SEPA bi mogla postati jedan od najznačajnijih delova novog Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Ipak, Evropska unija bi mogla učiniti još mnogo više da u region privuče više javnog i privatnog kapitala.

Dok se pažnja uglavnom usmerava na šire aspekte ekonomskog i političkog povezivanja, poziv državama Zapadnog Balkana da se priključe Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) predstavlja možda najkonkretniji ishod Plana rasta.

SEPA je inicijativa EU kojom se pojednostavljuju bankarski transferi u evrima između zemalja učesnica. Standardizacijom platnih sistema, SEPA čini finansijske transakcije bržim, jeftinijim i jednostavnijim. Za zemlje Zapadnog Balkana članstvo u SEPA znači jaču finansijsku integraciju s EU, lakše prekogranične isplate i podsticaj ekonomskom razvoju.

Do marta 2025. postignut je značajan napredak:

Crna Gora i Albanija: u novembru 2024. postale su prve zemlje regiona koje su se priključile SEPA, što je važan korak ka evropskoj integraciji.

Severna Makedonija: u martu 2025. primljena je u SEPA, čime je dodatno ojačala veze sa evropskim finansijskim sistemom.

Srbija: Narodna banka Srbije očekivala je pozitivnu odluku u martu 2025, ali je Evropski savet za plaćanja odložio odluku, tražeći napredak u zakonima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Bosna i Hercegovina i Kosovo: obe zemlje izrazile su interesovanje i rade na ispunjavanju uslova, ali još uvek nemaju definisane rokove pristupanja.

Da bi postale članice SEPA, zemlje moraju uskladiti regulativu i pravni okvir sa standardima EU, modernizovati platnu infrastrukturu i koordinisati aktivnosti između centralnih banaka, banaka i drugih pružalaca platnih usluga. Kada ispune kriterijume, podnose zahtev Evropskom savetu za plaćanja radi zvaničnog prijema.

Prednosti SEPA sistema

SEPA donosi koristi i unutar zemalja i na međunarodnom nivou. Unutar zemalja, doprinosi većoj finansijskoj inkluziji i razvoju platnih usluga. Na međunarodnom nivou, smanjuje troškove i vreme transakcija, naročito kod trgovine i doznaka iz inostranstva. Članstvo omogućava brže i pouzdanije prekogranične transakcije u evrima, smanjuje naknade i jača finansijsku infrastrukturu.

Prema podacima Svetske banke, ekonomije Zapadnog Balkana trenutno plaćaju i do šest puta više od zemalja EU za međunarodne uplate. Ulaskom svih šest ekonomija u SEPA, troškovi slanja doznaka mogli bi se smanjiti za čak pola milijarde evra.

Prednosti za Zapadni Balkan

SEPA bi mogla značajno povećati trgovinu i tokove kapitala unutar regiona, ali još važnije – između regiona i EU, što je ključno za razvoj. Pošto je tržište EU oko sto puta veće od ukupne ekonomije šest balkanskih zemalja, potencijal je ogroman.

Najveći efekti SEPA možda neće biti u trgovini robom, već u drugim novčanim tokovima – uslugama, doznakama i direktnim stranim ulaganjima. Sve zemlje regiona beleže velike deficite u trgovini robom (od 8,8% BDP u Srbiji do 47,5% na Kosovu), dok suficiti u sektoru usluga (posebno turizam) delimično ublažavaju te deficite.

Veliki deo razlike pokrivaju doznake iz inostranstva, koje čine i do 21% BDP Kosova i 18,5% Severne Makedonije. Direktna strana ulaganja takođe imaju važnu ulogu (od 3,3% BDP u Severnoj Makedoniji do 6,7% na Kosovu).

Sve zemlje Zapadnog Balkana su ekonomski otvorene, sa značajnim trgovinskim deficitima koje finansiraju kombinacijom turizma, doznaka i stranih ulaganja. Članstvo u SEPA smanjilo bi troškove i vreme transfera, olakšalo tokove kapitala i podstaklo ekonomski rast. Uz to, moglo bi smanjiti obim neformalnih doznaka koje u region stižu mimo bankarskog sistema.

Finansijska liberalizacija nije dovoljna

Olakšavanje finansijskih tokova kroz SEPA svakako je korisno, ali neće samo po sebi promeniti ekonomsku sliku regiona. Fokus na liberalizaciju trgovine i kapitala mora biti praćen većim prilivom kapitala u region. Problem Zapadnog Balkana nije u protoku kapitala, već u njegovom hroničnom nedostatku – i javnog i privatnog – za ulaganja u proizvodnju, infrastrukturu i javne usluge.

SEPA će imati najveći efekat ako se poveže s većim pristupom zemalja regiona budžetu EU i podrškom industrijskoj politici. Potpuni pristup budžetu EU omogućio bi značajna sredstva za infrastrukturu, socijalne programe i reforme. EU bi, uz tehničku i finansijsku pomoć, mogla podržati razvoj pametne specijalizacije u oblastima poput poljoprivrede, tekstila, automobilske industrije, energetike, IT sektora i turizma – čime bi se modernizovala privreda i povećao izvoz.

Uklanjanje prepreka za protok kapitala je korak napred, ali pravi iskorak bio bi da EU istinski pomogne regionu da privuče i iskoristi više kapitala – javnog i privatnog – kako bi Zapadni Balkan zaista postao deo evropskog ekonomskog prostora.

(BiEPAG)