U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.

Nakon dvodnevnog boravka na skupu Terrestial forum u Vranju u organizaciji Ministarstva prostora, na kojem smo Marko i ja predstavljali Novo kulturno naselje, vraćamo se u Novi Sad. Sabiramo utiske sa dvodnevnog druženja sa prijateljima i saradnicima.

U prijateljskoj atmosferi međusobnog uvažavanja, predstavnici različitih organizacija i inicijativa iz Mađarske, Rumunije, Srbije, Makedonije, sa Kosova, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pričali su o problemima sa kojima se suočavaju i pogrešnim politikama vlada u njihovim zemljama.

Svugde problemi korupcije, divlje gradnje, kontrole medijskog prostora i pritisaka kojem su izloženi aktivisti civilnog sektora. Posebnu težinu imaju i događaji u Srbiji u poslednjih 10 meseci.

Vozimo se posmatrajući brda i planine oko auto-puta, koji još nije ograđen bezbednosnim ogradama tako da mogu da posmatram predele istočne Srbije. Sa desne strane suvozačkog mesta kroz prozor gledam vrh Rtnja. A onda mi Marko saopštava vest da su studenti izbačeni sa Filozofskog fakulteta. Povratak u realnost za mene je bio poražavajuć. Kordon policije ispred zgrade mog fakulteta.

Režim Aleksandra Vučića, odgovoran za pad nadštrešnice na želežničkoj stanici i pogibiju 16 ljudi, kontinuirano nasrće na građane i konačno nasilno prekida blokadu Filozofskog fakulteta. Dekan sa nekolicinom profesora u ranim jutarnjim časovima upada u zgradu, želeći da „normalizuje“ stanje na fakultetu i protivno volji studenata sprovede ispitni rok.

Ako se uzme u obzir da se na Filozofskom fakultetu nalaze gotovo sve katedre u okviru studija društvenih nauka, jezika i lingvistike, proučavanja književnosti, može se slobodno reći da je u utorak, u ranim jutarnjim časovima, izvršen udar na jednu od najvažnijih obrazovnih institucija u Novom Sadu.

U toj zgradi školuju se budući profesori koji će vaspitavati i podučavati decu i mlade od vrtića do visokih škola i fakulteta. Psiholozi koji će raditi u školama, bolnicama, firmama, ustanovama socijalne zaštite. Sociolozi koji će proučavati društvo u kojem svi mi živimo i uticati na njegov razvoj. Budući novinari i stručnjaci u oblasti medija. Prevodioci, kulturolozi, pedagozi, lingvisti. Gotovo sve što utiče na našu svakodnevnicu, od televizije do prevedene knjige sa nekog od stranih jezika koji ima svoju katedru u Novom Sadu, vezano je za Filozofski fakultet.

Razmišljaljući o Filozofskom fakultetu, ne mogu da se ne vratim u period  studentskih dana, s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. U Filozofski fakultet  uvek su moglo ulaziti slobodno – i u vreme bombardovanja i najgorih godina represije Miloševićevog režima. Bez ikakvog straha, dolazili su ljudi različitih političkih opredeljenja, držali, predavanja, seminare, radionice… Bilo je tu i neželjenih incidenata, prekida tribina, sukoba, ali nikada, do vladavine režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, nije dovođena u pitanje sloboda govora i autonomija Univerziteta.

Ono što mogu slobodno da napišem, Filozofski fakultet i uopšte novosadski Univerzitet je veoma bitan za celokupni aktivizam za prava osoba sa invaliditetom u Novom Sadu. Sećam se svih tih sastanaka, dogovora, okupljanja nas studenata koji smo želeli da unapredimo svoj položaj. Tu bih posebno istakao Milicu Mimu Ružičić Novković, koja je kao studenkinja Srpskog jezika i književnosti, uz podršku svojih profesorica Svenke Savić i Vere Vasić, pokrenula prva istraživanja u oblasti jezika. Sve to je rezultiralo izdavanjem prvog i do sada jedinog Rečnika invalidnosti na srpko-hrvatskom govornom području.

U okviru tadašnjeg novosadskog Univerziteta po prvi put se promovišu i implementiraju ideje o pristupačnosti, obrazovanju za sve, personalnoj asistenciji, cross disability princip… I sve se to događalo u periodu od 2000. do 2010. godine, kada su u NSUSI (Novosadsko udruženje studenata sa invaliditetom) bili već pomenuta Mima Ružičić Novković, Miodrag Počuč, Marko Mirković, Milesa Milinković…

Danas mnogi koji konstatuju da je Novi Sad jedan od najpristupačnijih gradova u regionu i da ima sistem personalne asistencije na najvišem nivou (koji naravno treba još poboljšati), ne znaju ili prećutkuju činjenicu da za to nisu zaslužne sadašnje strukture u gradu, nego da je to rezultat dugogodišnjeg aktivizma u okviru invalidskog pokreta koji je smernice postavio u jednom drugačijem i demokratičnijem političkom ambijentu, kada nije bilo policijskih kordona na ulicama.

Dobro se sećam ranih dvehiljaditih, kada je tadašnja rektorka Fuada Stanković, gotovo svakodnevno komunicirala sa članovima NSUSI-a, dolazila u našu kancelariju i pružala podršku svakom studentu na fakultetu sa i bez invaliditeta. Za razliku od današnjeg rektora koji se krije i dekana koji pozivaju kordone policije da ih štite od studenata.

Ključni momenat u mom aktivizmu je upoznavanje i međusobna prepiska sa našim Novosađaninom, doktorandom na studijama onemogućenosti u Lidsu, Radošem Keravicom, koji mi je otvorio čitavo polje znanja o britanskom pokretu za prava osoba sa invaliditetom.

Britanski pristup se pre svega zasniva na strukturalnoj analizi isključenosti osoba sa invaliditetom. Drugačije rečeno, poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom znači i promene u celom društvu. U skladu sa tim, moj način delovanja i kao aktiviste za prava osoba sa invaliditetom, i aktiviste Novog kulturnog naselja je promena društvenih struktura moći. Već godinama, svojim kontinuiranim radom u zajednici sa komšijama, aktivisti NKN-a stvorili su autentičnu „grass root“ inicijativu koja je savremenu kulturu i umetnost dovela na Naselje.

Promene koje neminovno dolaze, moraju dovesti do istinske demokratizacije društva u kojem će svako od nas moći da doprinese opštem dobru. Mi svi moramo vratiti poverenje u dijalog i naučiti da slušamo jedni druge, da probleme ne bismo rešavali pirotehničkim sredstvima, udarcima, pendrecima i golom silom koju produkuje naprednjački režim.

Istorija pamti. I one koji ćute i one koji deluju i grade, iniciraju i izlažu se. A naročito pamti one koji u teškim vremenima biraju stranu zla i beščašća.

(021)