Predsednika Vrhovnog suda, između sudija tog suda, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice tog suda, bira Visoki savet sudstva (VSS). U senci aktuelnog izbora za nove članove ovog organa iz reda sudija, VSS je 3. novembra objavio saopštenje da je raspisan konkurs za izbor novog predsednika Vrhovnog suda (VS). On će trajati 15 dana. Aktuelnoj predsednici tog suda, sudiji Jasmini Vasović, petogodišnji mandat ističe aprila 2026, jer je u aprilu 2021. jednoglasno izabrana od strane jednokoalicijske Narodne skupštine.

Poslednji dan do kada sudije Vrhovnog suda mogu konkurisati za predsednika je 17. novembar. Kandidati, uz prijavu za konkurs, treba da dostave program unapređenja rada sudova u RS, koji se objavljuje na internet stranici VSS-a zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata. Na internet stranici VS-a nema nigde naglašeno da je ovaj konkurs u toku, a izuzetno je značajan. Zašto?

Vrhovni sud je krajnja instanca u zaštiti zakonitosti po vanrednim pravnim lekovima, a predsednik VS-a je po funkciji član VSS-a u kojem se biraju sudije i jemči nezavisnost sudstva i sudija. Građani nemaju percepciju značaja sudstva kao treće grane i sistemskog korektiva političkih grana vlasti, a od 15. maja ove godine, kada su počeli audio-video prenosi sednica VSS-a, uverili smo se da tu svest u dovoljnoj meri nema ni većina članova VSS-a, pa i predsednica VS-a. Njene izjave o besmislenosti da se VSS izjašnjava o neprimerenim uticajima na sudstvo, nadovezuju se na činjenicu da sudstvo više godina posle donošenja Akta o promeni Ustava i novih sudskih zakona, nema odgovarajućih analiza i pomaka u rezultatima rada. Tako se sasvim logično postavlja pitanje ne samo o etičnosti ponovnog konkurisanja sudije Vasović na ovu najvišu funkciju, nego i odgovornosti celokupnog vrha pravosuđa za urušavanje sistema i selektivnu primenu zakona, što su zahtevale Skupština Advokatske komore Srbije, mnoge strukovne NVO, ali i „Odbrana struke“.

Poodavno je problem u našem pravosuđu što su sudije Vrhovnog suda na više načina privilegovana grupa sudija. Za razliku od svih drugih sudija, jedino oni mogu da rade do 67. godine života, imaju dva predstavnika u VSS-u u odnosu na preko 1000 sudija osnovnih sudova koji su svedeni na jednog predstavnika, a za razliku od sudija prekršajnih sudova koji su u prvoj platnoj grupi sa koeficijentom 2,5, sudije VS-a su u petoj platnoj grupi sa koeficijentom 5 i sve vreme sa uvećanjem plate itd. Prema Godišnjem programu rada Vrhovnog suda, ovih sudija nema više od 40 ali su oni, istovremeno, najinertniji. Pri tome ne mislimo na sudovanje, nego na javni angažman koji se od njih kao sudija najvišeg suda – podrazumeva i očekuje. S druge strane, predsednica VS-a, koja je do maja 2023. bila i predsednica VSS-a, još je u svom izbornom programu izbegla da govori o ustavnim promenama, vladavini prava i podeli vlasti. Nije se pridržavala ni obećanja da će se etički držati zaključaka VKS-a iz 2018. o ovim pitanjima, kao što joj verovatno neće smetati da o njenom izboru odlučuju istaknuti pravnici o čijem je izboru ona odlučivala kao član komisije.

Tome što u Vrhovnom sudu duže od deceniju nemaju drugog kandidata za bilo koju funkciju, doprineo je i prethodni predsednik VKS-a. Njegov mandat je umesto pet trajao sedam godina, iako je prema odredbama zakona imao pravo samo na jedno produženje u trajanju od šest meseci. Dva člana VSS-a su osporavala i izbor aktuelne predsednice Vrhovnog suda, jer je primenjena procedura izbora za bilo kog drugog predsednika suda, a ne za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, prema kojoj je VSS nakon konkurisanja trebalo da predloži Narodnoj skupštini kandidata za ovu funkciju, o zatim da o njemu svoje mišljenje da Opšta sednica VKS-a, a ne obrnutim redosledom.

Sudije Vrhovnog suda se, osim par izuzetaka, gotovo uopšte ne pojavljuju u javnosti, niko od njih se ne ističe aktivnošću u strukovnim udruženjima, npr. zajednici više stotina sudija i tužilaca „Odbrana struke“, pa čak ni u Društvu sudija Srbije, ukoliko izuzmemo počasnu predsednicu tog udruženja – sudiju Draganu Boljević koja sledeće godine ispunjava uslove za starosnu penziju.

Za razliku od svih drugih vrsta i nivoa sudova, sudije Vrhovnog suda nisu ni održale obaveznu sednicu sa temom predlaganja kandidata za člana VSS-a, nego se samoinicijativno ili uz dogovor kao pojedinka kandidovala sudija Dijana Janković (1968) koja je od jula 2024. sudija Vrhovnog suda. To čak može da bude dobar znak ukoliko će se i druge sudije sa kraćim stažom u VS-u aktivirati na pravosudnoj javnoj sceni, kad su starije kolege zaribale. Kada je u pitanju konkurs za predsednika suda od kada je formiran VSS, nikada za mesto predsednika Vrhovnog suda nisu konkurisala dva kandidata, pa to i nije bio izbor u pravom smislu reči, nego imenovanje uz aminovanje političkih vlasti. Uz pozitivno mišljenje opšte sednice, novom predsedniku Vrhovnog suda će za izbor biti neophodno osam glasova članova VSS-a, a ukoliko kandidat bude S. Vasović, pošto se ona izuzima od glasanja, za odluku o izboru mogu da ne glasaju samo dva člana VSS-a. Sudije uočavaju da se u VSS prilikom odlučivanju o izboru sudija ne glasa prvo o usaglašenim predlozima imenovanih komisija za izbor, nego po abecednom redosledu svih predloženih kandidata na sednici i sa ograničenim brojem glasova, uz sumnju da se donošenje određenih odluka po konkursu odlaže dok se ne postigne potreban broj glasova.

Odredbe važećeg Akta o promeni Ustava i Zakona o sudijama ograničavaju mandat predsednika Vrhovnog suda na pet godina i on ne može biti ponovo biran za predsednika ovog suda. Međutim, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava RS je u članu 8 za predsednika Vrhovnog kasacionog suda koji je izabran pre stupanja na snagu Amandmana (kao i za predsednike drugih sudova i Republičkog javnog tužioca) predvideo ne samo pravo da nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata, nego i da mogu ponovo biti birani na funkciju.

Razvijanje kulture razumevanja uloge i značaja sudske vlasti za funkcionisanje demokratskog društva moguće je ukoliko se građani u praksi uvere u istinsku nezavisnost sudstva. U zemlji u kojoj je ostvarenje savremenih ustavnih i demokratskih načela u začecima, sudska grana vlasti se ne može razviti i zaštititi bez nezavisnog, stručnog i respektabilnog sudstva i tužilaštva. I to nije sve. Potreban nam je drugačiji pristup vladajuće političke elite i pravosuđa, u smislu da ne beže od oglašavanja kada su evidentni uticaji na sudstvo, ali i poticaj da se prevaziđe loše stanje demokratije i ljudskih prava u državi. Od toga zavisi i naš ekonomski i svaki drugi razvoj.

Sudijama bi trebalo da je sprovođenje Ustava i zakona, kako nas uči Etički kodeks, ne samo funkcija, nego i dužnost. Zbog toga je aktuelni konkurs za izbor predsednika VS-a i postupak njegovog izbora, ali i izbor članova VSS-a iz reda sudija – ogledalo ne samo zrelosti, profesionalnosti i demokratičnosti rada ovih organa, nego i svih u sudstvu. Konkurs je ujedno i pokazatelj kako izvršno-politička i zakonodavna vlast, pa i celo društvo, gledaju na pravosuđe, vladavinu prava i podelu vlasti. Predsednik VS-a je personifikacija sudstva u Srbiji danas, ali i u budućnosti. Zato je za sudstvo bitno da se potrudimo, založimo i predložimo „najboljeg od najboljih“. Da bi to bio izbor, a ne puko imenovanje, bilo bi dobro da se bar dvoje sudija Vrhovnog suda prijave na aktuelni konkurs i da se ovim povodom organizuje okrugli sto i konferencija za medije.

Autor je sudija u penziji, član Društva sudija od osnivanja i bivši član VSS-a.

(Peščanik.net, foto: Advokatska komora Čačak)