Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović u svojoj izjavi za Danas tvrdi da su ono što je u medijskoj kampanji izneto protiv Višeg javnog tužilaštva (VJT) i njega lično samo „nebrojene laži, neistine i insinuacije u cilju diskreditacije rada VJT-a i skretanje pažnje javnosti sa odlučne borbe protiv korupcije i poštovanja zakona“, ali ne demantuje bilo šta konkretno.

Kaže da ne želi da odgovara na „manipulacije koje izlaze iz domena rada VJT-a, već zalaze u domen politike i ličnih ambicija pojedinaca“. Upravo su ti domeni imenovanom tužiocu koristili kada je sa svojim skromnim početnim referencama i iskustvom, uz angažovanje u rukovodstvu nekoliko strukovnih udruženja, za ukupno 7 godina tužilačkog staža zauzeo rukovodeće mesto operativno najvažnijeg i najvećeg Višeg javnog tužilaštva u Srbiji, iako je jedva ispunjavao formalni uslov za tu funkciju (7 godina iskustva od položenog pravosudnog ispita). Godine 2014. izabran je za zamenika osnovnog javnog tužioca, 2018. za zamenika VJT-a, a 2021. za Višeg javnog tužioca u Beogradu, iako je bio treći na listi kandidata Državnog veća tužilaca (DVT). Vlada ga je predložila kao jedinog kandidata, a jednokoalicijska Narodna skupština izabrala u vreme kada je usvojila i Akt o promeni Ustava u delu o pravosuđu.

Pa, ukoliko aktuelni Viši javni tužilac u Beogradu ne želi da za javnost govori o svojim spornim odlukama, čujmo šta su o tome rekle njegove zamenice Bojana Savović i Jasmina Paunović. On im je jednostavnom izmenom Godišnjeg rasporeda rada, samo mesec i po dana od početka njegove primene, bez ikakvog obrazloženja, faktički oduzeo predmet koji su pripremale godinu dana i to u trenutku kada su naredile hapšenja 6 osoba osumnjičenih da su oštetile EPS za oko 7,5 miliona dolara. Premestio ih je iz Odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje za opšti kriminal. Nakon što je narodna poslanica M. Tepić objavila vest o ovoj „smeni“, usledio je odgovor ovog VJT-a u kome je, između ostalog, navedeno da je Savović „odugovlačila“ sa predmetom i da je sama tražila premeštaj. Naknadno je pojašnjeno da je odluka doneta pre sretenjskih praznika, ali ju je trebalo ozvaničiti na kolegijumu. B. Savović je u izjavi za N1 argumentima osporila ove tvrdnje. Javnost je tako saznala i za druge sporne postupke ovog tužioca. Dve zamenice VJT-a u Beogradu su prezentovanim dokazima i u javnim nastupima bile mnogo konkretnije, argumentovanije i uverljivije od svog tužilačkog šefa.

Tako smo saznali da je Viši javni tužilac u Beogradu na ovaj način do sada već premestio ukupno 7 iskusnih zamenika JT-a iz Odeljenja za korupciju u druga odeljenja. Neki od njih su napustili javno tužilaštvo, dok je on istovremeno dovodio u ovo odeljenje neiskusne zamenike iz cele Srbije. Od pojedinih zamenika je usmeno tražio da ne sprovode zakonske odredbe (zbog toga se zamenica J. Paunović pisanom prijavom protiv tužioca i njegove zamenice B. Marić obratila Povereniku za samostalnost DVT-a), a i prema drugim zamenicima se neprimereno ponašao. Zamenica tužioca Zorana Ćurčić, koja se javila telefonom u emisiju Utisak nedelje, rekla je da je iz ovog odeljenja premeštena u Odeljenje za maloletnike, takođe bez osnovanih razloga za to. Prema informacijama iz medija, tužilac Stefanović je u predmet EPS-a postavio, uz svoju zamenicu B. Marić, najneiskusniju zamenicu tužioca koja je takođe upućena na njegov zahtev iz nekog osnovnog tužilaštva i čije ime namerno ne pominjemo da njenu karijeru ne bismo negativno obeležili. Trebalo bi proveriti i tvrdnje koje su saopštene javnosti da je tužilac Stefanović u „svoje“ tužilaštvo doveo i zamenicu tužioca iz Niša koja je vodila slučaj ubistva na naplatnoj rampi u Doljevcu.

U listu Danas 1. marta je objavljen autorski tekst Luke Jovanovića „Tužilaštvo protiv tužiteljki“, u kome ovaj advokat ističe da se u moru događanja vezanih za slučaj tužiteljki Savović i Paunović ne sme smetnuti s uma šta je osnovni razlog koji je izazvao ovako široko nezadovoljstvo i da – ma koliko se to sada činilo neverovatnim – postoji pravni izlaz iz ove situacije.

Podržavajući u osnovi ovu pravnu analizu, a imajući u vidu da je za danas u poslepodnevnim satima zakazan protest na kome bi trebalo da budu postavljeni i određeni zahtevi učesnika protesta, ukazujemo da je malo verovatno da će javni tužioci koji su hijerarhijski iznad Višeg javnog tužioca u Beogradu preduzeti mere koje im zakon omogućuje, što će biti novi dokaz da institucije ne funkcionišu. Tužilac Bojana Savović je već izjavila da sam povratak u Odeljenje za borbu protiv korupcije, ukoliko se tamo ništa nije promenilo u rukovođenju poslom, nema nekog smisla. Nova značajna činjenica je izjava predsednika Republike na RTS-u u emisiji Takovska 10. Aleksandar Vučić je na pitanje o ovom događaju dva puta rekao da je isključivo reč o „političkoj hajci na tužioca Stefanovića“. Time je kao predsednik Republike, iako mu to nije u nadležnosti, uzeo u apriornu političku zaštitu visokog pravosudnog funkcionera, pre nego što su nadležni organi sproveli zakonom predviđene postupke i doneli odgovarajuće odluke.

Dakle, značajno je ukazivanje L. Jovanovića da, pored obraćanja Povereniku za zaštitu samostalnosti DVT-a, postoje i druge dve mogućnosti: izdavanje obaveznog uputstva VJT-u u Beogradu i izmena njegovog nedavno usvojenog plana i programa rada. Nadležni Apelacioni javni tužilac Tomislav Kilibarda i Republički javni tužilac Zagorka Dolovac bi prema odredbama važećeg Zakona o javnom tužilaštvu, putem obaveznog uputstva mogli naložiti VJT-u u Beogradu da vrati tužiteljke Savović i Paunović na rad na slučaju EPS-a. Ovakvoj odluci bi mogla, ali ne mora, da prethodi preporuka Poverenika za izdavanje takvog uputstva. Ukoliko to uputstvo ne bi učinila Zagorka Dolovac, VJT u Beogradu bi moglo da pokuša da se usprotivi ovom uputstvu. Ovim uputstvom se, međutim, ne bi diralo u udaljavanje tužiteljki Savović i Paunović iz Odeljenja za suzbijanje korupcije.

Zbog toga bi, ukoliko svest o ovoj problematici i njenom značaju uopšte postoji u vrhovima srpskog tužilaštva, bolje rešenje bilo ono drugo na koje takođe ukazuje kolega Jovanović: da Apelacioni javni tužilac Kilibarda naloži Višem javnom tužiocu u Beogradu da taj program revidira tako što će tužiteljke Savović i Paunović vratiti u odeljenja u kojima su bile pre njegovog usvajanja. S obzirom da je Zagorka Dolovac, kao RJT nadređena AJT-u, i ona bi mogla po načelu devolucije da inicira ovakav nalog. Pitanje je da li bi to značilo i njihovo vraćanje na slučaj EPS-a, jer bi za to bila potrebna i odluka rukovodioca odeljenja kojem je taj predmet poveren. U ovoj varijanti pravnog rešenja ovog slučaja, postoji mogućnost i da se u tom pogledu izda obavezno uputstvo ili od VJT-a u Beogradu ili nekoga iz nadređenih javnih tužilaštava.

Kako su tužiocu Stefanoviću poznate sve ove opcije, on je verovatno shvatio da mu je potrebno vreme da zataška celu stvar kada ona prestane da bude pod medijskom pažnjom pa je, iako rukovodilac velikog i moćnog tužilaštva u kome lično nije zadužen ni sa jednim predmetom, i on 28. februara podneo zahtev Povereniku za samostalnost DVT-a. Stefanović postavlja „zahtev za zaštitu od nedozvoljenih uticaja od pojedinih medija i političara koji već nekoliko dana iznose neistinite tvrdnje o postupanju u VJT-u u Beogradu. Za samo 4 dana objavljeno je više od 50 spornih tekstova kojima se drastično ugrožava samostalnost rada VJT-a u Beogradu kao državnog organa, a i Stefanovića lično“, zbog čega on traži hitno odlučivanje.

DVT je, prema još uvek važećem Zakonu o JT-u ovlašćen da predloži Vladi razrešenje određenog tužioca, a zakon nije predvideo da je DVT-u za tu odluku potrebna preporuka pomenutog Poverenika, koji u stvari nije zakonska kategorija. Ovaj organ do izbora istaknutih pravnika i konstituisanja Visokog tužilačkog saveta, još uvek ima tužilačku većinu za kvorum i donošenje odluka, pa bi mogao da donese takvu odluku. Na primer, nakon što poverenik završi svoj izveštaj, ali je malo verovatno da će to DVT učiniti bez velikog spoljnjeg pritiska i zahteva javnosti. Prema podacima sa sajta članovi DVT-a se ne sastaju tako često, a još ređe oglašavaju u javnosti. Predsednicu DVT-a, Republičku javnu tužiteljku Z. Dolovac, nismo čuli ni videli baš odavno.

Poverenik za samostalnost M. Tkalac, tužilac koji je član DVT-a, u svom saopštenju povodom podneska tužiteljke J. Paunović između ostalog je naveo: „Kako se iz podneska i priloga (službena beleška), ne može na nesumnjiv i pouzdan način utvrditi sadržina neprimerenog uticaja, da li se u radnjama VJT-a i prvog zamenika izlazi iz okvira Zakona o JT-u i Pravilnika o upravi u JT-u, neophodno je izvršiti odgovarajuće provere, prikupiti podatke i relevantne dokaze, kako bi se dala pravilna ocena događaja, jer bi u suprotnom odluka bila preuranjena. Po pribavljanju svih podataka o događaju, o stavu Poverenika, javnost će biti obaveštena“.

Da li je zaista neophodno da se ovoliko taktizira i razvlači sa ocenama o nespornim činjenicama? Da li će neko primetiti da su 37 zamenika tužilaca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu poslali peticiju kojom žele da javno pruže podršku koleginicama iz VJT-a u Beogradu, B. Savović i J. Paunović, i tako apelovali na DVT da preduzme mere iz svoje nadležnosti?

Zašto se javni otpor zamenica VJT-a u Beogradu koje ne žele neosnovane mrlje na karijeri povezuje sa navodnom opstrukcijom reforme pravosuđa, kako se navodi u saopštenju Ministarstva pravde? MP kao deo izvršne vlasti nema ovlašćenja u tom pravcu, osim ukoliko ovo nije pokretanje hajke definitivnog progona iz pravosuđa onih koji misle drugačije i kritički kao „protivnika reforme“. To je u potpunosti suprotno osnovnom cilju ove reforme pravosuđa. Šta ukoliko se utvrdi da su mediji preneli realnu sliku iz VJT-a u Beogradu i veliku podršku iz pravosuđa, advokature, NVO, akademske zajednice, političkih stranaka?

Na kraju, zašto se ne bi zapitali da li je ovakvo postupanje VJT-a u Beogradu i javno saopštenje Ministarstva pravde, sprovođenje neke dublje i moćnije pogrešne politike prema pravosuđu, izvesne, možda je jaka reč – osvete nekoga ko se i ne mora oglašavati u javnosti, jer se već više puta izjašnjavao i tačno se zna šta misli i očekuje od ovakvih slučajeva. Možda mu i slika visi na zidu u kancelariji ministarke pravde. Možda je i on, u svojim brojnim nastupima na TV, već presudio ovaj slučaj rekavši da je to „politička hajka na tužioca Stefanovića“ i proizvod onih koji su za sve pametni kao „onaj sudija Majić“. To je stav koji ne samo tolerišu, nego i zastupaju mnogi iz vrha pravosuđa. Sve se svodi na to da je pravosuđe, istina, neophodno, ali da je jedna loša, nepouzdana struktura. „Pogledajte čime se hvali predsednik VS-a u Beogradu. Toga čime se on hvali kao čovek bih se stideo. Takvi su oni koji upravljaju danas pravosuđem Srbije i tu nema velike filozofije“. Tu ocenu je dobilo celo rukovodstvo pravosuđa kada je predsednik Višeg suda u Beogradu 2020/21. javno ustvrdio da mi u sudovima nemamo predmete visoke korupcije, jer tužilaštvo ne podnosi takve optužnice. Umesto argumentovanog otpora diskvalifikacijama cele grane vlasti, Visoki savet sudstva je tada osudio portal KRIK i pomenutu izjavu predsednika suda, ne ulazeći u suštinu svoje funkcije.

Svakog ko se pobuni protiv podređenog statusa u odnosu na političke vlasti ili ko kritikuje svoje nadređene kao javna tužiteljka B. Savović (ona je kritički govorila o dosadašnjim i novim javnotužilačkim zakonima na Konferenciji za medije pre sretenjskih praznika, a prvog radnog dana posle praznika su joj oduzet predmet i status u Odeljenju), a nije spreman da posle toga pogne glavu i vrati se u uobičajenu rutinu – takvog, prema našim bahatim moćnicima, treba „dovesti u red“.

Ako pitate Ministarstvo pravde, to nema veze sa pohvalama reformi pravosuđa i uplatom novih 27 miliona evra iz EU za implementaciju pravosudnih zakona. Jedino možda može da smeta novom Izveštaju o pristupnim pregovorima sa EU. Kao da niko iz MP-a na nedavnoj Konferenciji o reformi pravosuđa nije čuo reči ekspertkinje Saveta Evrope da su istraživanja pokazala da je samostalnost javnog tužilaštva u direktnoj korelaciji sa slobodom medija i da iskustva ukazuju da se strukovna udruženja sve više nameću kao vlast u pravosuđu.

Zar ćemo dozvoliti da se i ono što bi moglo biti klica zaista nezavisnog i samostalnog pravosuđa – dotuče? Zar ćemo se tako lako odreći ideala Sretenjskog ustava o vladavini prava i podeli vlasti, iako nas podržava i štiti Ustav iz 2006. godine? Zašto je problem pridružiti se regularno zakazanom protestu građana da bi bilo jače NE zavisnom, bahatom i manipulativnom pravosuđu. Celokupnoj takvoj politici i onima koji je podržavaju i štite treba reći: Zbogom!

Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa. U tom smislu neophodno je insistirati da Državno veće tužilaca pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste. Ukoliko budemo uporni i dosledni, ovaj postupak će kao lakmus papir ogoliti one koji se lažno i grlato predstavljaju kao predvodnici reforme pravosuđa u Srbiji, pritom pazeći da se nikako ne zamere naopakoj politici, angažujući se isključivo do granice svog interesa i statusa. Napravimo koaliciju za vladavinu prava, za nezavisne i samostalne institucije!

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.

(Peščanik, Foto: Pixabay)