Razlika sa kojom je Robert Golob i njegova nedavno osnovana stranka „Pokret slobode“ potukla dosadašnjeg premijera Janza Janšu, čini se iznenadila je sve – i istraživače i Janšu i samog Goloba. Sa osvojenih 33 odsto glasova „Pokret sloboda“ može da računa na 40 od 90 poslaničkih mesta, dok Slovenačka demokratska stranka (SDS) Janeza Janše osvojila 29 mesta. Zahvaljujući ubedljivom rezultatu, Golob može vrlo brzo da formira vladu sa stabilnom većinom.
U novi saziv slovenačkog parlamenta ušlo je pet partija, što je najmanji broj do sada. Od tih pet tri su stranke levice ili centra – „Pokret slobode“ Roberta Goloba, Socijaldemokrate (SD) Tanje Fajon i „Levica“ koju vodi Luka Mesec. Najverovatnije je da će ove tri partije formirati novu vladu, objašnjava za „Novu“ Marko Milosavljević, profesor i šef katedre za novinarstvo na Univerzitetu u Ljubljani.
„Istraživanja javnog mišljenja pre izbora su pokazivala da bi trebao da pobedi Golob, ali nijedno od istraživanja nije pokazalo tako veliku razliku i tako veliku snagu njegove partije prema svim ostalim konkurentima, a prvenstveno prema Janezu Janši. Golob sada ima većinu čak iako napravi vladu samo sa Socijaldemokratama“, kaže naš sagovornik.
Dodaje da su Slovenci prvenstveno glasali za Roberta Goloba i delimično za Levicu i za Socijaldemokrate baš zbog toga što im je dosta Janšine vlade.
„Ljudima je bilo dosta da je Slovenija najveći prijatelj sa Viktorom Orbanom, delimično i Aleksandrom Vučićem koji su stvarali nekakav balkanski Bermudski trougao, autoritarnih ili poluautoritarnih lidera, koji su pokušali da se što jače distanciraju od Evrope i EU. Ljudima je bilo dosta da se slovenački premijer toliko druži i da služi intersima kao što su mađarski. Nismo hteli da smo neka produžena ruka i sluge Mađarske i mađarskih intersa, ali i interesa drugih zemalja, da sledimo loše primere kakve su nam nudili prvenstveno Viktor Orban i Aleksandar Vučić. To je imalo i posledice na slovenačku unutrašnju i spoljnu politiku i na odnose prema slobodi kao opštoj kategoriji i poštovanju vladavine prava i medijskih sloboda“, ističe Milosavljević.
Dodaje da je to bila jedna od glavnih stvari koje je Robert Golob obećao građanima Slovenije.
„On je obećao da će vratiti slovenačku tracionalnu demokratičnost koja je bila uspostavljena u ovih prošlih 30 godina, gde je uvek Slovenija bila relativno manje problematičan element u ovoj srednjoj i istočnoj Evropi. Svakako je bila manje problematična od mnogih zemalja sa Zapadnog Balkana, ali i naravno manje problematična od Poljske i Mađarske. Mi smo uvek hteli da smo ili druga Švajcarska ili kao Austrija ili kao neke skandinavske zemlje, a ne da gledamo kako ćemo postati kolonija Mađarske“, kaže profesor iz Ljubljane.
Iako je Janez Janša izgubio izbore, Milosavljević sumnja da će on odstupiti i da će otići iz politike.
„Treba da znamo da je Janez Janša dobio prilično dobar broj mandata u parlamentu. Mislim da ima čak i jedno poslaničko mesto više nego što je imao u prošlom mandatu. Ali to su njegovi ‚hardkord‘ sledbenici. Janez Janša uvek dobija oko 20 odsto, čak iako se pokaže kao veoma autoritarna ili čak totalitarna ličnost, veoma kontroverzna, veoma agresivna, on će još uvek u Sloveniji da dobije ako ne 20 onda bar 15 odsto glasova. On je sada dobio oko 23 odsto svih glasova“, navodi sagovornik „Nove“.
Dodaje da je Janši glavna smetnja to što ni on zapravo nije očekivao da će Golob da ga nadmaši tako mnogo.
„To je kao šamar u lice. Činjenica da je Golob dobio 33 odsto glasova i 40 mandata zapravo je veliki udarac za Janeza Janšu i SDS. Međutim, na osnovu prošlih akcija i reakcija čisto sumnjam da bi Janša razmišljao o tome da je on kriv za nešto, jer su kod njega uvek krivi drugi“, zaključuje Milosavljević.
STUPS: Eskalacija