Aktuelna politička vlast u Republici Srbiji nikada nije bila za suštinske promene u pravosudnom i političkom sistemu, iako su njen sadašnji, a i prethodni lider, još 2006. kao članovi Srpske radikalne stranke glasali za donošenje Ustava koji takve promene podrazumeva. Oni su svoju navodno evropsku, demokratsku i progresivnu fasadu pokazivali spolja kad god bi im to bilo potrebno radi podrške i pomoći EU, dok je u unutrašnjoj politici A. Vučić sve vreme sprovodio apsolutni politički monopol jedne partije i jednog čoveka. Ustav je sve vreme na snazi, ali se ne primenjuje.

Zato je Aleksandru Vučiću i SNS bilo neophodno da sebi potčine celokupnu izvršno-političku javnu vlast, medije, ali i pravosuđe. Godinama je to činjeno imenovanjima podobnih funkcionera koji se nisu mešali u svoj posao. Odavno je bilo vreme da se pravosuđe oslobodi funkcionera poput Zagorke Dolovac koja u Republičkom/Vrhovnom javnom tužilaštvu stoluje punih 18 godina, ali i drugih. I to ne zato da bi namesto njih došli još gori, poput Nenada Stefanovića. Nažalost, i danas se o tome ko sme i treba da konkuriše za mesto predsednika Vrhovnog suda odlučuje na Andrićevom vencu, a onda se to samo formalno sprovodi kroz Visoki savet sudstva.

Razgradnja države zasnovane na Ustavu i zakonu počela je davno, ali se njena terminalna faza i ogoljena neodgovornost za bilo koju korupcionašku i kriminalnu aferu, najupečatljivije pokazala pre i nakon parlamentarnih i lokalnih izbora 2023. i 2024. godine, kao i posle pada nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila šesnaest, a teško povredila jednu osobu.

Skoro šesnaest meseci od ove tragedije, iako su formalno pokrenute tri istrage, ne postoji ni jedna potvrđena optužnica, niti se objavljuju relevantne informacije o tome šta se događa u ovim predmetima. Ne zna se ni dokle se stiglo u postupku odlučivanja u Apelacionom sudu u Novom Sadu po žalbi VJT, a nakon što je „čuveno“ vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu odlučujući o potvrđivanju optužnice obustavilo postupak protiv tri okrivljena funkcionera i tri inženjera, posle mnogih pravnih presedana i odugovlačenja postupka. Apelacioni sud u Beogradu je po drugi put ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu o potvrđivanju optužnice VJT u Beogradu protiv menadžerke za investicije i dva člana komisije za prijem trafo-stanice, jer nisu utvrdili čak ni ko je nadležni tužilac. O tome bi konačno trebalo da se izjasni i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK).

Zloupotrebljavajući autoritet poverenih funkcija i državne resurse, vladajući režim medijskom propagandom i merama represije sprečava svako drugačije mišljenje i kritiku. Napadi na čelnike pravosuđa su žešći i učestaliji od kada je 1. avgusta pokrenuta istraga TOK-a protiv okrivljenih G. Vesića, T. Momirovića, A. Dimoski i nekoliko drugih funkcionera i direktora za koje se osnovano sumnja da su učinili zloupotrebu službenog položaja učestvujući u finansijskim malverzacijama povodom izgradnje pruge od Novog Sada do Kelebije i oštetili državni budžet u iznosu od do tada utvrđenih 115 miliona dolara.

Vlada i direktor policije su povukli iz Udarnih grupa TOK-a 17 policajaca forenzičara, ali i sve druge eksperte iz oblasti poreske utaje i pranja novca. Kada nisu pomogli pokušaji da se izmenama i dopunama pravosudnih zakona, na procesno regularan način utiče na pravosuđe, vladajuća većina se opredelila da njihov poslanik Uglješa Mrdić to učini po hitnom postupku, bez nacrta zakona i javne rasprave, uz protivljenje struke i profesije, kao i bez konsultacija sa nadležnim stručnim telima EU. On je nedavno priznao zašto to čine, rečima: „Zato što su krenuli sa hapšenjem ministara iz SNS. Zato što su hteli, na kraju, da uhapse i predsednika Vučića!“

Ne radi se samo o povratku zakonskih rešenja koja smanjuju samostalnost i kapacitet rada javnih tužilaca i tužilaštava, što je unapređeno nakon nedavnog donošenja Akta o promeni Ustava i tužilačkim zakonima, nego je ugrožena i nezavisnost u radu sudstva. Usvojeno je zakonsko rešenje o osnivanju novih sudova i sudskih odeljenja prema političkim potrebama vlasti. Bez ikakve analize uvodi se pravo na novi mandat predsednicima sudova koje su ga već jednokratno koristili, a nemaju ga ni predsednik Vrhovnog suda ni članovi VSS.

Usvojene izmene pravosudnih zakona ozbiljno ugrožavaju pravni poredak, dostojanstvo suda i položaj nosilaca pravosudnih funkcija. Upozorenja Narodnoj skupštini da ih ne bi trebalo usvojiti, i predsedniku Republike da ih ne potpiše, jer nije poštovana elementarna zakonska procedura, upućena su ne samo iz Visokog saveta sudstva, već i iz Visokog saveta tužilaštva, Kolegijuma Vrhovnog JT, advokatskih komora, nevladinog sektora i Evropske komisije. Ali to nije pomoglo. Potpuno je neozbiljno je objašnjenje ministra pravde da sve u vezi stavljanja ovih zakona van snage zavisi od toga kakvo će mišljenje o njima u junu dati Venecijanska komisija.

Jedina vladina-nevladina (GONGO) strukovna organizacija koja je još 20. januara podržala i pozdravila predloge za izmene i dopune pravosudnih zakona poslanika Mrdića, a to je učinila i 29. januara, dan nakon njihovog usvajanja, jeste Udruženje sudija i tužilaca (UST). Ovo udruženje, u stvari, privatni NVO tužioca Nenada Stefanovića, objavilo je 18. februara sramno saopštenje kojim je skup „Marš za pravosuđe“, svesnim izvrtanjem reči nazvalo „Marš na pravosuđe“. Oni su ovu zajedničku akciju svih subjekata pravosuđa nazvali „ogoljenim političarenjem“ i traže navodnu odgovornost tužilaca poput Bojane Savović, a što se, u stvari, jedino može odnositi na višegodišnje opstruktivno delovanje pomenutog UST-a zbog podrške selektivnoj pravdi i naopakoj pravičnosti, te apsolutnog poltronstva predsedniku Republike i njegovoj stranci.

Zbog svega iznetog, izuzetno je značajan poziv sudijama, tužiocima, zaposlenim u pravosuđu, advokatima, profesorima, studentima prava, ali i svim građanima Srbije koji veruju u vladavinu prava da se pridruže skupu „Marš za pravosuđe“, koji će se održati 21. februara 2026. godine od 14 časova, ispred Generalštaba u Beogradu.

Autor je sudija u penziji, član neformalne zajednice sudija i tužilaca „Odbrana struke“

(Peščanik)