U kakvoj su vezi zastava Kosova i žrtve nacističkog logora Mauthauzen? Uočio ju je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, koji je u nedelju napustio komemoraciju povodom 72 godine od oslobođenja ovog logora u Austriji, a zbog prisustva kosovske delegacije.

„Jedna stvar je sigurna – na grobljima i stratištima ne pravite skandale“, kaže istoričarka Branka Prpa.

Vulin je nakon što je otkrio novu spomen-ploču posvećenu srpskim žrtvama logora Mauthauzen otišao sa komemoracije i, kako je rekao, uložio zvaničan protest zbog prisustva delegacije Kosova.

„Naša delegacija nije mogla da dozvoli da ćutke posmatramo kako se zastava lažne države Kosovo ovde predstavlja kao prava država i kako se prozivaju kao da su bili deo antifašističke koalicije“, rekao je Vulin, a prenosi Tanjug.

Na poslednji deo Vulinove poruke, istoričar Milivoj Bešlin odgovara – da u tom slučaju deo antifašističke koalicije nisu bile ni Srbija ni Hrvatska.

„Istini za volju, to je bila Jugoslavija. Antifašistički pokret je bio samo jedan i nosio je isključivo jugoslovenski karakter. On je u sebi sadržavao i Srbe i Hrvate i Bošnjake i Albance sa Kosova, ali je imao jugoslovenski karakter“, navodi Bešlin.

Vulin je sa mesta nekadašnjeg najvećeg koncentracionog logora na teritoriji Austrije, u kojem je bilo zatvoreno oko dvesta hiljada ljudi iz više od trideset zemalja, a od kojih 120 hiljada nije preživelo, tvrdeći da je polaganjem venaca ispoštovao žrtve, uputio i niz oštrih političkih poruka na račun Hrvatske.

Naveo je da svet ne sme da zaboravi da se „fašizam vraća nad kostima najstrašnije umorene jasenovačke dece“, te dodao da „ako se iznad jasenovačkih kostiju, iznad poklane jasenovačke dece ponovo pojavila tabla sa ustaškim pozdravom ‘Za dom spremni’, onda će se i u Mauthauzenu pojaviti table sa ‘Zig hajl'“. U nastavku je, govoreći o zlu fašizma, uključio i kosovsku zastavu.

“Danima već, pa evo i ovde govorimo o tome kako nepoštovanje istorije može da dovede do zla. To se i danas desilo. Kosovska zastava među državama ne može da bude, i to je zlo. Kosovska zastava nema šta da traži među članicama antihitlerovske koalicije i među zemljama pobednicima“, rekao je Vulin.

Uz najviše zvaničnike Austrije, više od 60 delegacija iz celog sveta učestvovalo je u mimohodu do centralnog spomenika žrtvama Mauthauzena. U povorci u kojoj su bili i preživeli logoraši, vijorile su se zastave iz celog sveta, među kojima je Vulin uočio kosovsku.

„Sve nas bruka. Kada neko koristi takvu priliku da reaguje kvazi-politički, to je sramotno. Prosto nemam drugi komentar na takvu vrstu postupka koja se kod nas odomaćila i postala nešto sasvim normalno. Ali, mislim da nas to loše predstavlja svuda u svetu“, kaže knjiženik Filip David.

Predstavnik Srbije na komemoraciji u Mauthauzenu bio je devedesetih godina visoki funkcioner Jugoslovenske levice Mirjane Marković. Iz tog perioda poznat je po vatrenim govorima i odbrani režima Slobodana Miloševića. Nakon što je policija protiv demonstranata u zimu 1997. godine koristila vodene šmrkove, ostao je upamćen po rečenici – „Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?“.

Nakon petooktobarskih promena, nije ga bilo samo kratko. Već 2003. vodi proteste protiv hapšenja Veselina Šljivančanina, koji će u nastavku u Hagu biti osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina na Ovčari.

Pet godina kasnije osniva Pokret socijalista, a 2010. ulazi u koaliciju sa nekadašnjim radikalima, a tada liderima Srpske napredne stranke, sa kojima ostaje do danas. Crnu uniformu koju je nosio kao direktor Kancelarije za Kosovo, zamenio je odelom ministra, a 2015. godine predvodi delegaciju Srbije na obeležavanju 70 godina od оslobođenja logora Aušvic.

„Već sam tada rekao da je sramota da država na takve stvari šalje Vulina. Ali on ne ide tamo da bi rekao svoje mišljenje, to je ono što je najtragičnije. On odavde ide sa instrukcijama kako da se ponaša. A da ne govorim o tome da je on apsolutno poslednja ličnost koja bi trebalo da odlazi na tu vrstu komemoracija i da je to uvreda za žrtve i bruka za sve nas“, navodi Filip David.

Istoričar Milivoj Bešlin ukazuje na osnovnu lekciju naučenu iz pobede nad fašizmom, koja se ne bi smela gubiti iz vida.

„Nijedan nacionalizam na ovom postjugoslovenskom prostoru nema pravo da se poziva na antifašizam jer su svi nacionalizmi provodili i završili Drugi svetski rat u kolaboraciji. I Vulin, ili bilo ko drugi ko nastupa iz te nacionalističke perspektive, nema pravo da se poziva na antifašizam. U Jugoslaviji nijedan nacionalizam nije bio na strani antifašizma, a strane su bile samo dve“, podvlači Bešlin.

Kada je o samom Vulinu reč, dok poteže pitanja ekstremizama iz prošlosti, nijednog trenutka se nije distancirao od onog u kom je sam učestvovao – Miloševićevog u devedesetim.

(Iva Martinović / Zoran Glavonjić, Slobodna Evropa)