Ako se ima u vidu širi, regionalni kontekst aktivnosti američke administracije, može se bez velikog spekulativnog rizika reći da su sankcije Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću deo obuhvatnijeg plana SAD – kaže u razgovoru za Danas kosovski filozof, analitičar i publicista Škeljzen Malići, u odgovoru na pitanje o tome kako je razumeo stavljanje ključnih ljudi sa Kosova, koji su u bliskim odnosima sa vlastima u Beogradu na crnu listu i sankcije Sjedinjenih Američkih Država.

Malići podseća na slične sankcije u Albaniji, gde su bivši premijer i predsednik Salji Beriša sa porodicom i nekoliko saradnika proglašeni za persone non grata, a slične sankcije najavljene su i za Kosovo, Bosnu i Hercegovinu (pre svega Republiku Srpsku), kao i Crnu Goru, i šire.

– Tako je i Srbija je u tom paketu, pa ne treba očekivati dalju poštedu režima Aleksandra Vučića. Ipak, napad na njega nije direktan zato što Vučić ostaje glavni i, nažalost, jedini relevantni politički faktor u Srbiji. Ali, važno je po meni to što sankcije Veselinoviću i Radoičiću u suštini pogađaju ključne ljude Srpske liste na Kosovu, s obzirom da je Radoičić potpredsednik Srpske liste na Kosovu. Njihovo stavljanje na crnu listu ozbiljna je opomena Vučiću da se ne preigrava više u svojim ambicijama…

*Kako ste doživeli reakciju vlasti u Srbiji u vezi sa tim slučajem?

– Za unutrašnje potrebe, reakcije zvanične Srbije bile su uobičajeno kavgadžijski neprimerene, tvrdeći da se radi o koordiniranom napadu SAD i Kosova na kosovske Srbe, a ne o merama predupređivanja organizovanog kriminala. U ovu šemu uključeno je i hapšenje bivšeg predsednika opštine Štrpce i njegovih saradnika, kojeg je kosovsko pravosuđe istraživalo zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Rada Trajković, koja bolje poznaje stanje među kosovskim Srbima, kaže da je cela ta grupa uhapšenih povezana sa Radoičićem i Srpskom listom. Naravno, ako su ove tvrdnje tačne, a kosovski istražni organi su zahtevali izručivanje Radoičića zbog sumnji da je organizovao ubistvo Olivera Ivanovića, onda se postavlja pitanje gde je glava hobotnice kriminalnih struktura, kojoj je jedan krak SL a i bosovi političkog i ekonomskog podzemlja. Da je Vučićev režim ozbiljno shvatio opomenu videlo se i zbog iznenadnog popuštanja zvaničnog Beograda povodom zahteva da se Srbija pridruži evropskim sankcijama protiv Lukašenkovog režima u Belorusiji. Ne isključujem ni mogućnost da Vučić popusti i oko pritisaka da se obuzda ili smeni Milorad Dodik, koji najavljuje rušenje dejtonske Bosne.

*Da li je, s obzirom na bliske veze vlasti u Srbiji sa ovom dvojicom osumnjičenih kriminalaca, odnosno činjenice o dirigovanosti i kontroli finansija i ostalih kriminalnih radnji sa Aleksandrom Vučićem, moguće njih dvojicu staviti na crnu listu a istovremeno to ne učiniti i za predsednika Srbije? Šta nam govori takva postavka stvari?

– Aleksandar Vučić je već skoro čitavu deceniju igrao na kartu jedinog igrača na sceni koji može osigurati trajnije rešenje za sigurnost i stabilnost regiona, i manje-više je uspešno balansirao odnose sa Zapadom i Istokom (Rusija i Kina), ali to balansiranje ne može trajati večno. Vučić treba da se opredeli na koju će stranu, provocirajući strpljenje Zapada, ali i Putinove Rusije. U svakom slučaju, kao i u slučaju Albanije, a ranije i Severne Makedonije, pretpostavljam da Zapad ima manje-više kompletirani dosije o mutnim vezama Vučićevog režima sa kriminalnim strukturama, ali kada će se otvoriti dosije i preduzeti mere, pitanje je procene trenutka, kao i da li postoji ozbiljna alternativa Vučiću u Srbiji. Kod srpske opozicije nema dominantne figure koja bi mogla da preokrene odnose, kao što je to uradio Zoran Đinđić ujedinivši celu opoziciju protiv Miloševića.

*Predsednik Srbije nedavno je na otvorenoj sednici Vlade, obavestio ministre i javnost o odluci Prištine, o kojoj je neformalno obavešten, da neće dozvoliti održavanje referenduma 16. januara. On je rekao da će pokušati da ubedi vlasti u Prištini preko Brisela da se omogući građanima srpske nacionalnosti da glasaju na referendumu o promeni Ustava Srbije. Kako vidite ove najave?

– Ne znam mnogo po tom pitanju. Moguće je da će kosovski premijer pokušati da spreči referendum, ali o tome nije javno govorio. Ali, smatram da se Kurti i Vučić u suštini vrlo dobro slažu u strategiji odlaganja rešenja i pozitivnih političkih koraka koji bi vodili do brže normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

*Kakav je vaš stav u vezi sa vlašću na Kosovu? Kako vidite ponašanje Aljbina Kurtija kada je reč o odnosu prema problemima sa Srbijom? Vidite li populizam, manipulaciju, ili iskrene i koliko je moguće čiste ciljeve?

– Kurti je od drugog dolaska na vlast radio na opstrukciji dijaloga, a to je Vučiću itekako odgovaralo, jer je krivicu za nespeh dijaloga prebacivao na Kosovo a sebe predstavljao u ulozi o konstruktivnog faktora. U Prištini sada preovladava uverenje da će premijer Kurti, nakon iznenađujuće teškog poraza na lokalnim izborima u oktobru, isprovocirati ponovo da ga smene sa vlasti da bi povratio popularnost „žrtve“, ali ovoga puta ne Trampove, već Bajdenove Amerike. Kurti ne želi da učestvuje u kompromisnom finišu dijaloga, bojeći se da mora popustiti zbog pojačanog pritiska Zapada. Ne znam šta da mislim o ovom strahu Kurtija od kompromisa, da će time načiniti omašku u istorijskim pretenzijama albanskog naroda. Istorija se izgleda odvija mnogo brže nego što on uspeva da je ukalkuliše u događanja ili donese prave odluke u skladu sa svojim u aktuelnosti nefunkcionalnim ideološkim šemama.

*Do pre mesec i nešto dana na granici Srbije i Kosova imali smo skoro ratne stanje. Vojni avioni, kamioni, napetost i strah običnih ljudi… Danas kao da je to zaboravljeno i nekako ustanovljeno da je normalno da se sporadično dešava. O čemu se tu radi?

– Radilo se o paradnim inscenacijama kako bi se izbeglo napredovanje u dijalogu kao i neke druge propagandne ciljeve, u slučaju Srbije, da se zadovolje ratoborni nacionalisti iz „srpskog sveta“. Kratkotrajno, to je imalo efekta, ali u dužem roku, može se pokazati kao bumerang. Zveckanje oružjem svetski faktori smatraju ozbiljnom pretnjom, kritičnija je situacija u Bosni, pa će se verovatno insistirati na ubrzavanju a ne usporavanju rešenja.

*Ovdašnji posmatrači prilika kažu da je Vučić pritisnut od strane SAD i da se uplašio. Takođe, suočio se sa ozbiljnim buntom građana. Šta predviđate kao ishod, odnosno da li verujete u taj najizraženiji pritisak Amerike i EU na njega do sada?

– Plašljivcima trebaju tutori. Ali, ne vidim ni među tutorima da postoji faktor koji ima dovoljno autoriteta da pronađe konzensualnu formulu. Bitni konzensus je onaj američko-ruski. Iako sada vidimo samo zaoštravanje odnosa i rivalstva nalik na hladni rat, nije ipak isključen nekakav principijelno neprincipijelni, interni dogovor u paketu, (Ukrajina, Krim, Kosovo, Sirija itd), mnogo se toga nakupilo što zagađuje okoliš).

Snežana Čongradin (Danas)