje za autoritarne lidere
To bi s ruskim agresivnim ratom u Ukrajini moglo da se promeni. Kremlj je dugo sprovodio destruktivnu i destabilizujuću politiku u nekim zemljama Zapadnog Balkana. Strah od eskalacije nasilja u regionu podstakao je evropsku, a pre svega nemačku diplomatiju, da svoju pažnju ponovno usmere na zemlje Zapadnog Balkana. Nemačke ministarke Analena Berbok i Kristine Lambreht prethodnih sedmica već su posetile region, a nemački kancelar Olaf Šolc stiže u posetu ove nedelje. Više pažnje, nova saradnja, podrška stvarnim reformskim politikama i njihovim predstavnicima, inicijative protiv nacionalizma i separatizma.. Ideja je sprečiti da se zemlje Zapadnog Balkana udalje od EU.
Time nemačka diplomatija ulazi u sukob s Orbanovom politikom na Zapadnom Balkanu i postupcima njegovog čoveka od poverenja Olivera Varheljija. Kritike na račun nedostatka reformi u regionu se od komesara EU za proširenje ne mogu čuti. Naprotiv, Varhelji hvali autoritarne lidere poput Aleksandra Vučića u Srbiji ili njegovog crnogorskog kolege Mila Đukanovića, zbog njihove navodno uspešne politike integracije u EU. Ponekad se komesar za proširenje ponaša kao lobista zapadnobalkanskih moćnika.
Kritika se sistematski ublažava
Jedan službenik EU blizak Varheljiju koji želi da ostane anoniman, kaže za DW da su komesar i njegov kabinet poslednjih godina sistematski ublažavali kritike, pre svega one na račun Srbije. Reč je o takozvanim izveštajima o napretku kandidata za pristupanje EU, koji se redovno pripremaju u Briselu. „Kritičke izjave, recimo o slobodi medija u Srbiji, uklonjene su iz naših izveštaja, a loše ocene promenjene su u bolje“, tvrdi taj zvaničnik EU.
Generalno, kaže, fokus se pomerio s političkih kriterijuma, kao što je vladavina prava, na pitanja poput investicione politike. Umesto da ispita koje su reforme zapravo sprovedene, Varheljijev kabinet više puta je nabrajao šta su kandidati za pristupanje postigli formalno i zakonodavno. „Zato se sa sigurnošću može reći da je komesar za proširenje produžena ruka Orbana u Evropskoj komisiji“, ocenjuje zvaničnik Evropske unije.
Tu dijagnozu potvrđuje i jedan politički savetnik koji već duže vreme radi kao stručnjak za Zapadni Balkan u EU u Briselu i koji takođe ne želi da bude imenovan. „Varhelji nije krtica“, kaže on za DW. „On se ne krije, već Orbanovu politiku vodi otvoreno i direktno u Evropskoj komisiji.“
Viola fon Kramon, poslanica Zelenih u Europskom parlamentu, iznosi sličnu kritiku prema komesaru za proširenje: „Varhelji otvoreno pristupa onim akterima na Zapadnom Balkanu koji očigledno nisu demokrate, ali koji su Orbanu potrebni za njegovu politiku“, kaže Fon Kramon za DW.
Početkom godine, ona je bila jedna od inicijatorki protestnog pisma 30 poslanika Evropskog parlamenta upućenog predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Oni su u pismu pozvali na unutrašnju istragu EU o Varheljijevim aktivnostima. Razlog za to bio je kontroverzni solo kontakt komesara za proširenje s političkim liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom, koji je i član tročlanog Predsedništva BiH. Dodik već godinama dovodi u pitanje postojanje države Bosne i Hercegovine i stalno preti otcepljenjem Republike Srpske. Varhelji se očigledno krajem prošle godine dogovorio sa Dodikom o vremenu u kojem će separatističke inicijative bosanskih Srba biti donošene.
Ne protiv interesa Mađarske
Ali, protesti poslanika Evropskog parlamenta su utihnuli, Ursula fon der Lajen nije odgovorila na pismo. „Ona ne bi postala predsednica Komisije bez Orbanove podrške“, kaže Viola fon Kramon. „Verovatno je to razlog zašto je strategija za rešavanje problema – da se okreće pogled u stranu. U svakom slučaju, mislim da resor proširenja EU nikada nije ni trebalo da bude dodeljen Orbanu“, kaže poslanica Zelenih.
Mađarski premijer, međutim, ne ostavlja nikakvu sumnju da želi da i u budućnosti igra ključnu ulogu u oblikovanju politike proširenja EU. Ili, ako je potrebno, da je blokira. „Berlin i Brisel ne mogu da vode balkansku politiku protiv Mađara, ali ni bez njih“, rekao je Orban sredinom februara. „Ne prihvatamo nikakve odluke Brisela koje su suprotne interesima Mađarske“, poručio je Orban.
STUPS: Bestijarijum