Skip to main content

Sindikati da se izbore za bolji položaj medijskih radnika

Jugoslavija 24. нов 2018.
3 min čitanja

Najveći zadatak medijskih udruženja i sindikata u regionu je da se izbore za bolji socijalni i materijalni položaj medijskih radnika, jer ako taj problem ne bude rešen neće biti moguće rešiti ni ostale probleme, kao što su ugrožena bezbednost i sloboda izražavanja, zaključeno je na međunarodnom skupu u Podgorici.

Na skupu „Percepcija sindikata u medijima i pozicija medija u sindikatima“ zaključeno je da su mnoge evropske zemlje suočene sa padom broja zaposlenih u medijima i da bi se uključivanjem većeg broja medijskih radnika ojačali sindikati, a samim tim i njihov uticaj u društvu.

Predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Mogens Bličer Bjeregard rekao je da sindikati moraju da budu svesni da medijski radnici imaju isti ciljeve, a to su pre svega materijalni poloožaj i bezbednost novinara i svih ostalih medijskih radnika.

„Građani i demokratija pate ako mediji nisu plaćeni bolje. Zato je potrebno biti jak i organizovan. Činjenica je da danas mnogi sindikati zaboravljaju da saslušaju probleme medijskih radnika“, rekao je Bjeregard i dodao da sindikati moraju naći način da se izbore sa tim.

Uz ocenu da nije video u drugim delovima Evrope tako dobru saradnju medijskih udruženja i sindikata kakva je u regionu Zapadnog Balkana, predsednik EFJ je rekao da je čuo mnogo dobrih ideja za buduću saradnju i da ih sada treba i realizovati.

„Ako podignete zid nećete dobiti ništa. Sami morate doći do rešenja. Imate puno ideja i idite ka tome. Lepo je videti koliko je ljudi u regionu uključeno, a za rezultate je potrebno vreme“, rekao je Bjeregard.

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Svetozar Raković rekao je da je položaj zaposlenih u medijima u regionu težak i da je dominantan problem pravo na dostojanstven rad.

„Moramo biti spremni na nove izazove jer ovaj region kasni. Sindikati nema jasnu predstavu šta nas čeka, posebno kada je reč o novim tehnologijama i smanjenjem broja radnih mesta“, rekao je Raković.

Prema njegovim rečima, danas svi poslodavci samo gledaju na veći profit i da u tim uslovima medijskim radnicima niko neće blanko obezbediti slobodu i bolji materijalni status.

„Zaposleni se nisu osmelili da se samoorganizuju, čak i po cenu otkaza, u situaciji kada u nekim medijima nema sindikalnih organizacija. S druge strane, mlade od sindikata odvraća nesiguran radni angažman i nedostatak pravne sigurnosti“, rekao je Raković.

Predsednik Sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Dragan Milanović Pilac rekao je da sindikati moraju da budu medijski, a ne samo novinarski.

„Ako bi danas sve novinare u Srbiji organizovali u jedan sindikat ne biste imali reprezentativnost. Zato su nam potrebni medijski sindikati. Danas se pogrešno stvara slika ko su novinari“, rekao je Milanović i dodao da se to najbolje vidi u slučaju pogibije 16 zaposlenih u Radio-televiziji Srbije, jer i danas mnogi govore da su prilikom NATO bombardovanja zgrade RTS-a stradali novinari što nije tačno.

Milanović je posebno skrenuo pažnju na problem ogromnog broja mladih koji rade na društvenim mrežama i alternativnim medijima, a nemaju radno-pravnu zaštitu. Takođe je rekao da su medijski sindikati ispustili veliki broj budućih članova, a to su ljudi koji se bave uređivanjem sajtova i PR-om u drugim delatnostima.

„Kako da ti ljudi ostvare svoja prava preko sindikata hemijske industrije ili nečeg sličnog… Sve ovo spada u buduće izazove medijskih sindikata“, rekao je Pilac i dodao da je jedan od problema i radno-pravna zaštita novinara fri lensera.

Predsednik sindikata Hrvatskog telekoma u Bosni i Hercegovini Saša Živković ocenio je da bez slobodnih medija u zemljama bivše Jugoslavije, koje sebe nazivaju demokratskim, a ustvari to nisu, ne možemo ići dalje.

„Bezbednost medijskih radnika je ključ. Ako države ne mogu garantovati bezbednost, kako mogu garantovati bezbednost političara. Novinari su danas na odstrelu, dok u isto vreme primećujemo da niko nije napao političare“, rekao je Živković i dodao da sindikati moraju da pomognu medijskim radnicima da zauzmu mesto u društvu koje im s pravom pripada.

Lejla Čaušević iz Samostalnog sindikata BiH rekla je da je u toj zemlji primetna iscepkanopst na svim nivoima, pa tako i u medijskim organizacijama i sindikatima, iako bi udruženja i sindikati po prirodi stvari morali tešnje sarađivati.

„Medijski radnici su potpuno nezaštićeni i često rade bez ugovora. Stoga je saradnja neophodna, što važi i za ceo region Zapadnog Balkana“, rekla je Lejla Čaušević.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović rekla je da je taj sndikat deo mreže novinarskih udruženja iz šest zemalja Zapadnog Balkana koji su za poslednje tri godine registrovali 480 napada na novinare i uputili zajednički apel na preko 8.000 adresa.

„Naš generalni stav je da je sloboda medija na lošem nivou, da je scijalni položaj zaposlenih loš. Pritisci su brojni, a novinari su skloni cenzuri i autocenzuri da bi sačuvali svoje poslove“, rekla je Marijana Camović.

Skup u Podgorici bio je završna sesija četvorogodišnjeg projekta Regionalnog saveta sindikata „Solidarnost“, koju čine sindikati iz Makedonije, BiH, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Kosova.

(Autonomija)