Umesto da javno osude pretnje i napade na novinare i novinarke, javni funkcioneri na Zapadnom Balkanu se uključuju u kampanje blaćenja i na taj način stvaraju atmosferu linča i ohrabruju dalje onlajn pretnje koje su najzastupljeniji vid pritiska na novinare i novinarke, saopštila je mreža Sejf džurnalists.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava mreža ukazuje na nedostatak političke volje za potrebnim reformama u oblasti slobode medija u zemljama Zapadnog Balkana. Posebni mehanizmi za zaštitu novinara i novinarki od govora mržnje i ozbiljnih pretnji nisu uspostvljani ili tamo gde ih ima nisu dovoljno efikasni, navodi se u saopštenju.

Mnogi od njih odlučuju da pretnje ne prijave nadležnim institucijama jer dosadašnje iskustvo pokazuje da samo mali broj slučajeva bude rešen osuđujućom presudom. Novinarke često ne prijavljuju pretenje iz straha od odmazde.

Pored pretnji, strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) su veoma popularan oblik pritiska na medije i novinare, a domaći sudovi uglavnom ne prepoznaju SLAPP, dodali su.

Indeks bezbednosti novinara u regionu Zapadnog Balkana za 2023. godinu je u blagom padu, podatak je mreže. Isto važi i za indeks u Srbiji.

Iako im je zakonima zagarantovano da se slobodno bave svojom profesijom, novinari u Srbiji se nalaze pod različitim vrstama pritisaka koji onemogućavaju stabilnost i zaštitu njihovog posla.

Funkcioneri i moćnici nalaze nove načine da tuže novinare i izvrše dodatni pritisak na njih, što utiče na to da se broj SLAPP tužbi povećava.

Novinari su pod pretnjom i drugih propisa koji se povremeno koriste protiv njih. Kada se radi o prevenciji, povremeni senzibilitet policije na pitanja o bezbednosti novinara je pokazatelj da se ne radi sistematski i dubinski i da policajci suštinski ne razumeju ulogu novinara i značaj očuvanja njihove bezbednosti, dodaje mreža.

Iako se znanje nadležnih organa povećava, sve više se ispoljavaju problemi poput nedostataka senzibiliteta, stvarnih kapaciteta i tehničkih odluka koje smanjuju realnu efikasnost onih koji pružaju zaštitu. Uprkos nekim dobrim rezultatima u sprovođenju istraga, poteškoće i prepreke u procesuiranju i nekažnjivost ovakvih napada utiču na celokupni utisak o stvarnoj bezbednosti koja pada u svim segmentima.

Broj stvarnih pretnji ne opada, a brzo prijavljivanje i procesuiranje nema odvraćajući efekat na napadače. Brojni su primeri odustajanja od prijave napada zbog nepoverenja u sistem zaštite, dodaje se. Broj fizičkih napada se smanjio, međutim novinari su ponovo bili na udaru policije.

Indeks bezbednosti novinara Zapadnog Balkana je mehanizam koji meri i prati promene u odgovarajućim društvenim i političkim okruženjima koje imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost novinara i medijskih profesionalaca dok obavljaju svoju profesiju.

(Beta)