Na komemorativnom skupu 1. septembra, povodom deset meseci od tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je stradalo 16 ljudi, novosadski srednjoškolci, uz podršku studenata, organizovali su dostojanstveno okupljanje. Međutim, oko 22 sata, tokom povratka učesnika na Kampus, dogodio se ozbiljan incident između policije i građana. Ovaj događaj zahteva hitnu analizu, jer dalje eskalacije, uz već postojeće nepoverenje građana u rad policije, mogu dovesti do ozbiljnog otpora i potencijalnih žrtava.

Tom prilikom grupa učesnika protesta je htela da iskaže svoje nezadovoljstvo zbog toga što je u ranim jutarnjim časovima tog dana dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) Patrik Drid, uz pomoć maskiranih saučesnika, ušao na fakultet kroz razbijeni prozor. Tamo se i zadržao, uz podršku policije koja je sve vreme bila ispred ulaza na fakultet

Sličan incident dogodio se na Filozofskom fakultetu nekoliko dana ranije. Dekan Milivoj Alanović ušao je jednog jutra na sporedna vrata, zabarikadirao se u zgradi fakulteta i zamenio brave. Pod izgovorom da priprema zgradu za ispite, onemogućio je ulazak ne samo studentima, već i profesorima koji ih podržavaju. Time je nasilno prekinuta studentska blokada, pokrenuta zbog neispunjenih zahteva, bez uspostavljanja dijaloga ili postizanja kompromisa sa studentima, iako je fakultet njihov zajednički radni prostor. Stoga je jedino opravdano da dekani odustanu od višednevnog angažovanja policije ili hitno podnesu ostavke, jer su njihovi postupci grubo narušili autonomiju univerziteta, koju štiti Zakon o visokom obrazovanju.

Prvog septembra, ispred ulaza u zgradu DIF-a, okupilo se više stotina učesnika komemorativnog skupa, uglavnom studenata i srednjoškolaca. Naspram njih stajalo je dvadesetak policajaca u kordonu, sa opremom za suzbijanje demonstracija. Posle kraćeg zviždanja i skandiranja okupljenih, policajac iza kog je stajao nedavno postavljeni načelnik PU Novi Sad Nevenko Marić, izdao je naredbu prisutnima da se raziđu. Građani su počeli da negoduju, ali su se postepeno udaljavali. Sve to se dešavalo dok su demonstranti bili na udaljenosti od najmanje deset metara od policijskog kordona, bez ikakvog kontakta ili incidenta s policijom.

Samo minut-dva posle naredbe, policajci su podigli štitove, spustili kacige i formirali pokretni kordon. Pridružile su im se dodatne policijske snage iz pravca SPENS-a, koje su užurbano potiskivale prisutne sa prostora ispred fakulteta prema Keju. Policajci su podigli pendreke, čulo se nekoliko šok-bombi – sredstva nedozvoljenog za ovakve situacije – i upotrebljen je biber sprej. Građani koji su se povlačili bili su zatečeni kada su im se, pored policajaca, približile i jedinice Žandarmerije na prostoru od nekoliko stotina metara. Nisu očekivali da će policija nastaviti da ih progoni prema Kampusu i duž ulice Dr Zorana Đinđića. Većina učesnika potražila je utočište na trgu Kampusa, dok su drugi istrčali na Kej.

Na području Kampusa nalazilo se oko 200 policajaca, dok je demonstranata bilo nekoliko puta više. Policajci su jurili studente i građane, naređivali im da stanu, pendrečili one koje su sustigli. Građani su glasno negodovali što ih policija progoni iako su poslušali naredbu, i usput ponižava i provocira rečima poput „Gde ste sad junaci, aktivisti!?“ u situaciji u kojoj nisu ni približno ravnopravni. Nijedan građanin nije fizički napao policajca ili žandarma, dok su policajci delovali izrazito agresivno i brutalno. Zbog toga zvuči cinično saopštenje MUP-a da su policajci „zaštitili živote i imovinu građana“, posebno kada se zna da su uhapšene i prekršajno prijavljene ukupno tri osobe zbog navodnog „psovanja službenog lica“. Njihov branilac, koji je te noći predao žalbe na odluke o lišavanju slobode, navodi da bar dve žalbe nisu hitno prosleđene Prekršajnom sudu u Novom Sadu.

Bilo je i primera kao kada je jednoj devojci ispod bilborda blizu fakulteta pozlilo, kojoj je policajac s belom kacigom, koji je stajao pored nje, pokazao pažnju. Međutim, većina policajaca s belim i crnim kacigama agresivno je potiskivala građane s Bulevara cara Lazara prema Kampusu, kao da ih tera u logor ili zamku. Jurišali su na svakoga koga su stigli na tom prostoru, a najgore su prošli oni koji su pokušali da se sklone u mrak pored Rektorata. Preko društvenih mreža javljeno je da su tamo pretučeni momak i devojka. Srećom, studentima je posle izvesnog vremena dozvoljen ulaz u prostorije FTN-a i Pravnog fakulteta.

Posle otprilike sat vremena, šest crnih kombi vozila s natpisom „Žandarmerija“ napustilo je Kampus, mada svedoci tvrde da je na celom prostoru bilo znatno više takvih vozila. Od člana tima protesta za pružanje prve medicinske pomoći, saznali smo za događaje koji jasno ukazuju na nezakonitost i besmisao ovakve upotrebe policije. Naime, kada je ovaj član tima, u crvenom prsluku sa vidljivim oznakama, priskočio da pruži pomoć jednom policajcu, drugi policajac ga je udario pendrekom po leđima.

Gradski odbornik Miran Pogačar iz pokreta „Bravo“ javno je svedočio o teškom slučaju povređivanja člana tog pokreta Dušana Divjaka, kojem je policija nanela više telesnih povreda, uključujući prelom ruke. Na dostupnom video-snimku vidi se kako policajac prvo obara Divjaka na kolovoz, a zatim mu iznenada pruža ruku da ustane.

Dakle, te večeri je na delu bila nedozvoljena, nekontrolisana i prekomerna upotreba sile nad studentima i građanima, među kojima je bilo i maloletnika. Prema važećim zakonima i međunarodnim dokumentima, svaka upotreba sile protiv njih je zabranjena, posebno prekomerna, uključujući korišćenje sredstava poput šok-bombi, što je dozvoljeno samo kada je život policajaca direktno ugrožen.

Ovaj događaj jasno potvrđuje autoritarni karakter aktuelne vlasti, koja zloupotrebom policije pokazuje nameru da normalizuje i institucionalizuje represiju prema studentima, uz netačno prikazivanje činjenica. Kako ne bi došlo do većeg zla na nekom narednom protestu, poput onog zakazanog za 5. septembar, na koji su studenti pozvali kolege i građane iz cele Srbije, potrebno je ponovo upozoriti policiju. Prema Ustavu i Zakonu o javnim okupljanjima, građani imaju pravo na mirno okupljanje bez prethodne prijave nadležnom organu, ukoliko je reč o „spontanom mirnom okupljanju kao reakciji na određeni događaj“ i ukoliko protest nema organizatora.

Događaji 1. septembra ispred DIF-a i na Kampusu u potpunosti su prekršili ove principe. Pošto za kršenje zakona i prekomernu upotrebu sile nisu odgovarali ministar policije Ivica Dačić, načelnik PU Novi Sad Nevenko Marić niti komandant Žandarmerije, učesnici budućih protesta moraju biti oprezniji. U Novom Sadu su već zabeleženi slučajevi kada policija postavlja „zamke“ mirnim građanima nakon protesta, ali i nasilje od strane SNS batinaša. Oni, poput napada 13. avgusta, obično napadaju s leđa, koriste dimne bombe i pirotehnička sredstva ili ciljaju izdvojene pojedince. Za one koji pribegavaju nasilju nema mesta na mirnim studentskim protestima, i od njih se treba unapred ograditi. Istovremeno, učesnici protesta, nakon loših iskustava s policijom, moraju biti odlično organizovani, kompaktni i spremni da se efikasno zaštite i dokumentuju svaki eventualni nezakoniti napad.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i izborni član Visokog saveta sudstva u prethodnom sazivu.

(Peščanik, foto: ustupljena fotografija)