Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je obavestila javnost na poslednjoj sednici Visokog saveta tužilaštva (VST) da je dobila potvrdu da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbedonosno-informativnoj agenciji – BIA, uoči nedavno ponovljenih izbora za članove VST-a iz reda tužilaca, na kojim je traženo da se glasa za određene kandidate. Saznala je za te sastanke od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu koja joj je potvrdila da je to tačno i da su bili u BIA.

Javni tužilac Višeg JT iz Kruševca, Miodrag Surla, koji je prethodno u rad ove sednice uključen putem telefona kao jedan od tri podnosioca prigovora, je potvrdio da zna da je od svih tužilaca koji su prisustvovali ovom sastanku “zahtevano da svi glavni tužioci održe kolegijum i da predlože, zamole ili prenesu poruku iz BIA da bi bilo poželjno da se glasa za određene kandidate.“

Mnogo je u prošlosti bilo dokaza da su BIA i njeni pravni prethodnici, uz blagoslov neodgovorne političke vlasti, krojili ovdašnju stvarnost i pod zaštitom Službe izvršavali krivična dela. Kao nastavak te, za naše društvo i državu nezakonite i pogubne tradicije, u odbranu ovakvih – protivustavnih metoda rada već na sednici VST-a je ustao ministar pravde Nenad Vujić, rečima da se radi o posrednim saznanjima i da niko ko je javno govorio o tome nije bio na pomenutim sastancima.

Kao sudija krivičar sa iskustvom mogu da kažem da su citirane javno iznete izjave, ukoliko ne budu demantovane, dovoljne za osnovanu sumnju da se podnese krivična prijava protiv direktora BIA Vladimira Orlića. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) bi moralo odmah da ispita sve glavne javne tužioce za koje se tvrdi da su prisustvovali i sprovodili naloge sa pomenutog sastanka. Sve ovo ukazuje da postoji osnovana sumnja da protekli ponovljeni izbori za VST i njihovi rezultati nisu bili regularni i da ih treba poništiti.

Posebno pitanje je kako su ponovljene izbore uopšte mogli sprovesti članovi Izborne komisije VST-a koji su posle neosnovanog poništavanja prvog kruga izbora na četiri biračka mesta, podneli neopozive ostavke? Ovi izbori su belodano pokazali da vladajući političko-stranački vrh da bi promenio izbornu volju birača-tužilaca iz prvog kruga glasanja – ne bira sredstva ni nezakonite načine njihovog postizanja.

Takođe, treba ispitati da li je sličnih pritisaka bilo i na sudije kada su 28. januara glasali na izborima za članove Visokog saveta sudstva (VSS) iz reda sudija. Da li su možda i pojedini predsednici sudova bili na izbornom „brifingu“ u BIA, jer je politički vrh bio zatečen neuspehom kandidata koje su podržali na izborima za VST. Kako se moglo dogoditi da kandidat za člana VSS-a iz Novog Pazara – sudija A. Jovanović koji je još u fazi predlaganja dobio podršku i potpise svih 20 sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru, prilikom glasanja od strane sudija suda u kome radi i sudija iz Raške – dobije tek 7 glasova!?

U Osnovnom sudu u Leskovcu kandidat iz tog suda sudija M. Stošić – koga je za člana VSS iz reda sudija osnovnih sudova svojeručnim potpisima podržalo 23 sudija Osnovnog suda u Leskovcu – na glasanju u sedištu tog suda dobio je svega 10 glasova od ukupno 44, a u celoj Srbiji 21 glas!?

Na volšeban način glasovi za ove, a i mnoge druge kandidate širom Srbije, su se prelili kada je u pitaju najmasovnija baza osnovnih sudova, sudiji Trećeg osnovnog suda u Beogradu Jelena Gajić. Većina sudija iz sudova poput pomenutih koji su za nju glasali nije imala prilike ni da je upozna, a izgleda da nisu čitali ni njenu biografiju. Da su to učinili, shvatili bi da u njoj Gajić navodi da je jedna od saosnivača Udruženja sudija i tužilaca (UST) koje je još 21. januara pozdravilo i podržalo donošenje tzv. Mrdićevih zakona, protiv kojih se izjasnio VSS i sva strukovna udruženja, osim navedenog. Tom NVO predsedava tužilac Nenad Stefanović, predsednica UO je sudija Ivana Josifović, a većina u pravosuđu ga još od osnivanja septembra 2018. smatraju udruženjem koje je formirano na inicijativu vladajuće političke strukture, a nakon jedinstvenog stava struke da treba odbaciti Radni tekst Amandmana MP na Ustav

Tim strukturama je odgovaralo da nedavni izbori za pravosudne savete proteknu bez transparentnog, ravnopravnog i istovremenog uvida i dijaloga kandidata o svim pitanjima o kojima odlučuju ovi organi, pa su se tako lakše od javnosti sakrivaju iznete nepravilnosti i apsurdi. Međutim, nije se očekivala narodski rečeno, tolika bruka pojedinih tužilaca, a verovatno i sudija, da sebi dozvole, pod najrazličitijom izgovorima, da glasaju po nečijem nalogu ili za njima nepoznate kandidate i programe.

UST je saopštenjem pokušao da demantuje tvrdnje ne samo tužioca Surle, nego i direktorke JUKOM-a, da su njihovi posmatrače ponovljenih izbora za VST u Kragujevcu i Nišu raspolagali „paralelnim spiskovima“ i beležili podatke o biračima. Ministar pravde i istaknuti pravnik Simić su na sednici VST-a ovu pojavu pokušali da opravdaju time što su birački spiskovi bili istaknuti na internet stranici VST-a, ali je tužilac Surla ostao uporan u svojoj tvrdnji da mu je to bilo čudno i nedopustivo.

Svakako su u pravu oni, kao što je adv. Nenad Tasić, koji tvrde da je BIA u ovom slučaju drastično izašla iz kruga nadležnosti utvrđenih Zakonom o BIA i da bi Vrhovno JT moralo odmah da reaguje i pokrene efikasnu istragu. Poznato je da režim koristi BIA kao alat za svoje ciljeve, u ovom slučaju da da postavi podobne tužioce na određena mesta, a koji bi štitili učinioce različitih zloupotreba od strane režima.

Konkretan cilj je verovatno bio onaj na koji ukazuju „neimenovani izvori“ iz tužilaštva, da kandidat Nikola Uskoković, koji se smatra čovekom N. Stefanovića prestigne Borisa Majlata, koji uprkos tome što je označen kao kadar Z. Dolovac, uživa i poverenje onih kolega koji su direktno protiv nje.

Potpuno opravdana su onda pitanja: da li ovako izabrani tužioci za članove VST-a mogu imati imati legalitet i legitimitet? Zašto ministar pravde i istaknuti pravnik Simić nisu dozvolili da VST oformi komisiju koja bi sve ovo ispitala? Na kraju, ako na izborima za članove VST-a javni tužioci dozvoljavaju da ih na određenoj teritoriji postrojava, podučava i usmerava BIA, da li u njih, pa i u druge nadležne institucije sistema, možemo imati poverenja da će braniti izborni volju građana na predstojećim lokalnim i opštim izborima!?

Autor je sudija u penziji i bivši član VSS-a

(Danas, foto: Autonomija)