U subotu uveče, svega 12 sati pred još jedne „sudbonosne“ izbore u Srbiji kćerka i ja smo se bezbrižno vozili na biciklima po lepom keju uz Dunav u Novom Sadu, kada je – ničim izazvan, kao sankcije devedesetih protiv Srbije – u hipu zaduvao prejak vetar, ili bolje reći zapuhao, s obzirom da je stigao – a odakle bi drugo – nego negde tamo sa zapada, iz pravca Hrvatske. No, kako smo mi ovde specijalci od rođenja, pa imali 43 ili 7 godina, oluja nam nije mogla ništa: dali smo pedalama još jačeg vetra i kroz šumu popadalog granja, goloruki se probili do topline doma našega, bez ijedne ogrebotine, uprkos lišću koje nas je šibalo po licima…

No, nisu bili svi te sreće i znanja, a i kondicije kao nas dvoje. Najgori danak oluji platile su četiri bandere u Novom Sadu, koje su pale ničice kao žrtva jednočasovne oluje. I to ne bilo kakve bandere! One su prethodnih dana bile drugačije i svečanije od ostalih bandera, jer su bile okićene predizbornim transparentom našeg Spasitelja: „Aleksandar Vučić – svom snagom u reforme!“ Stajale su tako, izazivajući ljubomoru ostalih stubova javne rasvete, na ulazima u Novi Sad iz svih pravaca. Da se zna čiji je ovo grad!

Vučićeve bandere su poklekle, pred podmuklom zapadnom olujom (FOTO: Lupiga.Com)

Ali, vrag ne spava, te su vredni, dobrodušni i naivni neimari-postavljači transparenata prevideli jednu sitnicu: ukoliko zaduva/zapuše vetar/vjetar transparent te težine na toj visini pojačava udare oluje do 50 puta! I bandere su poklekle, pred podmuklom zapadnom olujom. Niko, srećom, nije stradao, sem jednog zaprežnog konja kojeg je bandera pri padu okrznula u Temerinskoj ulici, na njegovom bezbrižnom putu ka čuvenoj buvljoj Najlon pijaci. Konj se uspaničio valjda zato što se ogromni, od materijala za cerade napravljeni transparent, omotao oko njega. Ili se uspaničio kada je video fotografiju našeg političkog Supermena, ko će ga znati. Na uplašenog konja i slomljenu banderu naleteo je slučajni vozač, koji se – hvala Aleksandru Vučiću – takođe nije ozbiljnije povredio, sem sitne štete na autu.

FOTO I VIDEO: Zahvalna Srbija veliča svog superheroja Vučića!

VUČIĆ DLAKU MIJENJA, ALI …: Ovo su stavovi apsolutnog pobjednika izbora u Srbiji

Priroda je tako u Novom Sadu okrenula leđa Prvom Potpredsedniku Vlade U Ostavci Aleksandru Velikom Vučiću, svega 12 sati pre izlaska na birališta. Baš kao onomad, zimus, kada se pojavio u Feketiću da iz snežnih smetova izbavlja nejač, bez obzira na njihovu rasnu, versku, nacionalnu ili – ne daj bože – političku pripadnost. Tada su mu se narugali svi koji su stigli, iako je bez kape, šala i rukavica prkosio snežnoj oluji. Priroda je kurva, sigurno je pomislio Aleksandar, praveći pauzu od čitanja Maksa Vebera i Karla Marksa i srčući vreli čaj.

Tada su mu se narugali svi koji su stigli, iako je bez kape, šala i rukavica prkosio snežnoj oluji (FOTOMONTAŽA: FB)

Priroda da, ali građani – jok! U inat prirodi, oni pravoverni su pohrlili na birališta u nedelju, 16. marta da pošalju jasnu poruku: hoćemo Mesiju! I dobili su ga: „naprednjačka“ koalicija osvojila je 158 od ukupno 250 mandata. Pored Vučića, u toj su koaliciji i još raznorazni pitoreskni likovi, poput bivšegVuka četnika Draškovića, retko treznog „srpskog domaćina“ Velimira Velje Ilića, omiljenog omladinca Miloševićeve supruge Mirjane Marković – Aleksandra Vulina, do dežurnog ministra za sve i svašta i omiljenog Bošnjaka Rasima Ljajića. A ustvari niko od njih nije bio bitan, ljudi su naprosto glasali za bivšeg Šešeljevog malog od palube, bilo iz očaja, bilo iz osvete, a najviše zato što im je nekako lep, što ga vole i što se ipak potajno nadaju da je on i dalje onaj dobri, stari, paranoični, mržnje i agresije pun radikal.

Građani su u isto vreme brutalno kaznili i staru i novu Demokratsku stranku, tako da je ona koalicija predvođena Draganom Đilasom osvojila 19 mandata, a ona pak predvođena Borisom pluskvamperfekt Tadićem 18. Bila je to cena za upropaštene nade i izgubljene iluzije.

Ispod cenzusa je, na zaprepašćenje salonskih ljotićevaca i nedićevaca, ostao Vojislav Koštunica sa svojim de-es-esom, ali i liberal Čeda Jovanović, koji je bio uveren da će biti jedna od najpoželjnijih Vučićevih udavača, ali će ga mladoženja ipak prevariti s nekim trećim. Ispod cenzusa ostali su i radikali, bivši drugari Tome Vučića Nikolića, koji sada na političkoj sceni Srbije nalikuju na neku ružnu egzotičnu biljku.

Ispod cenzusa su ostale i opskurne klerikalne Dveri, čiji je slogan „Za bolji život Srbije“, što u prevodu znači: za Srbiju bez ljudskih prava sem za Srbe, i to one poćudne. Te i takve Dveri organizovale su nekakav protest u blizini sedišta Republičke izborne komisije, nakon što su birališta u nedelju uveče zatvorena. Ispred njih je stajao kordon policije sa šlemovima i štitovima, a u susednoj uličici – za svaki slučaj – do zuba opremljena žandarmerija. Stotinak pristalica Dveri (kojima zli jezici tepaju „Zveri“) stajalo je prkosno ispred kordona i sa razglasa puštalo pesmu Ekatarine Velike „Ovo je zemlja za nas“.

Ispod cenzusa je ostao i Čeda Jovanović, koji je bio uveren da će biti jedna od najpoželjnijih Vučićevih udavača (FOTO: slobodnoevropa.org)

E, jebi ga! Teško je ne setiti se da su baš tu negde pre manje od 15 godina ispred kordona Miloševićevih policajaca stajali studenti i aktivisti pokreta „Otpor“, koji su tražili da diktator ode, da Srbija postane deo sveta i da više ne ratujemo. Danas ispred kordona, eto, stoje crkvene Dveri, puštaju muziku pokojnog sjajnog i čestitog Milana Mladenovića i traže – povratak u prošlost. A negde iza zavese sve to posmatra „politička zvezda mračne prošlosti“ Aleksandar Vučić, glavni reformista u Srbiji…

Na izborima su, istine radi, ubedljivu pobedu odneli apstinenti, kojih je bilo 48 odsto. To, naravno, nije sprečilo objektivne medije i nezavisne analitičare da i ne spomenu tu činjenicu, već su udarali u talambase da je ova pobeda „naprednjaka“ najubedljivija u istoriji „modernog višestranačja“ u Srbiji. A to je zapravo notorna laž, jer su i Milošević, i DOS, i Tadić, i Koštunica znali osvojiti znatno više glasova od vučićevaca u jagnjećoj koži.

Sada, naravno, slede još gora uvlačenja Novom Vođi, pa je ovo što smo do sada gledali, od jula 2012. do danas, zapravo bio samo laki peting za stampedo koji će uslediti. Stampedo u kojem će padati i glave u bici da se Vođi priđe što bliže. Eno, čak je i nešto što se zove Evropski pokret u Srbiji ocenilo da je baš super što je jedna stranka-jedan vođa pokupio svu vlast u zemlji, jerbo će to biti dobro za „stabilnost evropskih integracija“.

U stampedu će padati i glave da se Velikom Vođi priđe što bliže (SCREENSHOT: YouTube)

A sem dupeuvlakača, sinekurista, karijerista i sličnog šljama, šta zapravo možemo očekivati od onih koji nam obećavaju da ćemo ići svom snagom u reforme? Pošto je Srpska napredna stranka zapravo partija koja se naduvala a nije imala normalan politički rast, dakle pošto je poput balona, možemo očekivati da će i podeliti sudbinu balona: probušiće se na iglu sopstvene pohlepe i unutrašnje korupcije.

I dok pišem tekst baš me zove tetka iz Bosne, pardon iz Republike Šumske, da mi čestita što smo tako mudro glasali. Veli, i oni će u oktobru za kneza Laktašenka, alias Mileta ronhila Dodika. Malo su, šprda se tetka, ljubomorni na našu promišljenost pa jedva čekaju listopadne izbore u Bosni. Da i zapadno srpstvo stekne stabilnost po ugledu na istočnu maticu. Tako reći: neka se širi zadah slobode!

P.S. A da li će neko istražiti ko je kriv za bandere i za to što je neko mogao poginuti zbog idiotskih transparenata? Hoće, baš kao što smo istražili i pred lice pravde izveli Vučićevu prošlost. Uostalom, koga je još ovde briga za ljudske živote?

(LupiGa.com)