Na proteklim izborima za pet članova Visokog saveta sudstva (VSS) iz reda sudija, za nivo osnovnih, viših, prekršajnih i privrednih sudova – pored tzv. favorita podržanih od vlasti, udruženja ili moćnih predsednika sudova – učestvovali su kandidati iz cele Srbije. Kao izraz nezadovoljstva šire sudijske baze stanjem u pravosuđu i u društvu, posebno posle slučaja „Nadstrešnica“ i opravdanih zahteva studenata, a koje je podržala i neformalna zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“, ti kandidati su ostvarili vrlo dobar rezultat. On bi bio i odličan, da je ostvarena puna zakonitost i transparentnost u celom izbornom postupku, da je bilo manje zakulisnih uticaja režima na predsednike sudova i sudije, ali i da se Društvo sudija Srbije (DSS) otvorilo za saradnju sa svojim prirodnim saveznikom – „Odbranom struke“.

Pokušaj da sudije organizovano utiču na izbor članova VSS koji bi najbolje i zajednički zastupali njihove interese, sveo se na četiri kandidata (A. Jovanović – 326 glasova, T. Trajković – 104, D. Gavrić – 79 i M. Janjić – 58). Oni su u konkurenciji 21 kandidata, od 2183 važeća glasa dobili 563 glasova, što je više od jedne četvrtine. I pojedinačno, svaki od četiri kandidata/kandidatkinje su u svoj vrsti suda postigli drugi najbolji rezultat.

S druge strane, kandidati za koje je aktuelni režim, na samo njima poznat način, uglavnom preko pojedinih predsednika sudova, razglasio da su „njihovi“ dobili su ukupno nešto više od 700 glasova. Dakle, glasovi trećine glasačkog tela su im omogućili četiri mesta u VSS-u, odnosno svih pet. Jedina kandidatkinja iz Vrhovnog suda – sudija Dijana Janković, koja se prema pravilima lično prijavljuje kao kandidat, dostavila je biografiju i kratak program, ali je u potpunosti izbegla da se predstavi sudskoj bazi i javnosti. Obavestila je Izbornu komisiju, kao i većina kandidata za nivo prekršajnih sudova, da ne želi da učestvuje na unapred planiranim predstavljanjima u sedištima apelacionih sudova. Da li se predstavila kolegama iz Vrhovnog suda – ne znamo. Znamo da je od ukupno 40 njih 33 glasalo „za“, ali i da je bilo šest nevažećih glasačkih listića.

Izbore za najmasovniji rang sudija osnovnih sudova, na početku postupka obeležio je krah kandidature sadašnje članice VSS-a i predsednice Društva sudija Srbije Snežane Bjelogrlić. Njenu prijavu je odbila Izborna komisija, jer u trenutku podnošenja nije obavljala sudijsku funkciju u osnovnom sudu, a na njenu žalbu VSS ju je uputio da podnese tužbu Upravnom sudu. Nije u redu što upravni sud nije doneo odluku povodom ove tužbe, a još više to što VSS nije razmatrao žalbu sudije Nade Đorđević iz Višeg suda u Beogradu, kojoj je potvrđena kandidatura za rang viših sudova naknadno odbačena, nakon što je u međuvremenu izabrana i stupila na dužnost sudije Apelacionog suda.

Da su se glasovi na koje je DSS računao za S. Bjelogrlić u odnosu na sudije osnovnih sudova nisu prelili na dve u poslednji čas podnete kandidature sudija – Dragane Mitrić Savić iz Novog Sada (69 glasova) i Radoja Milovanovića iz Mionice (32 glasa), za koje nismo čuli da ih je podržavala izvršna vlast – ne bi se dogodilo da je za to mesto izabrana sudija Jelena Gajić iz Beograda (411 glasova), koja u svojoj biografiji navodi da je jedna od osnivača Udruženja sudija i tužilaca Srbije (USTS) čiji je predsednik Nenad Stefanović, glavni JT u Beogradu. Dakle, da je od glasova na koje je računao DSS za svoju favoritkinju, a koji su dobile sudije Mitrić-Savić i Milovanović, a možda i još neke sudije, sudija Aleksandar Jovanović iz Novog Pazara (326 glasova) dobio 86 glasova – on bi pobedio u ovom rangu na ovim izborima.

Ovako, došli smo u apsurdnu situaciju da preko 1200 sudija osnovnih sudova predstavlja sudija – kandidatkinja koja je potekla i koju podržava USTS, koji je dan nakon izbora objavio saopštenje da podržava tzv. Mrdićeve zakone. S obzirom da je zvanični stav aktuelnog VSS-a da zahteva primenu Zakona o sedištima i područjima sudija i javnih tužilaštava, sudije imaju pravo da zahtevaju i od aktuelnog saziva VSS, ali i od novoizabranih članova/članica VSS-a da se javno izjasne o ovom pitanju.

Iako su posmatrači (iz CEPRIS-a, YUKOM-a, Sindikata sudske vlasti i Asocijacije sudijskih pomoćnika, a bilo je i drugih) konstatovali da je najopštije gledano izborni dan sa aspekta procedure glasanja bio regularan, mnogi ističu i da je bilo ozbiljnih nepravilnosti u pogledu zakonitosti i transparentnosti celog postupka, kao u pogledu prava pojedinih kandidatura, ali i nedovoljnih i neravnopravnih uslova za njihovo predstavljanje.

Pritisak na sudije – birače i predsednike sudova kao svojevrsne medijatore ovih izbora, vodio se neprestano kroz medije i lične kontakte kao da smo na političkim izborima. On je svakako uticao i na subjektivnost u postupku potvrđivanja, odnosno odbacivanja pojedinih kandidatura. Kampanja kritika Snežane Bjelogrlić i potencijalnih kandidata iz reda DSS je počela još u leto 2025. u provladinim tabloidima od strane poslanika Mrdića i Đukanovića, ali i predsednika Republike. Neposredni povod je bio što je na elektronskoj sednici VSS-a za v.f. predsednika Osnovnog suda u Ivanjici postavljen suprug S. Bjelogrlić. Nastavilo se prozivanjem DSS i strukovnih NVO da su, kao i Tužilaštvo za organizovani kriminal, „banda“, produžena ruka stranih donatora itd.

Neposredno pred izbore, u Novom Sadu se nekoliko sudija požalilo da ih je telefonom zvala jedna od sudija Vrhovnog suda u penziji iz ovog grada koja sarađuje sa advokatskom kancelarijom Aleksić, i pretila im komisijom za razrešenje ukoliko ne podrže kandidate vlasti. Identičnu pretnju sudijama imali smo priliku da 1. februara pročitamo u „Politici“. Novoizabrani predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je u intervjuu ovom listu rekao: „Sankcija za one sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koji se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti, kao da mnogi uz njenu pomoć nisu avanzovali na funkcijama, je razrešenje.“

Zbog takvih izjava i pretnji sudijama koji jednostavno koriste svoje pravo iz Ustava na slobodno izražavanje mišljenja i mirno okupljanje kada su vrednosti kao što su vladavina prava, nezavisnost sudstva i podela vlasti ugrožene, sankcije, izuzeće i razrešenje treba zahtevati upravo od Vladana Petrova. On se sve vreme kao sudija Ustavnog suda političko-stranački angažuje, nastupa sa takvim izjavama u protivpravno postavljenom šatorskom naselju u centru Beograda (tzv. Ćacilend) i savetuje predsednika Republike u pisanju različitih političkih deklaracija npr. o Vojvodini ili pisanju knjige o obojenoj revoluciji.

Oni koji su posmatrali ove izbore imaju utisak da je do promene u ponašanju i podrške određenim kandidatima došlo nekoliko dana pred izbore, kada je verovatno bilo zastrašivanja odgovornih lica u sudovima. Ne zna se da li se taj pritisak da se podrže kandidati iza kojih stoji vladajući režim sveo na to da će se, u suprotnom, blokirati rad VSS-a kao što je aktuelni slučaj sa Visokim savetom tužilaštva povodom prigovora na izbore ili su obećavani novi mandati pojedincima, s obzirom da su na dan izbora u 10h u Narodnoj skupštini izglasani tzv. Mrdićevi zakoni koji to omogućavaju. Verujemo da ćemo o tome nešto više saznati tokom vremena. Sada znamo da je neposredno pred izbore na društvenim mrežama objavljivana vest iz provladinog tabloida „Informer“ od 19. septembra prošle godine, da je jedan sudija iz Novog Pazara imao aferu sa ljubavnicom, uz komentar „da li je to vaš kandidat za člana VSS“. U toj maloj sredini, iako se pomenuta bajata vest odnosila na sasvim drugog sudiju iz Višeg suda, nije pomogao demanti, a ishod je da je kandidat za člana VSS iz ovog mesta, koji je na kolegijumu Osnovnog suda u Novom Pazaru dobio podršku svih 20 sudija, prilikom glasanja od strane sudija suda u kome radi i sudija iz Raške – dobio ukupno 7 glasova!? Saznali smo da se on ovih dana pismom obratio kolegama.

Sličnih neobjašnjivih pojava bilo je i u nekim drugim sudovima širom Srbije. Na primer, u Osnovnom sudu u Leskovcu kandidat iz tog suda sudija M. Stošić – koga je za člana VSS iz reda sudija osnovnih sudova svojeručnim potpisima podržalo 23 sudija Osnovnog suda u Leskovcu – na glasanju u sedištu tog suda dobio je od ukupno 44 svega 10 glasova, a u celoj Srbiji 21 glas. Veliko je pitanje da li je regularna praksa koja se godinama sprovodi u Višem, ali i u nekim osnovnim sudovima u Beogradu, da se unapred i pre nego što je objavljeno da će biti izbori, prikupljaju potpisi u ogromnim količinama i na obrascima od prethodnih izbora i tako prejudicira glas, bez ravnopravnog i istovremenog uvida i dijaloga kandidata o svim pitanjima o kojima odlučuje VSS.

Da li je i ko u toku ovih izbora vršio i neke druge nedozvoljene radnje i pritiske možda ćemo saznati vremenom, ukoliko neko od njihovih učesnika bude hteo da svedoči. U međuvremenu, sva koncentracija ljudi iz sudstva je opravdano usmerena na iskazivanje nezadovoljstva (saopštenja, protesti, obustave rada) zbog toga što su važne izmene sistemskih pravosudnih zakona tzv. Mrdićevi zakoni donete bez redovne procedure, javne rasprave, uvažavanja mišljenja i stava nadležnih pravosudnih organa, a predsednik Republike ih je bez reči potpisao svojim ukazom. To je definitivno novi antireformski udarac i pritisak na urušeno pravosuđe. O svemu ovome se ovaj put nedvosmisleno oglasila Evropska komisija i drugi organi i tela EU. Cilj režima je da se i na ovaj način oteža ili potpuno onemogući rad pravosuđa u brojnim istragama iz oblasti korupcije i organizovanog kriminala povezanih sa vrhom države, poput slučajeva „Nadstrešnica“, „Generalštab“, ali i drugih.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji i ovlašćeni posmatrač izbora za VSS

(Peščani, foto: Autonomija)