„Drago mi je da je za protest 15. marta izabran Beograd, jer je mart inače bitan mesec u našoj istoriji“, kaže za N1 zamenica glavnog urednika FoNeta Tamara Skrozza.

Posle „majanja u Nišu“, studenti u blokadi će veliki protest održati u Beogradu. Studenti u Nišu dele flajere na kojima je navedeno vreme i mesto sledećeg okupljanja. Protest je zakazan za 15. mart sa sloganom „15. Za 15 – čekamo te!“

„Ja sam posle 1996. godine navikla da se malo nadam. Ali, posle ovoga što smo gledali poslednjih nedelja, očekivanja su mi porasla. Očekujem masovan skup u Beogradu, barem kao onaj 5. oktobra, što će, nadam se, vlast naterati da nešto promeni u odnosu prema građankama i građanima“, rekla je Skrozza.

Doček studenata u Nišu, ali i u Kragujevcu i drugim gradovima gde god su se pojavili, Skrozza vidi kao – katarzu.

„Bez lažne patetike, mislim da je ovo jedna vrsta političke katarze koja treba da nađe svoj rasplet. Ovo je katarza studenata kao kolektiviteta, što doživljavaju jednom u životu, nešto što nikad više neće doživeti tako“, ocenila je.

Dodaje da postoji i jedna druga, pojedinačna katarza.

„Protesti na više nivoa utiču na mladu psihu. Tako je bilo i sa nama 1996, tako će i ovo imati svojih posledica. Sve ovo što se dešava, međutim, ima i neki metafizički karakter. Ja ovo doživljavam kao borbu života i smrti, borbu svetla nad tamom, borbu Erosa i Tanatosa. Dugo smo bili mrtvi, dugo je bio mrak. A pokazalo se da smo živi, ne samo studenti, već i oni koji im mašu, prave kiflice…“, naglasila je Skrozza.

Skrozza kaže da su i građani doživeli katarzu. „Odjednom su otkrili da su živi. To je najveća zaostavština ovih protesta kako god se oni završili, a nadamo se da će se završiti onako kako bismo svi želeli“, rekla je.

Na pitanje šta je to nateralo studente da pokrenu jedan ovakav pokret, Skrozza kaže:

„To pitanje redovno postavljam svojim sagovornicima i sebi i nikad ne dobijam odgovor. Desilo se nekakvo čudo. I to su svi predviđali, rekli su – desiće se nešto. Nažalost, desila se tragedija i ljudi su se probudili. Zašto se to nije desilo posle ‘Ribnikara’ ili nekih drugih situacija, ja to ne znam. Ali, energija kada je u pogonu, ona stvara novi energiju. Bilo je potrebno da se točak zalufa. I u nekom trenutku moraće da se zaustavi i pređe u neku drugu formu, jer ovo nije perpetum mobile“, naglasila je Skrozza.

Ali je, dodaje, jedno sigurno: „A to je da nema povratka na staro, pre ovoga. Previše se stvari desilo i to je nezaustavljiva sila“.

Komentarišući kako bi protesti mogli da se završe, Skrozza kaže da „u političkom smislu postoji mogućnost da budu zaustavljeni“. „Jer imamo posla sa mastermajd konceptom upravljanja društvom i državom, moguće je sve, da u jednoj glavi bude zamišljen plan koji bi ovo mogao da rasturi na manje ili više podmukao način“, rekla je.

Sve ostalo, kaže, ostaje.

„Čak i ako protesti bude ugušeni, ne može više niko da poništi tu katarzu koji su prošli svi pojedinačno, ali i studenti koji su se povezali, sada su zajedno, pokazali da su svi jednaki. I to je nezaustavljivo. Najvažnije je da su se ljudi probudili, i sada kada bi neko pokušao da nas ubije, mi bismo se probudili, jer smo sada živi, konačno“, ocenila je Skrozza.

A današnja generacija studenata je, prema mišljenju Skrozze, mnogo pozitivnija.

„Njihova iskustva su drugačija. Mi smo ratna generacija, nismo ništa imali pre tih protesta 1997, i to se odražava na ponašanje. Mi jesmo bili veseli, ali imam utisak da je to bilo onako očajničko veselje. Ovo sada veselje izlazi iz duše, čini mi se. A počelo je iz strašne tragedije, i to ne smemo da zaboravimo“, rekla je gošća N1.

(N1/foto: Medija centar Beograd)