U predstojećem izboru za predsednika Vrhovnog suda i članove Visokog saveta sudstva (VSS), sudije, kao i nedavno beogradski advokati, treba da kažu NE kandidatima koje pokušava da im nametne aktuelni režim. U ovom slučaju neće biti dovoljna samo masovna izlaznost dobro informisanih i motivisanih sudija/birača, nego i odlučnost i spretnost da se pojedini kandidati za funkcije koji nemaju odgovarajuće reference, a ni protivkandidate – ne podrže i ne izaberu.

Još jedna specifičnost odlikuje ove izbore – vrh vlasti u odsustvu mlađih sazrelih kadrova, za najistaknutije funkcije u pravosuđu očigledno protežira nekoliko sudija koji će ne samo u toku mandata steći uslove za penziju, od kojih su pojedini čak i više puta ranije obavljali identične ili druge javne funkcije, a nisu bili zapaženi ni uspešni po ostvarenim rezultatima ili stavovima.

U red ovih kandidata spada i sudija Miroljub Tomić koji je jedini kandidat koji je aplicirao za predsednika Vrhovnog suda, na osnovu nedavno okončanog konkursa. Ovaj sudija-krivičar je u prvom delu karijere radio u Kragujevcu, gde je obavljao funkciju predsednika Okružnog (2001-2009) i sudije Apelacionog suda, odakle je bio biran za funkcije u Beogradu. U prvoj deceniji ovog veka bio je član Visokog saveta pravosuđa, a od 2012. do 2017. izborni član VSS-a gde je obavljao funkciju zamenika predsednika VSS-a u kom statusu je, između ostalog, putovao i u Brisel u vezi statusa sudija na KiM.

Iste godine kada mu je istekao mandat u VSS-u, (2017), taj organ ga je izabrao za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Sa tog mesta je konkurisao i za sudiju Ustavnog suda, ali nije dobio podršku VSS-a. Sada obavlja funkciju zamenika predsednika Vrhovnog suda. Već smo predložili da se pre održavanja Opšte sednice Vrhovnog suda, na kojoj bi bilo dobro da se sudije izjašnjavaju tajno, a ne javno kao prethodni put, organizuje okrugli sto i konferencija za medije. Stručnoj i opštoj javnosti treba dati priliku da se upozna sa kandidatom za najvišu funkciju u sudstvu i njegovim programom.

Vrlo je čudno da Miroljub Tomić, koji je rođen 1961. i sledeće godine kada bi u aprilu trebalo da preuzme funkciju predsednika Vrhovnog suda, puni 65 godina, a za dve godine od tada puni 67 godina života, kada mu prestaju sve funkcije u pravosuđu, pa bi se morali prevremeno organizovati novi izbori za predsednika VS, pred sam kraj karijere uopšte konkuriše na ovu funkciju sa krnjim trajanjem, ukoliko to nije, pored njegove i želja izvršno-političke vlasti. Ovo tim pre što za tu funkciju ne konkuriše niko drugi od sudija Vrhovnog suda, pa ni sadašnja predsednica Jasmina Vasović (1968) koja bi po osnovu Zakona o sprovođenju Akta o promeni Ustava imala pravo na još jedan mandat. Njoj je zamereno da je bila blagonaklona prema S. Bjelogrlić, predsednici Društva sudija i članici VSS-a, uključujući i izbor Bjelogrlićkinog muža za v.f. predsednika OS u Ivanjici i pokušaju da joj se odobri pravo ponovnog konkursa za člana VSS.

Kao kandidati za članove VSS-a konkurisalo je i troje sudija kojima će, ukoliko budu izabrani, mandat morati da bude prekinut u toku funkcije, jer će napuniti 65. godina života. To su: Ivan Jovičić, rođen marta 1965. koji je već bio član ovog organa 2016-21, u kom mandatu je konkurisao i za sudiju Ustavnog suda. U slučaju njegovog izbora za člana VSS-a, godinu dana pre isteka funkcije on morao da bude razrešen, a VSS da raspiše prevremene izbora i tako dodatno naruši već narušenu istovremenost izbora članova VSS-a. Slično je situacija i sa dva kandidata za članove VSS-a iz reda sudija prekršajnog sudstva: Dragicom Barać (1962) i Goranom Božićem (1965).

Što se tiče drugih kandidata koji su obavljali ili obavljaju funkcije u strukovnim organizacijama ili udruženjima sudija, a konkurišu na ovim izborima, već smo pisali o tome da bi kandidature sudije Višeg suda u Beogradu Nade Đorđević, koja je predsednica UO Udruženja sudija, za predstavnika sudija viših sudova mogla biti sporna ukoliko bi ona pre 28. januara, kada sudije glasaju, počela da radi kao sudija Apelacionog suda u Beogradu na koju funkciju je izabrana 23.10.

Iz Beograda je i kandidatkinja Jelena Gajić. Ona je od 2019. godine sudija Trećeg osnovnog suda, ali je poznata kao višegodišnja predsednica Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP). Nakon jedinstvenog stava pravosuđa i struke o neprihvatanju Radnog teksta Amandmana Ministarstva pravde na Ustav u proleće 2018, u septembru te godine, ona je doprinela da ovo udruženje bude pripojeno Udruženju sudija i tužilaca Srbije (USTS), koje su oformio tužilac N. Stefanović.

Većina strukovnih udruženja USTS smatra provladinim udruženjem, ali vrlo uticajnim u svim značajnim događanjima u pravosuđu. Na prethodnim izborima im nije uspeo pokušaj da sutkinja I. Josifović postane članica VSS-a, pa se čini da sudija Gajić, koja u svom programu navodi i da je jedan od osnivača USTS-a, nastoji da taj propust nadoknadi vrlo ambicioznom kampanjom.

Sudije su još uvek pasivne u ovoj kampanji, iako predstoji predstavljanje po sedištima apelacionih sudova, koje bi moralo da bude otvoreno za sve zainteresovane. Oni koje će VSS birati za sudije će odlučivati o pravima i obavezama svih nas – građana.

Za razliku od izborne ponude u javnom tužilaštvu i za nivo Vrhovnog suda, na sreću, za izbore za članove VSS-a iz reda sudija prekršajnih, osnovnih, privrednih i viših sudova je konkurisalo 22 kandidata. Ukoliko bi me neko pitao za koga bih glasao da sam aktivan sudija – odgovori bih da zbog potrebe da celinom i principijelnim nastupom za ciljeve i interese sudija i sudstva – to bi bili oni kandidati koje podrži neformalna, a hrabra, aktivna i otvorena, zajednica više stotina sudija i tužilaca – „Odbrana struke“.

Autor je sudija u penziji i bivši član VSS-a

(Danas, foto: N1)