Ustavni sud Srbije je na sednici 23. marta usvojio žalbe trojice kandidata (Nikole Uskokovića, Borisa Pavlovića i Predraga Milovanovića) za članove Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda javnih tužilaca, a koji su osvojili najveći broj glasova na ponovljenim tužilačkim izborima za nivo višeg i osnovnih tužilaštava, i tvrdili da VST nije u zakonskom roku doneo odluku o njihovim prigovorima.

U saopštenju na sajtu Ustavnog suda se navodi i da je taj sud odbio kao neosnovane prigovore Miodraga Surle, Dušice Jović i Jelene Sučević izjavljene zbog povrede izbornog prava na biračkim mestima Kragujevac 2 i Niš 3, pa je naložio VST da bez odlaganja objavi konačne rezultate glasanja i donese odluku kojom konstatuje izbor članova VST-a.

Uz napomenu Ustavnog suda da je od njegove odluke 15. januara, do sprovođenja ponovljenih izbora 25. februara prošlo 40 dana, taj sud je naveo da je doneo odluku da bi se završio izborni postupak, odnosno da bi se „otkočio“ rad VST-a. Sud smatra i da bi vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje „stvorilo rizik od daljeg ponavljanja istovetnih procesnih situacija i produbljivanja institucionalne neizvesnosti“.

Sporno je, međutim, što Ustavni sud kada je 15. januara doneo svoju prvobitnu odluku u vezi ovog slučaja nije ni pomenuo navedene razloge, ni potrebu da se umesto jednakih prava učesnika u postupka, bilo ko „specijalnim“ obrazloženjem privileguje. Ovo tim pre što je pred TOK-om u toku predistražni postupak po krivičnoj prijavi za zloupotrebe u izbornom postupku od strane BIA i pojedinih glavnih tužilaca. Ovaj put Ustavni sud je bio izuzetno efikasan. Isti dan je objavio svoju odluku sa 24 stranice obrazloženja u kojoj, između ostalog, odjedanput pominje i potrebu za primenu nedefinisanog tzv. „antideadlok“ mehanizma.

Možda bi sa aspekta prava i pravičnosti sve navedeno bilo i prihvatljivo, da na istoj sednici Ustavni sud nije poništeno rešenje VST-a kojim je drugi komplet prigovora, takođe zbog povrede izbornog prava na biračkim mestima Kragujevac 2 i Niš 3, oglašen usvojenim zbog isteka roka od 48 sati, navodeći da je rešenje doneto pre isteka tog roka.

Podsećamo i da je posle izbora 23. decembra podneto više prigovora zbog navodnih povreda izbornog prava, što je pokrenulo niz pravnih postupaka između kandidata, Saveta i Ustavnog suda. Tada su predsednik, zamenik i većina članova Izborne komisije VST-a podnela neopozivu ostavku smatrajući da su ti izbori sprovedeni u potpunosti u skladu sa Ustavom, zakonom i podzakonskim aktima i da tokom izbornog dana nije bilo bilo kakvih primedbii ili prigovora.

Ustavni sud tada nije postupio u zakonskom roku, nego je svoju odluku doneo tek 15. januara, po konstituisanja novog sastava ovog suda, usvajajući žalbe tužilaca i poništio odluke predsednika VST-a o odbijanju prigovora, uz obrazloženje da nisu donete u skladu sa zakonom, zbog čega je naloženo ponavljanje izbora na pojedinim biračkim mestima.

Ponovljeni izbori na tri biračka mesta za članove VST održani su 25. februara, ali su nakon njih podneti novi prigovori. VST je potom konstatovao da se prigovori smatraju usvojenim jer o njima nije odlučeno u zakonskom roku od 48 sati, pa su izbori poništeni u izbornim jedinicama Kragujevac 2 i Niš 3.

Javni tužilac Višeg JT iz Kruševca, Miodrag Surla, koji je u rad sednice VST-a uključen putem telefona kao jedan od tri podnosioca prigovora, je potvrdio da zna da je od svih tužilaca koji su prisustvovali sastanku u BIA „zahtevano da svi glavni tužioci održe kolegijum i da predlože, zamole ili prenesu poruku iz BIA da bi bilo poželjno da se glasa za određene kandidate.“

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je online učestvovala u radu ove sednice, je potvrdila ove navode i obavestila javnost da je dobila potvrdu da su pojedini tužioci imali sastanak u BIA, uoči nedavno ponovljenih izbora za članove VST-a iz reda tužilaca, na kojim je traženo da se glasa za određene kandidate. Saznala je za te sastanke od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu koja joj je potvrdila da je to tačno i da su bili u BIA.

Svakako su u pravu oni koji tvrde da je BIA u ovom slučaju drastično izašla iz kruga svojih nadležnosti utvrđenih Zakonom o BIA. Slučaj istražuje TOK, ali osim ove informacije, oni nisu o bilo čemu drugom obavestili javnost.

Konkretan cilj je verovatno bio onaj na koji ukazuju „neimenovani izvori“ iz tužilaštva, da kandidat Nikola Uskoković, koji se smatra čovekom N. Stefanovića prestigne Borisa Majlata (umesto odnosa 109 glasova za Majlata i 105 za Uskokovića, posle ponovljenih izbora bilo je 106 za Majlata i 110 za Uskokovića), koji uprkos tome što je označen kao kadar Z. Dolovac, uživa i poverenje onih kolega koji su direktno protiv nje. Slično se dogodilo i sa kandidatkinjom Kovačević koja je trijumfovala 23.12, a zahvaljujući ponovljenim rezultatima glasanja, nju je pretekao Boris Pavlović (umesto 123 za Komnenović i 118 za Pavlovića, sada je 133 za Pavlovića i 121 za Komnenović). Kandidat Milovanović je i u prvom krugu imao dovoljno glasova za izbor. Zbog toga su tužioci Majlat i Komnenović pravno legitimisani na podnošenje predstavke Evropskom sudu u Strazburu.

Potpuno opravdana su onda pitanja: da li ovako izabrani tužioci za članove VST-a mogu imati imati legalitet i legitimitet za bilo kakvo, a posebno za samostalno tužilaštvo koje je navodno reformisano i izloženo tzv. Mrdićevim pravosudnim zakonima? Zašto ministar pravde i istaknuti pravnik Simić nisu dozvolili da VST oformi komisiju koja bi sve ovo ispitala? Kako je izborni posao mogla da obavi Izborna komisija VST-a čiji su članovi prethodno podneli neopozive ostavke? Na kraju, ako na izborima za članove VST-a javni tužioci dozvoljavaju da na određenoj teritoriji na kojoj se ponovo glasa na njih utiče i njihove glasove usmerava BIA, da li u njih, pa i u druge nadležne institucije sistema, možemo imati poverenja da će braniti izbornu volju, prava i slobode građana na predstojećim lokalnim i opštim izborima!?

Autor je sudija u penziji i bivši član VSS-a

(Danas)