Deset meseci nakon pada nadstrešnice zgrade dva puta renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi, aktuelna vlast i pravosudni sistem umesto da podstaknu potvrđivanje optužnice i dalje opstruišu početak suđenja.

Do sada nezabeležena tragedija na državnom projektu je odmah pokrenula masovne proteste građana, a nakon nasrtaja aktivista SNS-a na studente formulisana su četiri studentska zahteva. Oni su se uglavnom odnosili na pravosuđe, a prvi je objavljivanje svih dokaza. Predsednik Srbije je te zahteve 11. decembra pokušao prikazati kao ispunjene.

Kad su studenti odgovorili da je on nenadležan i da blefira, on se naljutio i nastavio sa svojom starom političkom praksom. Oni su u svim većim gradovima Srbije organizovali velike masovne mirne političke proteste sa najvećim skupom 15. marta u Beogradu.

Nakon jednog od njih, Vrhovna JT Dolovac je ponudila razgovor sa predstavnicima studenata. Htela je priliku da najavi brzo podizanje optužnice isključivo za ono za šta je istraga od starta krivično teretila 13 okrivljenih – teško delo protiv opšte sigurnosti, za koje se teška posledica pripisuje nehatu okrivljenih. Političari su tada bili iznenađeni, ali i nezadovoljni brzinom te istrage. Posebno kada su mediji otkrili da i u takvoj optužnici postoje dokazi koji terete ne samo eksministra Vesića, nego i predsednika Republike.

Analize univerzitetskih komisija, ali i neformalne Anketne komisije eksperata za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, su pokazale da nisu objavljeni mnogi važni dokumenti. Održani su nikad veći protesti studenata i građana. NJihove opravdane zahteve su podržali ne samo njihovi profesori i rektor BU, nego i prosvetari, srednjoškolci, advokati, brojni poljoprivrednici, više stotina sudija i tužilaca koji sada deluju kao zajednica „Odbrana struke“.

Taj licemeran i demagoški pristup režima koji da bi obesmislio pitanje odgovornosti i skreće pažnju na navodno nasilništvo onih koji na tome insistiraju, počeo je od prvog dana posle tragedije. On traje do danas u još manipulativnijem i represivnijem izdanju.

Zasniva se na svakodnevnim izjavama predsednika Srbije koji nema nadležnosti da odlučuje o pitanjima pravosuđa (npr. da je nadležno VJT u Novom Sadu, da je kriva struka, a ne okr. Vesić itd.), pravo na iznošenje notornih nestina (npr. da nadstrešnica nije renovirana) ili davanja ostrašćenih stranačkih izjava iz demoliranih prostorija SNS-a da će demonstrante goniti „brže, jače i više“. Pravi predsednik Republike bi jedino imao moralno pravo da traži zakonit postupak protiv svih odgovornih za pad nastrešnice i smrt 16 ljudi.

Povod za takve nastupe i kontramitingaške kampanje uz zloupotrebu policije, A.Vučić nalazi u nasilju koje, nakon okončanja skupa, izazivaju njegove zaklete pristalice, tzv. lojalisti, na čijem čelu je njegov brat Andrej.

Od formiranja protivpravnog stranačkog kampa u centru Beograda, policijski, ali i pravosudni organi, rapidno gube na kredibilitetu koji je bio narušen još od majskih tragedija 2023. i velikih protesta, ali i njihovog (ne)postupanja nakon spornih vanrednih izbora 2023. i 2024. godine. Međutim, postignuti su efekti – predsednik je pojačao svoj lični uticaj na jedan deo tužilaštva i sudstva, pre svega u Beogradu i u Novom Sadu, koji su postali ozloglašeni deo pravosuđa.

Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava za 2025. je potvrdio ocenu da je ovaj događaj osvetlio sistemske nedostatke u borbi protiv korupcije i funkcionisanju tužilaštva.

Osnovna istraga u predmetu „Nadstrešnica“ je završena krajem prošle godine. Već tada se pokazalo da nadležni sud, u pogledu mere pritvora, primenjuje različite aršine prema osumnjičenim funkcionerima u odnosu na osumnjičene inženjere. To se ne odnosi samo na osnove za njegovo određivanje koji su, a bez navođenja adekvatnih zakonskih razloga – različiti, nego i u pogledu zamene tih mera tzv. kućnim pritvorom i dužine trajanja ovih mera.

Presedan u postupanju u ovakvim slučajevima je bila odluka vanpretresnog veća Višeg suda u N. Sadu koji je rešavajući po žalbi na rešenje sudije o određivanju pritvora utvrdio da VJT nije priložio dokaze za osnovanu sumnju za okr. Gorana Vesića.

Taj šamar o navodno neprofesionalnom radu koji su novosadski tužioci dobili od suda i povodom podizanja optužnice, do sada nije razrešen. Javnost je iz medija upoznata da postoje brojni dokazi, ne samo na osnovu odbrane prvokrivljene Tanasković koji terete okr. Vesića, ali i predsednika Republike, pa onda to povezuju sa nelogičnošću da su opis dela i dokazi u podignutoj optužnici za okr. Dimoski identični sa Vesićevim, ali sud za nju ne osporava sumnju.

Optužnica koja je tada podignuta, uz sve njene slabosti, je trebala biti potvrđena u sudu ili vraćena na dopunu, nakon odlučivanja po prigovorima, u roku od 15 dana. To se nije dogodilo. Višem sudu u Novom Sadu je trebalo dva i po meseca da odluči da ovu istragu treba dopuniti i još mesec dana da napiše rešenje u kome nema zahteva da se istraže tokovi novca i moći.

To rešenje nije objavljeno na sajtu suda. Pošto je svima jasno da i to postoji, jer su troškovi izgradnje zgrade porasli nekoliko puta, VJT u Novom Sadu – Odeljenje za suzbijanje korupcije je početkom februara pokrenulo predistragu „zbog natpisa u javnosti i u medijima“. Ona je ubrzo po odluci Vrhovnog JT upućena Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).

U međuvremenu, Više javno tužilaštvo u Beogradu – Odeljenje za suzbijanje korupcije, na osnovu prethodno odbačene krivične prijave u Novom Sadu, a u okviru akcije borbe protiv korupcije koju je pokrenuo predsednik Republike, otvara paralelnu istragu za pad nadstrešnice protiv osumnjičene menadžerke „infastruktura ŽS“ i dva člana komisije za teh. prijem trafo-stanice marta 2024. godine.

Iako je jedan od vrhovnih tužilaca ovu odluku ocenio kao dokaz „potpunog haosa u tužilačkoj organizaciji“, nastojanje da VJT i Viši sud u Beogradu preuzmu nadležnost u ovom slučaju nije zaustavljeno čak ni kada je 28. 2. vrhovna javna tužiteljka naredila da se spisi tog predmeta odmah dostave TOK-u. Glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović za ovo protivzakonito postupanje nikad nije odgovarao, iako je njegovu neregularnost utvrdila i nadležna komisija Visokog saveta tužilaštva (VST). Istaknuti pravnici – članovi VST-a su na izričit predlog novoizabranog ministra pravde, uspeli da tu tačku skinu sa dnevnog reda. Oni opstruišu i sve druge prijave protiv ovog tužioca.

I tu je dodatna komplikacija osnovnog problema. U ovom slučaju postoji više istraga i optužnica, koje se po potrebi cepkaju i obesmišljavaju, a Vrhovno JT, zbog pritisaka spolja i iznutra, izbegava da takvo delovanje preseče. Očigledno je da vrh tužilaštva povlađuje onome koji je patološki izjednačio državu sa sobom i Srpskom naprednom strankom.

Šta se još, u međuvremenu, u toku jula i avgusta dogodilo u ovom slučaju?

Nakon što je odbio zahteve okrivljenih i njihovih branilaca, Viši sud u Novom Sadu je konačno, posle dva meseca, vratio spise VJT-u, koje se prethodno saopštenjem požalilo da im je onemogućeno da završe dopunu istrage. Pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu nije posledica terorizma, ukazali su 14. jula, jer su 2.11. 2024. dopunili uviđaj na licu mesta, kada, analizom i veštačenjem preko 20 uzoraka izuzetnih tragova, nije utvrđeno prisustvo eksplozivnih materija.

Ove činjenice nisu sprečile predsednicu Narodne skupštine, a na tragu konstantne političke opstrukcije rada na ovom predmetu, da nedavno izjavi „da ne misli da je nadstrešnica pala sama od sebe, niti da je bio nesrećni slučaj, tragedija ili bilo kakav proizvod nekakvih nesavesnih radnji, nego misli da je bila planirana diverzija i da je to bio početak obojene revolucije.“ Do sada A. Brnabić niko iz tužilaštva nije pozvao da obrazloži ove svoje navode ili odgovara za krivično delo izazivanje panike.

Ni sama EU u pomenutom izveštaju o vladavini prava nije sigurna, a posle otvaranja paralelnih istraga, ko je nadležan za celinu slučaja u ovom predmetu. Izvesno je da je Evropsko tužilaštvo pokrenulo sopstvenu istragu zbog sumnje u proneveru pri rekonstrukciji stanice i da je Evropski sud izdao privremenu meru kojim se zabranjuje upotreba zvučnih uređaja za kontrolu mase.

Javnost je potpuno uskraćena za relevantne zvanične informacije i konferencije za medije. Važno je što je TOK 1. avgusta, konačno, pokrenuo finasijsku istragu protiv 11 osumnjičenih među kojima su eksministri Momirović i Vesić, direktori Šurlan i Trivić („Starting) i menadžerka Katanić, zbog sumnje da su oni zajedno u toku realizacije ugovora sa kineskim izvođačem radova na pruzi Novi Sad – Kelebija odštetili državni budžet za 115 miliona dolara.

Međutim, već 14. avgusta po žalbi branilaca, vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu kojim je predsedavao predsednik suda (što je neuobičajeno) je svim okrivljenima meru pritvora zamenio kućnim pritvorom, a okr. Triviću omogućio odbranu sa slobode. Tako je, konačno, i okr. Vesić dobio meru zabrane napuštanja stana. Pitanje je, međutim, da li će ova istraga razotkriti sve tokove korupcije i nekontrolisane moći, jer je tužilac Nenadić izložen brojnim pritiscima političkog vrha, čak i optužbama za državni udar i strani uticaj.

Ostaje da zaključimo – velika je verovatnoća da ni za godišnjicu pada nadstrešnice, a zbog velike opstrukcije ovog postupka sa svih strana, najviše od vrha izvršno-političke vlasti i neorganizovanog i nedovoljno angažovanog pravosuđa, nećemo imati potvrđenu optužnicu za ovaj zločin.

Autor je sudija u penziji

(Danas, foto: Autonomija)