Navika da odmah po buđenju potražim daljinski i mahinalno pritisnem dugme bilo kojeg od prvih šest memorisanih kanala, postala je pravilo koje mi odavno ide na živce.

Iako mi često, da se ne lažemo, ta jutarnja rutina donese i vedro raspoloženje pre nego što zakoračim u novi dan.

Pre neko jutro, tako, iz crnila ekrana naglo mi izranja znojava glava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, i u letu ‘vatam sledeće reči:

„… Dođi mi, znate šta, dođe mi da ustanem i zavalim im šamarčinu!“

Jao, kontam, opet su gluperdu skembali u nekakvu skrivenu kameru iako je prvi potpredsednik Vlade Srbije opštepoznat po javnim nastupima, gde mucavom verbalnom gimnastikom otklanja svaku sumnju u svoje govorničke veštine.

Kad, ne lezi vraže, kadar se širi i, na moju ogromnu jutarnju žalost, ispostavlja se da ovaj naš čuveni vokalni solista zaista gostuje na TV Pinku kod Dee i Sarape. U nastavku, najviše zahvaljujući idiotskom poimanju politike i botovskom pristupu zanimanju zahvaljujući kojem Sarapa ‘lebom ‘rani užu familiju, saznajem da je lupanje šamara bilo „namenjeno“ albanskim pregovaračima u Briselu. Da l’ Tači nije hteo dovoljno da se sagne ili se Vučić trgnuo iz sna, skočio s poda i sprečio tragediju, ne znam, tek Dačić je, mada žešće revoltiran, „šamarčinu“ ipak deponovao u folder – „Priče unucima i Sarapi“!

Iz ne znam kog razloga, baš tog jutra prisetio sam se stvarne „Skrivene kamere“ pre nešto više od pet godina, u kojoj su akteri bili Dačić, tadašnji prvi ministar Vlade Srbije, i vatrena voditeljka i Plejbojeva zečica, koja tokom intervjua izvodi „Šeron Stoun momenat“ iz filma „Niske strasti“.

„Poenta je bila u tome da Dačić bude sasvim siguran da je video to što je video. Depilacijom međunožja to ne bismo postigli“, izjavila je tada Branka Knežević, lažna voditeljka.

Dačić je video „cica-macu“, a njegov sudar sa nedepiliranim voditeljkinim međunožjem, zbunjeni osmeh i šeretsko mrduckanje obrvama, videlo je preko milion ljudi. Nagađa se da snimak nije gledao Aleksandar Vučić: zli jezici tvrde da je on pisao scenario.

Inače, gostovanje Dačića u „neskrivenoj kameri“ kod Dee i Sarape zgodilo se, kakve li slučajnosti, tri godine otkako je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.rs objavila tajne snimke na kojima su ovekovečeni susreti Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana, jednog od šefova narko-kartela, sa čelnim ljudima srpske policije. Sastanke su skrivenim kamerama snimali agenti srpske obaveštajne agencije koja je Radulovića pratila kao pripadnika narko-klana tokom operacije „Most“. KRIK nije propustio priliku da ovih dana obeleži godišnjicu i ponovi tekst Stevana Dojčinovića, odakle, neće mi zameriti, kradem ključne detalje.

Radulović, za koga Tužilaštvo tvrdi da je bio pod kontrolom Darka Šarića, 29. novembra 2008. godine susreo se sa Brankom Lazarevićem, šefom kabineta ministra policije Ivice Dačića.

U periodu kad je sa Šarićem organizovao velike isporuke droge iz Južne Amerike u Evropu, Radulović je snimljen kako se 6. decembra 2008. na ulici sreće sa Vanjom Vukićem, zamenikom šefa kabineta ministra policije.

Dve nedelje kasnije, 21. decembra 2008, Radulović džipom ulazi u državnu rezidenciju u Užičkoj ulici u Beogradu oko 22 časa. Rezidenciju je tada koristio Dačić, ministar policije.

Nešto više od mesec dana kasnije, 31. januara 2009, agenti su snimili sastanak Radulovića i premijera Dačića u ribljem restoranu „Gušti mora“. Nazdravljaju dok ručaju, opušteno ćaskaju dok puše tompuse. Dačić izlazi sa kesom u rukama.

Početkom aprila 2009. godine Radulović se sastao sa Ivanom Tončevim, Dačićevim savetnikom za nacionalnu bezbednost. Radulović mu šapuće na uvo, tapše ga po grudima i ljube se u obraz.

Od svih aktera „skrivene kamere“, sem Radulovića koji je u odsustvu osuđen na 12 godina zbog šverca 5,7 tona kokaina, optužen je još jedino Lazarević – za odavanje poverljivih informacija. Posle tri godine suđenja postupak je ovih dana krenuo iz početka zbog izmene jednog od članova sudskog veća. Dačić je prećutno aboliran i od prethodne i od ove vlasti. Baš kao što ga nikad nije ni dotakla afera „Kofer“!

U ove skoro tri decenije Dačić samo tri godine nije participirao u vlasti. Spreman da se savršeno racionalno prilagodi svakom, od Slobe preko Tadića do Vučića, on veštije od svih levitira u ovoj našoj skrivenoj kameri koja podseća na duševnu bolnicu. Uprkos tome što je skoro svaki njegov nastup, kao političara ili namunjenog vokalnog soliste, uvreda zdravog razuma i šamarčina svima nama.

No, objektivno, nije on kriv što je, takav kakav je, tu gde jeste.

Što reče Gagi Jovanović u „Profesionalcima“ Dušana Kovačevića:

„Nije Milošević kriv, mi smo krivi, mi smo govna!“

(P.S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što se predsednik Srbije izvinio zbog: arogancije, bahatosti, licemerja, zlobe, mržnje…?! Ma, jok, zbog – gluposti o peračima prozora u SAD!)

(Danas)