Ove godine se navršava 82. godine od kako je zloglasna Žuta kuća u Subotici, danas Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, bila pretvorena u mučilište, gde je više stotina ljudi u periodu od 1941. do 1944. godine zverski mučeno, a mnogi od njih su izgubili i živote samo zato što se nisu slagali sa fašističko-nacističkom ideologijom koja je bila dominantna u Drugom svetskom ratu.

Nakon minuta ćutanja, na spomen ploču stradalima, cveće je položila Margareta Bašaragin, poverenica novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja“, podružnica Subotica, koja je istakla da je fašistička okupatorska vlast u septembru 1941. godine pozvala gestapovski obučene agente i dotadašnju banku u kojoj je danas smešten fakultet pretvorila u mučilište.

„Tu su zatvarani, isleđivani, mučeni mnogi naši sugrađani i sugrađanke, a neki od njih su i umrli. Mnogobrojna svedočenja danas su nam dostupna kroz građu koja se čuva u Istorijskom arhivu Subotica“, navela je.

Međutim, kako je rekla, zabrinjava činjenica da mladi naraštaji danas zapravo ne znaju ništa o Žutoj kući, iako je na njoj istaknuta spomen ploča iz 1967. godine, na kojoj piše „Svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti“.

Istakla je da je naročito važno da mlade generacije danas saznaju o stradanjima naših predaka u periodu Drugog svetskog rata jer njima dugujemo mir i slobodu u kojoj danas uživamo.

I dalje postoje neobeležena mesta stradanja civila u Subotici

Bašaragin podseća da u Subotici postoje zdanja koja su i dalje neobeležena a bila su mesta stradanja fašističko-nacističkog terora kao što su neobeleženi tragovi metaka na zidu pored ulaza u Gradsku kuću gde su tokom prvih dana okupacije streljani mnogi naši sugrađani i sugrađanke.

„Postoje fotografije na kojima se vide tela pogubljenih, i mislim da bi bilo korektno da se ovakva mesta na adekvatan način obeleže da bi se očuvalo sećanje na stradale civile“, poručila je.

Takođe, grad bi trebao da obeleži i mesta na kojima su postojali logori, zgrada starog mlina kod bolnice i jedna zgrada u Bačkoj Topoli, koje zajedno sa zatvorom koji je u to vreme bio smešten na trećem spratu Gradske kuće, nije bio dovoljan, kako je istakla, „za namere koje je tadašnji okupator imao – da muči i isleđuje ljude“.

„Namera nam je da pokrenemo lokalnu vlast u Subotici da dovoljno prostora u svom delovanju posvete i obeležavanju i sećanju na stradale tokom Drugog svetskog rata.

Bista Lole Vol još uvek nije obnovljena

Margareta Bašaragin je podsetila i pre godinu dana da je bista Lole Vol, koja se nalazila u dvorištu nekadašnje fabrike „Slavica“ oskrnavljena i da je nestala i ploča sa njenim imenom.

„Inicijativa za obnavljanje ove biste je prihvaćena, međutim, budžet grada Subotice koji je predviđen za restauraciju spomenika ove godine nije bio dovoljan da pokrije i obnavljanje biste“, kazala je.

Takođe, postavlja se i pitanje, da li je prostor nekadašnje fabrike „Slavica“ adekvatan u kom bi ova bista trebala da bude vraćena, s obzirom da je reč o napuštenom prostoru koji služi kao privatan parking.

„Radimo na tome da se njena bista postavi ispred kuće u kojoj je ona i živela a koja se nalazi u naselju Radijalac“, rekla je Bašaragin.

Bista Lole Vol je bila postavljena 1984. godine i delo je vajarke Vere Počuča.

Da se ne zaboravi

Predsednik Udruženja građana „Solidarnost“ i član Centra „Tito“, Mikloš Olajoš Nađ rekao da je nezamislivo na koje su sve brutalne načine ljudi mučeni u Žutoj kući i podsetio da neofašističke snage sve više jačaju širom Evrope.

„Ukoliko ne cenimo žrtve fašizma, onda će fašizam ponovo da jača“, ocenio je.

Istakao je da ni u Subotici nije dobra situacija kada je reč o tenzijama koje se u poslednje vreme dešavaju na nacionalističkoj osnovi.

„Zbog toga je veoma važno da se svake godine sećamo žrtava stradalih tokom Drugog svetskog rata“, smatra Olajoš Nađ.

(Magločistač)