Krajnje je vreme da slovenačke vlasti deluju i da rehabilituju one koji su gurnuti na marginu društva, kojima su oduzeta prava i dokumenti – rekao je Nikola Dakvort, direktor Amnestija za Evropu i centralnu Aziju.
On je rekao da su „potezom pera“ ljudima oduzimana prava na zdravstvo i obrazovanje, da su gubili domove, poslove i penzije i bili suočeni ekstremnim siromaštvom i marginalizacijom, kao i da su mnogi silom udaljeni iz zemlje kao ilegalni imigranti.
Slovenija je 26. februara 1992. nezakonito izbrisala 25.671 osobu – oko jedan procenat stanovništva – iz registra građana. Oni su uglavnom bili iz drugih republika bivše Jugoslavije koji su živeli u Sloveniji ali nisu stekli slovenačko državljanstvo kada je zemlja postala nezavisna, podseća Amnesti, čije je sedište u Londonu. Neki od ljudi kojima su oduzeta ekonomska, društvena i politička prava bili su primorani da emirgriraju u druge evropske zemlje a oni koji su ostali u Sloveniji da se pretvaraju da su izbeglice ili azilanti. Mnogi su izgubili poslove ili penzije, a bilo je i slučajeva samoubistava ili smrti zbog siromaštva i nedostatka zdravstvene zaštite, navodi Amnesti. Od tada je doneto niz pravnih odluka protiv ovog poteza.
Slovenački Ustavni sud dva puta je presudio da je oduzimanje državljanstva ilegalno, jednom 1999. i ponovo 2003. Prema sudu onima koji su pogođeni ovom merom treba da se vrati satus građana retroaktivno od datuma kada je izbrisan iz registra.
Evropski sud za ljudska prava je 2010. ustanovio, na žalbu grupe „izbrisanih“ da su prekršena prava na privatni i porodični život.
– Zakon iz 2010. nije otišao dovoljno daleko da obuhvati sva kršenja ljudskih prava koja su ovi ljudi pretrpeli, i vlasti nisu vratili pravni status svim izbrisanim i nisu usvojili planove o tome kako rešiti nepravdu, uključujući i pitanje kompenzacije – navodi Amnesti.
Od 13.000 ljudi čiji status je i dalje nerešen samo ograničen broj je uložilo zahtev da im se vrati status.
– Kada su izbrisani primenili nove pravne mere postalo je jasno da su suočeni sa izuzetno kompleksnom procedurom prema kojoj je teret dokaza potpuno na tužitelju. Iako brisanje (iz registra) nije njihova greška oni čak nisu oslobođeni administrativni taksi – navodi Amnesti.
– Brisanje hiljada ljudi iz registra građana zemlje je jedno od najtežih kršenja ljudskih prava u nezavisnoj Sloveniji – rekao je Dakvort.
On je rekao da slovenačke vlasti moraju da priznaju da je to diskriminatorno i da sprovedu potpunu i nezavisnu istragu o tome i o posledicama tog poteza.
– Ispravljanje onog što je učinjeno prema standradima međunarodnog prava, uključujući restituciju, nadoknadu štete, rehabilitaciju i garancije da se neće ponoviti, je davno trebalo da bude urađeno – naveo je Amnesti.

(Beta)