Postojanje SLAPP BACK fonda u Srbiji uslovljeno je situacijom u kojoj se nalaze aktivisti u Srbiji, i plan je da on bude uspostavljen akao mehanizzam za njihovu zaštitu od države koja ih prekršajnim i krivičnim prijavama iscrpljuje i ućutkuje, istaknuto je danas na predstavljanju tog fonda u Novom Sadu. 

Vladimir Arsenijević, predsednik i kreativni direktor Udruženja KROKODIL, koje je i iniciralo formiranje pomenutog fonda, podsetio je da je sve krenulo u martu kada je aktiviskinja Aida Ćorović, ne želeći da plati kaznu zbog bacanja jaja na mural osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, morala da ode u zatvor.

Bilo je neophodno sakupiti 100.000 dinara u roku od 72 sata, kako bi se platila presuđena kazna, a na poziv Krokodila od petka do ponedeljka odazvao se ogroman broj ljudi i sakupljeno je čak 800.000 dinara., naveo je on.

“Onda smo videli da, uprkos tom našem čestom manjku samopouzdanja i premoru koji imamo, postoji solidarnost, da ljudi žele da učestvuju u nečemu, i tada smo odlučili da sa Milošem Jankovićem, advokatom, i Aidom formiramno taj takozvani SLAPP BACK fond”, istakao je Arsenijević.  

Finansiranje donacijama građana

Arsenijević je rekao i da je fond osmišljen tako da isključivo zavisi od privatnih donacija građana, a ne od organizacija, te da na taj način ima dvojaku ulogu – s jedne strane pomaže aktiviastima, a sa druge strane sve vreme građane čini aktivnim učesnicima u borbi protiv državne represije.

Na okruglom stolu, organizovanom u antifašističkom kafiću “Crni ovan” u Novom Sadu, o fondu su govorile i njegove korisnice: aktivistkinja FAMe Aida Ćorović, ekološka aktiviskinja Dragana Arsić i aktiviskinja GP Bravo Varvara Lukač.

Ćorović je tom prilikom ocenila da u Srbiji postoje problemi sa elementarnom primenom zakona, gde oni koji se suprotstave režimo mogu da završe u zatvoru zbog jedne petarde, a oni koji su mu na usluzi i nakon gaženja na pešačkim prelazima dobijaju nanogice.

“Očigledno je da država koristi svaki mogući način da osujeti aktiviste i aktiviskinje u onome što delaju, a za mene je posebno razočarenje bilo kada niko od predstavnika međunarodne zajednice, niko od tih silnih branitelja demokratije i ljudskih prava, nije našao za shodno da reaguje u javnosti makar formalnim protestom”, navela je ona. 

Navijam  za nas građane i kad god vidim opstrukciju, s čije god strane, dodala  je Ćorović, neću da ćutim o tome jer je vrhunac beščaća da oni koji nam sole pamet o demokratiji i ljudskim pravima rade potpuno isto ono što vbi  radila jedna Rusija. 

Arsić i Lukač takođe su podelile svoja iskustva sa suđenjima i pomoći koju su dobili zahvaljujući SLAPP BACK fondu.

Arsić je ispričala kako je SLAPP tužbama lokalnih moćnika prethodila kampanja u medijima i na društvenim mrežama usmerena protiv nje i njenih kolega iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, na štas su oni reagovali tužbom protiv RTV Pančevo, koju su nakon dve godine i dobili.

Uprkos tome što je dobila, sud ju je obavezao na plaćanje sudskih troškova, što je i uspela zahvaljujući SLAPP BACK fondu. 

“Ja sam platila tu od 14.000 dinara, ali ostalo je od nekih 90.000 i čim to dobijemo nazad, ja se nadam da ćemo dobiti pošto je advokat tražio da se uradi revizija tog rešenja o plaćanju sudskih troškova, naravno da ćemo donirati u ovaj fond”, rekla je Arsić.

Arsenijević smatra da je to dobar princip koji bi olakšao rad fonda i zaštitu aktivista.

Važno stvaranje mreže aktivnih građana

“I za mene je došlo kao iznenađenje ovo mogućnost da neka od tih sredstava budu vraćena i to jeste interesantna ideja, jer onda novac cirkuliše i na neki način se  više puta koriste ista sredstva da bi se pružila ista vrsta pomoći drugim ljudima”, rekao je Arsenijević.

Arsenijević očekuje da fond preraste u stabilan alat za pomoć aktivistima, kao i da bi osim donacijama građana delom mogao da se finansira i vraćanjem sredstava u njega nakon oslobađajućih presuda aktivistima, kako bi se isti novac ponovo koristio za odbranu aktivista širom Srbije.

“U malim sredinama aktivisti su često jako usamljeni u svom aktivističkom angažmanu i potrebna im je ta vrsta podrške”, istakao je Arsenijević.

Dodaje da pored toga, očekuje da fond iznedri i čitavu mrežu aktivnih građana, jer iako je u pitanju daniranje novca, tu je još važnijiosećaj da postoji nekakva zaštitna mreža koja onda daje snage ljudima i omogućava im da bez straha od posldica urade to nešto što su planirali.

Arsenijević smatra i da u poslednje vreme više ljudi stiče razumenvanje o perfidnbosti tog mehanizma SLAPP postupaka, jer se on kod nas razlikuje u odnosu na zapadne zemlje gde ga koriste velike korporacije protiv nezavisnih novinara i istraživača.

“Kod nas to uglavnom radi država kroz svoje institucije i uglavnom su žrtve svega toga i aktivisti”, rekao je Arsenijević dodajući da je zbog toga fond namerno i nazvan SLAPP BACK, da bi sugerisao uzvraćanje udarca.

U “Crnom ovnu” će ovim povodom u nedelju, 22. septembra, biti organizovana i benefit žurka i sva prikupljena sredstva biće uplaćena u ovaj fond.

(Autonomija)