Dragoljub Žarković je morao da umre da bi se pojavio na RTS-u.

Legendarnom Žaretu, beogradskom novinaru, osnivaču i uredniku nedeljnika Vreme, lucidnost, hrabrost i kritičnost Dragan Bujošević, direktor RTS i Nenad LJ. Stefanović, glavni i odgovorni urednik te medijske javne kuće priznali su tek kad je postao mrtav. Hladan. I na odru.

Jedan od poslednjih iz garde velikana samo bez vitalnih funkcija mogao je banuti u okupirani tajming javnog servisa.

Bujoševićevom i Stefanovićevom voljom najbolji novinar Srbije bio je odsečen od Srbije.

Ovaj mračni fakat, naravno, nimalo neće nauditi lagodnom snu ovog podatnog dvojca, niti će naškoditi rejtingu uzjarmljenog RTS-a ali će ostati upamćen kao uspomena na to kakvi Bujošević i Stefanović jesu a još više kao prilog tome kakva je Srbija danas.

Gostujući na režimskoj TV O2 ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da „u Crnoj Gori nema nijednog direktora da se izjašnjava kao Srbin, a ovde na mnogo vodećih mesta imamo te Crnogorce koji još ne znaju srpski da pričaju“.

On je takođe rekao da se trudi da nema Crnogoraca u zdravstvu.

„Gledam da ih nema“, poentirao je Lončar.

Šovinistička, ekstremno diskriminatorska i uvredljiva izjava ministra Lončara savršeno bi se uklopila u njegovu čudnu biografiju (posebno mafijaška sentence – „Gledam da ih nema“) i sve bi ostalo na još jednoj zapaljivoj i nepotrebnoj izjavi visokog državnog činovnika da indikativno nereagovanje ključnih nosilaca vlasti na tu gadost ne pokazuje da Srbija previranja u Crnoj Gori koji su ovdašnji mediji identifikovali kao sukob Srpske pravoslavne crkve i crnogorske države oko imovine tretira kao problem – države Srbije.

Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, optužio je poslanicu Evropskog parlamenta Tanju Fajon za „animozitet prema Srpskoj naprednoj stranci“:

„… Nekako je moj utisak, možda nisam u pravu, da za nju onaj rat, iz juna 1991. godine, sa JNA u Sloveniji još uvek nije završen, čini mi se da ona nastavlja da ga vodi na neki drugi način „.

Reagujući, Tanja Fajon je ocenila da je govor Martinovića van kulture zastupljene u Evropskoj uniji i umesto da izvuče uši svom poslaniku koga je uveo u stranku isključivo zbog njegovog talenta da etiketira „nevučićevce“ i povremeno im crta mete na čelu, Aleksandar Vučić je podržao svog pulena:

„Ona (Tanja Fajon, prim. a.) je rekla da to je uobičajen govor mržnje i da je on poznat po tome. Dakle, odgovorila je najobičnijim etiketiranjem. Ja mislim da to što su rekli i jedno i drugo taman vrlo precizno govori, a ponajviše govori o Tanji Fajon „, zaključio je radikal u Vučiću koji je, predstavljajući državu Srbiju, potom „ugostio“ delegaciju „evropejaca“ u kojoj je bila Tanja Fajon.

Gotovo svi srbijanski tabloidi objavili su „vest“ kako je u jeku protestnih litija širom Crne Gore saobraćajni policajac Centra bezbednosti Nikšić zaustavio minibus manastira Ostrog za prevoz radnika i ispisao kaznu za istekli atest protivpožarnog aparata. Vozač ga je, navodno, zamolio da ne piše, ali je policajac, navodno, odgovorio: „Ima Sveti Vasilije para, pa će platiti“. Vest se završava informacijom da je isti policajac kasnije izgubio kontrolu nad službenim vozilom i prevrnuo se na zaobilaznici oko Nikšića.

„Posle onog što je rekao o Svetom Vasiliju brzo ga je stigla kazna“, „Stigla ga opomena Svetog Vasilija“, „Hulio pa ga Sveti upozorio“ neki su od naslova koji svedoče kakvi su nam mediji ali još više kakva je čitalačka publika u Srbiji.

Članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, predvođeni osuđenim ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem, napali su Natašu Kandić i druge aktiviste nevladinih organizacija pre početka promocije knjiga lidera radikala Vojislava Šešelja u kojima negira genocid u Srebrenici. Dan kasnije, vojvoda od krempite, objavio je besprizoran tvit o preminulom Dragoljubu Žarkoviću. Pre toga posthumno je vređao novinara Dejana Anastasijevića, pretio novinarima Vesilinu Simonoviću i Snežani Čongradin i poslanicama Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić.

To, naravno, govori o količini zla sabijenoj u toj telesini ali još više o narodnim predstavnicima u Skupštini Srbije koji reč osude ne smeju da zucnu o mržnji kojom zrači ovaj ratni zločinac koji u klupama doma demokratije truje Srbiju plaćen novcem građana Srbije.

Bolesno opsednut potrebom da se o svemu oglasi, predsednik Srbije je „podelio tugu sa kineskim narodom“ i u pismu predsedniku Kine Si Đinpingu izrazio uverenje da će on „svojom mudrom politikom“ naći rešenje i pobediti korona virus.

Ideja da politika završava ono za šta je zadužena struka jeste se primila u Srbiji ali zbog toga ne ispaštaju Vučić i njegovi već isključivo država Srbija.

Zapravo, ne država, jer ceo ovaj niz poređanih „zgoda“ svedoči o tome da Srbija nije država.

Ovo je tek teritorija koju teroriše jedan, od naroda, države, institucija pa i stranke odmetnuti hajduk, uparađen u skupu konfekciju koju su mu priuštili šaneri iz brojnih evropskih metropola.

Šta birate, za koga glasate na takvoj teritoriji?!

P.S. Ovaj tekst pisan je tri dana nakon što je predsednik Srbije rekao kako će poslanici SNS-a glasati za predlog Gordane Čomić da na izbornim listama bude bar 40 odsto žena i dan nakon što su poslanici SNS-a tako i glasali.

(Danas, Foto: mc.rs)