Mandat sadašnjim izbornim članovima Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda sudija i tužilaca ističe 4. aprila 2026. godine, sa aktivnostima na izboru novih članova ovih organa kasni, posebno u javnotužilačkoj organizaciji.

Očekivalo se da ovaj proces koji bi morao biti oslonac i snaga demokratskog utemeljenja sudske grane vlasti, opstruira autoritarna politička vlast i njeni pravosudni kadrovi, baš zato što su se nezadovoljni građani i studenti nakon pada nadstrešnice najviše obraćali pravosuđu, a nakon potpunog ignorisanja tih zahteva tražili odgovornost vrha pravosuđa i vanredne izbore. Najveće neprijatno iznenađenje povodom izbora u sudstvu je to što, suprotno propisima, a po svaku cenu, svoj mandat u VSS-u želi da ponovi i predsednica Društva sudija Srbije (DSS) Snežana Bjelogrlć.

Ona je tu svoju nameru kao članica postojećeg VSS iz reda sudija, iskazala na sednici VSS-a održanoj 18. septembra, kada se izuzela iz diskusije o kandidatima za članove Izborne komisije. Na takvu izjavu nije reagovao nijedan od članova VSS-a.

Kao da nam svima nije poznato da u članu 152 st. 1 i 2 Akta o promeni Ustava koji se odnosi na mandat članova VSS-a postoje odredbe: „Član Visokog saveta sudstva bira se na mandat od pet godina. Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet sudstva.“ Identičnu normu sadrži i čl. 164 u odnosu na članove VST-a. Zatim, član 64 st. 2 Zakona o Visokom savetu sudstva utvrđuje da član postojećeg sastava VSS-a koji je izabran iz reda sudija ima pravo da započetu funkciju „nastavi da obavlja kao član Saveta do isteka mandata“. Nikakva druga prava, a ni mogućnosti za ovu grupu članova VSS-a nisu predviđeni ni u Ustavnom zakonu za sprovođenje Akta o promeni Ustava.

Pa na šta se onda poziva sudija Bjeloglić i zastupnici teze da se postojeći članovi VSS-a kojima ističe petogodišnji mandat mogu ponovo kandidovati? Navodno zbog nedovoljno jasne formulacije stava 4 čl. 64 Zakona o VSS-u. Oni ignorišu sve citirane odredbe Ustava i zakona i narodnim rečnikom rečeno pokušavaju da slučaj usmere u pravcu lične koristi i interesa.

Formulacija stava 4. navedenog člana 64: „Član prethodnih saziva VSS može biti biran za člana Saveta u skladu sa odredbama ovog zakona“, se očigledno naslovu ovog člana („Prestanak funkcije člana postojećeg saziva VSS“) ne odnosi na oživljavanje prava tih članova da ostanu još jedan mandat u Savetu, nego se jedino može tumačiti povezano sa čl. 16 ovog zakona u kome se prenose citirane ustavne odredbe.

Izraz “ član prethodnih saziva“, povezano sa prethodnim stavom 3 istog člana 64, a koji se odnosi na pravo advokata i profesora pravnih fakulteta – dotadašnjih članova Saveta, se mogu jedino tumačiti da se odnose na pravo ovih pojedinaca da u budućnosti mogu konkurisati za novouvedeni status člana Saveta iz reda istaknutih pravnika.

To što su izborni članovi Saveta, prilikom donošenja Akta o promeni Ustava, po principu kontinuiteta, preuzeti, a ne izabrani u ovaj organ, kako je to tvrdio prof. Orlović u svom komentaru ustavnih amandmana, ne znači da oni pre toga nisu po tada važećem sistemu bili birani u ove organe, što im je omogućilo da do kraja realizuju svoj mandat bez izlaganjima novim izborima, sa čime su se saglasili.

Takođe, oni ne mogu po načelu mutatis mutandis da koriste pravo koje je članom 8. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava dato predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, predsednicima sudova i Republičkom javnom tužiocu koji su izabrani pre stupanja na snagu ovih Amandmana da nastavljaju da vrše svoju funkciju do kraja mandata na koji su izabrani i da mogu biti birani na te funkcije u skladu sa zakonima kojima se njihov izbor usklađuje sa Amandmanima, a to je u ovom slučaju Zakon o VSS/VST-u.

Ukoliko u ovakva sporna tumačenja i novi potencijalni sukob interesa ulazi neko ko je već godinama na čelu Društva sudija Srbije i istovremeno član VSS-a i svih radnih grupa za izradu pravosudnih zakona iz kojih zajedno sa počasnom predsednicom DSS-a nije nikada istupila, niti je o tim odlukama konsultovala širu sudijsku bazu, npr. kada je Ministarstvo pravde iz nacrta sudskih zakona izbrisalo prethodno potpuno usaglašena rešenja, onda ovaj slučaj treba odmah i do kraja raspraviti. U suprotnom, može se dogoditi da se postojeća kriza najviših organa pravosuđa koji jedva obezbeđuju kvorum za održavanje redovnih sednica, produbi u krizu legitimiteta i legaliteta ovih izbora.

Sudija Bjelogrlić je bila izložena kritici još kada je posle izbora za članicu VSS-a iz reda sudija, zadržala funkciju predsednice DSS-a, uz čudno obrazloženje, a i zbog nedavnog izbora njenog supruga za v.f. predsednika Osnovnog suda u Ivanjici na elektronskoj sednici VSS-a, navodno bez ikakve diskusije. Javno su je prozvali predsednik Republike, sadašnji i bivši predsednik Odbora za pravosuđe, tabloidni mediji, ali i svekolika javnost. To jeste bio nedozvoljeni spoljni pritisak na nju i još jednu članicu UO DSS-a.

Jedini njihov odgovor su bila dva hitna saopštenja DSS-a u kojima su pokušale da se odbrane. Kada su provladini tabloidi targetirali sudije i pretili im smrću, ukoliko su nezadovoljni njihovom odlukom, reakcija DSS-a bila je blaga i retka, a reakcija VSS-a – nikakva! Bjelogrlić nije predložila da se o tome šta joj je zamereno diskutuje na redovnoj sednici VSS-a bez njenog prisustva, nego je zapisnik sa sporne elektronske sednice, uz njeno učešće i bez reči, jednoglasno usvojen na sednici održanoj 18. septembra. Šta onda očekivati od drugih članova ovih organa i njihovih odluka?

Kod takve situacije, kada su se najviši pravosudni organi, čak i pojedina strukovna udruženja sa raspektabilnom tradicijom, „oglašavaju“ jedino – ćutanjem, sterilnim citiranjem zakona ili pozivanjem da MUP rastera nezadovoljne građane koji protestuju, sudijama i tužiocima koji se drže zakletve, Ustava i zakona ne preostaje ništa drugo nego da se samorganizuju i da istraju na svojim stručnim i principijelnim odlukama, protiv selektivne pravde i naopake pravičnosti.

Autor je sudija u penziji, nekadašnji član Visokog saveta sudstva 

(Danas, foto: N1)