Izveštaj o izvršenju budžeta za 2024. godinu za prvih devet meseci, odnosno za period januar – septembar, usvojen je danas u Skupštini AP Vojvodine. Kako je navela zamenica pokrajinskog sekretara za finansije Aleksandra Radak, budžet je na dan 30. septembar iznosio 105,83 milijarde dinara, u decembru je usvojen odsnovni budžet od 108,44 milijardi dinara.

Rebalansom od 29. avgusta obim budžeta je smanjen na 105,75 milijardi dinara, a sa povećanjem aproprijacije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, od 83,4 miliona dinara, stanje je 105,83 milijarde dinara 

Devetomesečni izveštaj predstavlja konsolidovani izveštaj za 25 direktnih budžetskih korisnika i 21 indirektnog budžetskog korisnika budžetas AP Vojvodine.

“Osnovni pokazatelji izvršenja budžeta za devet meseci, u poređenju sa planskim veličinama, čine pre svega tekući prihodi i primanja budžeta koji su u ovom periodu ostvareni u iznosu od 72,39 milijardi dinara ili 75,61 posto, od planiranih 95,75 milijardi“, navela je Radak.

Dodala je da, kada se tome dodaju preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina u iznosu od 10,22 milijarde dinara, tada imamo ukupno ostvarrene prihode i primanja 82,61 milijardi ili 78,06 od planiranog obima budžeta. 

Predsednik poslaničke grupe “Srbija Centar (Srce) – Zeleno-levi front – Pokret za preokret” Mihajlo Brkić ukazao je da je ključna tačka porez na dobit korporacija, koji je za jednu trećinu manji.

On je rekao da bi svaki finansijski analitičar rekao da je to zabrinjavajuće i upitao da li je tome razlog remont NIS-a i da li to znači da ta kompanija čini trećinu privrede Vojvodine.

Ako se pogledaju prohodi od poreza na zarade, dodao je Brkić, vidi se da je privreda radila dobro, ali da istovremeno nema prihoda od poreza na dobit korporacija. 

“Moguće je jer su vama puna usta priče o brizi o narodu, a sprovodite jednu neoliberalnu politiku koja znači oslobađanje investitora od svih obaveza osim da plate platu. Dajete im sve moguće popuste na plaćanje dobiti”, rekao je Brkić i podsetio da je taj porez u Srbiji 15 odsto.  

Poslanik Pokreta slobodnih građana Radivoje Jovović tokom rasprave osvrnuo se na izvršenje budžeta u Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo izdvojeno 20 miliona dinara za informisanje, odnsono kako je rekao za reklamiranje jedne javne instirucije. 

“Zaštita voda od zagađivanja, sistemi vodosnabdevanja i ukupna integralno upravljanje vodama, kao što bi moji studenti rekli – nula bodova, a ulaganje u kupovinu poklona, izdvajanje novca za troškove reprezentacije,  reklamiranje aktivnosti u sekretarijatu, to je vaše hleba i igara, ali mnogo više igara“, zaključio je Jovović.

U Sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju iu ravnopravnost polova izvršenje sredstava iznosi 46,26 odsto plana, ali je za socijalnu zaštitu svega 10,96

odsto plana, a za razvoj usluga socijalne zaštite 0,20 odsto plana, rekao je Jovović. 

“Ja ovde čitam prezir prema siromašnima”, naveo je on. 

Poslanica poslaničke grupe “Narodni pokret Srbije – Ekološki pokret”, Nataša Ademi,  upozorila je da je materijal u vezi sa budžetom od 800 strana stigao 25. oktobra, što nije dovoljno da se budžet pregleda sa dovoljno velikom pažnjom. 

“Čega se bojite, pa mi smo ovde u manjini, vi ćete ga izglasati”, rekla je Ademi. 

Opozicioni poslanici upozoravali su i da najveći deo sredstava predstavljaju transferna sredstva iz republičkog budžeta kojima pokrajina zapravo ne raspolaže, primanja budžeta od 1. septembra 2024. manja za 13,8 posto u odnosu na isti period 2023. godine, a da to nije objašnjeno. 

Izveštaji o radu

Prethodno je Skupština AP Vojvodine usvojila više izveštaja o radu različitih fondova iz zavoda AP Vojvodine, poslanici opozicija tokom rasprave upozoravala na korupciju u tim institucijama.

Opozicioni poslanici izneli su brojne kritike na izveštaj o radu “Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede” za 2023. godinu, između ostalog, upozorili su na “endemsku korupciju” ilustruju’i je činjenicom da je fond realizovao svega oko 14 procenata planiranih sredstava.

Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Zoltan Tot naveo je, predstavljajući izveštaj, da je Fond za razvoj poljoprivrede u prethodnoj godini ostvario neto gubitak od 14,5 miliona dinara.

“Osim za efekte valutne klauzule, navedeni rezultat je u najvećoj meri posledica ispravke vrednosti  nenaplaćenih potraživanja na ime kredita, lkod kojih je  prilikom popisa odnonso procene realne vrednosti njihove. Naplate utvrđeno da postoje kašnjenja u  naplati, odnopsno zbog čije naplate su započeti sudski sporovi”, precizirao je Tot. 

Kako je rekao, Fond za razvoj poljoprivrede je u 2023. izvršio naplatu potraživanja iz ranijih godina u iznosu od 22,44 miliona dinara i zaključio 15 sudskih poravnanja sa korisnicima kredita  u iznosu od 22,57 miliona dinara čija se naplata očekuje tokom 2024. godine. 

Kome služi Fond za poljoprivredu 

Zamenik predsednika poslaničke grupe „Srbija Centar (SRCE) – Zeleno-levi Front (ZLF) – Pokret za PREOKRET (PZP)“ Dejan Kulja istakao je da je “izuzetno čudno” da su planirana sredstva 891 milion dinara a plasirano samo 123 miliona dinara.

“Ako je 123 miliona potrošeno za potrebe poljoprivrednika, onda je 45 miliona za funkcionisanje Fonda zaista puno. Postavlja se pitanje da li Fond za poljoprivredu uopšte treba da postoji ili date poslove može da obavlja sekretarijat? Da li ovaj fond postoji zbog poljoprivrendika ili zbog zaposlenih”, rekao je Kulja.

Pedsednik poslaničke grupe “Stranke i slobode i pravde” Robert Šebek upozorio je da se iz izveštaja može videti da je broj podnetih prijava izuzetno mali ako je od osnivanja fonda  2001. godine odobreno  4.707 kredita, što je u proseku 200 kredita godišnje, a  u 2023. svega 51 kredit.

“To znači da u Fondu nešto ne valja, Sumnju izazoiva činjenica da su troškovi finansiranja nesrazmerno veliki – vi za plate radnika potrošite 45 milona dinara, a kreditirate 123 miliona dinara – jedna trećina vam ode na plate”, rekao je Šebek.

Poslanici su zamerali i što nijedan program nije realizovan u punom iznosu, kao i to što nema tabela iz kojih bi se videli planirani i izvršeni plasmani..

Zamerali su i pogrešna ulaganja, navodeći primere kredita za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda gde su bile samo dve prijave a nijedna odobrena, zatim kreditiranje i izgradnja nabavke opreme namenjene skladištenju žitarica, voća i povrća gde nije bilo nijedne prijave,  da je za ulaganja u silose planirano 30 miliona dinara, a plasirano 0 , kao i da je stočarstvu namenjeno 120 miliona dinara, a povučeno svega 7 miliona. 

Razvojna agencija na tržište

Opozicija je imala brojne primedbe i na “Izveštaj o poslovanju Razvojne agencije Vojvodine d.o.o Novi Sad” za 2023. godinu, koji predlagač nije ni obrazložio tokom rasprave.

Poslanik Pokreta slobodnih građana Miroslav Ilić ocenio je da je pred njima “sramni izveštaj sramne agencije”, koja će kako se nada, uskoro biti ukinuta.

Obrazlažući zloupotrebu, Ilić je precizirao da je u pitanju d.o.o preduzeće koje bi trebalo da ide na tržište umesto da građane Vojvodine košta godišnje oko milion i po evra, bez vidljivih rezultata. 

“Treba da se ukine podrška Razvojnoj agenciji AP Vojvodine, ne da se ona ugasi, nego da bude na tržištu i neka svojim zalaganjem zaradi i nešto uradi za AP Vojvodinu”, rekao je Ilić.

Branislav Grubački iz poslaničke grupe „Srbija Centar (SRCE) – Zeleno-levi Front (ZLF) – Pokret za PREOKRET (PZP)“ rekao je da je u radu pokrajinskih agencija i fondova izbegnuta suština, a da je forma njihovog postojanja svedena samo na očuvanje ljušture.

KAda je u pitanju Razvojna agencija, Grubački je istakao da su njeni prihodi u porastu svake godine – 2021. godine bili su 130 miliona dinara, 2022. godine 148 miliona, a 2023. godine 165 miliona.

“Od ukupnih sredstava značajni deo odlazi na plate, iznosi su zaista alarmantni: 67,5 miliona u 2021., zatim 81,7 miliona u 2022. godini, a prošle godine 94,5 miliona. To znači da više od polovine budžeta ide na zarade zaposlenih”, rekao je Grubački.

Ppored nekoliko kadrovskih rešenja, poslanici vojvođanske skupštine usvojili su danas i izveštaje o poslovanju “Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova”, “Pokrajinskog zavoda za sport i medicinu sporta”, kao i „Garancijskog fonda AP Vojvodine”. 

(Autonomija, foto: YT printscreen)