Više od 50 odsto mladih ne posećuje bilo kakve kulturne manifestacije, a većina se ne bavi nikakvim aktivnostima u slobodnom vremenu, pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovela Gradska kancelarija za mlade u Somboru.

Ti rezultati, nažalost, nisu iznenađenje, jer i druga slična istraživanja daju slične podatke na nivou cele Srbije.

Anketirali smo mlade i pitali Aleksandra, Tamaru i Dušana da li posećuju kulturne manifestacije:

„Slabo, slabo, slabo. Otkud znam, bavimo se nekim drugim stvarima, pa nemamo baš vremena za to…“

„Pa ni para nemam. Zato što sam završila studije i nigde ne radim.“

„Tu i tamo. Posećujem pozorište u Subotici, sportske priredbe, tu i tamo neke koncerte i tako.“

Odsustvo svesti i savesti kod elita

Sociolog Bojan Panaotović kaže da za činjenicu da mladi ne posećuju kulturne manifestacije nisu krivi oni, već država. „Očajno osmišljena kulturna politika, obrazovna politika i odsustvo svesti i savesti kod naših društveno-politickcih elita o tome u kakvoj društvenoj sredini, u kakvom socio-kulturnom miljeu treba da odrasta naš mladi naraštaj”, navodi naš sagovornik.

Po Panaotoviću, mladi su samim tim prepušteni kiču i šundu. „Sadržaji sa Fejsbuka, žuta štampa i ljudi iz vrha tog ‘džet-set’ estradnog sveta, koji su najčešće do slave, položaja, moći i novca došli na brz, lak, jednostavan način, ne školujući se i pošteno radeći, već najčešće na potpuno drugačiji način”, kaže on.

Panaotović dodaje da je uzrok tome pre svega preteško nasleđe krvavog raspada Jugoslavije. „Ukoliko vam je juče heroj bio Arkan, teško će danas da postane neko drugi. Ne može se preko noći iz jednog društva destrukcije, razaranja i sejanja mržnje preći i skočiti samo u društvo tolerancije, ljubavi“, ocenjuje ovaj sociolog.

„Puno više novca damo na gluposti…“

S druge strane, siguran je Panaotović, argument koji se koristi da mladi ne posvećuju pažnju kulturi jer nemaju novca za to, apsolutno ne stoji. „Jer, u isto vreme, kad se koristi ta ocena da nemaju novca za kulturne manifestacije, naći ćete krcate novosadske kafiće radnim danima u, recimo, 13 časova. Dakle, skupa je kulturna ponuda, slažem se, Ali, izvinite, skup je i espreso u Novom Sadu”, poručuje on.

Dušan s početka naše priče slaže se sa ovakvom sociološkom ocenom: „Novac i nije problem, nije. U suštini, puno više novca damo za neke gluposti.“

Istraživanje koje je sprovela Kancelarija za mlade u Somboru pokazalo je da je od 761 ispitanika svega njih 286 kazalo da smatra važnim učenje stranih jezika i profesionalnu orijentaciju, a velika većina sigurna je da neće naći posao u svome mestu, već će morati da se presele ili u Novi Sad ili u Beograd, a i tamo će se, tvrde, moći zaposliti jedino po partijskoj liniji. Pa će onda, možda, razmišljati i o kulturi.

(Deutsche Welle)