Nisu studenti i nezadovoljni građani Srbije zahtevali objavljivanje svih dokaza o zločinu u Novom Sadu – kada je od obrušavanja nadstrešnice renovirane železničke stanice poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi – tek reda radi ili zato što ih je neko namagarčio pa su ispali naivni i glupi. Učinili su to zbog nepravde, nedostatka profesionalnosti i etičnosti u procesu suzbijanja korupcije i kriminala u Srbiji.

Odnos predstavnika vlasti prema struci je šibicarski. Više tužilaštvo objavljuje gigabajte dokaza na svom sajtu, jer smo mi to tražili, ali bez optužnice i dijaloga sa strukom.

Ne piše, ali se podrazumeva njihov odnos prema zabrinutim građanima: niste valjda očekivali da objavimo i Optužnicu pa da je upoređujete sa objavljenim dokazima ili sa nekim koji tek treba da se pojave. Oni kao da žele da je sakriju dok vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu ne odluči o njoj, zbog toga apeluju da sud odluči u „zakonskom, ali kratkom roku“. Tek posle osmodnevnog roka za odgovore okrivljenih i njihovih branilaca na Optužnicu sudsko veće u roku od 15 dana mora da donese odluku da li je potvrđuje ili ne.

Bitno je znati da izvestilac sudskog veća odmah po prijemu Optužnice vrši kontrolu njene formalne ispravnosti, ali i da postupajuće sudsko veće – ukoliko zaključi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari, da bi se ispitala njena osnovanost – može rešenjem da naredi da se istraga dopuni, odnosno sprovede i da se prikupe određeni dokazi. Takođe, da na potvrđenu optužnicu postoji i pravo žalbe Apelacionom sudu.

Tek kada sadržaj Optužnice bude poznat javnosti, moći će se više reći i argumentovati o tome da li je njom obuhvaćeno ono o čemu se danima diskutuje u stručnoj javnosti. Na primer, da li je njome obuhvaćen širi kontekst događaja, počev od činjenice da se projekat izvodi kao deo međudržavnog sporazuma i da odgovornost imaju i oni koji su ga započeli i sproveli bez neophodnih uslova i papira? Zatim, da li je istražni postupak obuhvatio praćenje tokova novca i zbog čega nadležnost nije preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, kome je na raspolaganju specijalizovana policija za ove istrage? Finansijska forenzika bi morala da pokaže ima li nezakonitosti i protivpravnosti, te ko je tome doprineo, polazeći od činjenice da je Institut CIP 2020/21. utvrdio vrednost radova na objektu zgrade ŽS od oko 3,3 miliona evra, a oni su završeni sa pet puta većom cenom – 16 miliona evra. To je samo deo ukupne cene radova na ovoj stanici od 65 miliona evra.

Problem je i u tome, ukazuje urednik Forbsa Srbija, što nekih dokumenata jednostavno nema, a to se odnosi i na najvažniji – upotrebnu dozvolu za stanicu. Nema dovoljno dokumenata ni o rekonstrukciji nadstrešnice. Infrastruktura železnice i nadležno Ministarstvo su dali saglasnost da se Starting, Gat, OBW, Ika Pek, ZGOP, Ingrap Omni, Karin komerc i Mega infrastruktura angažuju kao podizvođači. Međutim, nedostaju svi građevinski dnevnici da bi se znalo ko je izvodio radove na kritičnim mestima i da li je bilo neprijavljenih podizvođača. Izveštajem iz aprila 2024. o tehničkom pregledu zgrade, odobren je njen probni rad na godinu dana, dok francuska kompanija Edžis kojoj je firma UTIBER ustupila nadzor, tvrdi da njihovi ljudi nisu prisustvovali tehničkom pregledu.

Pošto u ovoj zemlji institucije ne funkcionišu na Ustavom i zakonima predviđeni način – ili, preciznije, ponekad nešto i urade, ali su izgubile poverenje građana da će to biti na visini struke i zakona i da će postupati jednako prema svima – građani i struka imaju pravo da se samoorganizuju. Kako? Na osnovu načela i prava iz Ustava. Ovaj posao, koji su sjajno započeli studenti i srednjoškolci, moramo nastaviti, pratiti ga i učestvovati u njemu do kraja. Gradonačelnik Novog Sada i premijer Srbije izigravaju neovlašćene portparole javnog tužilaštva umesto da za svoje učešće u ovom poslu i javno iznete neistine snose odgovornost koju studenti u Novom Sadu s pravom zahtevaju. To sprečava onaj koji ih je predložio za ta mesta i motivisao.

Podsetimo da je predsednik Republike A. Vučić zajedno sa nadležnim ministrom G. Vesićem odmah po tragediji tvrdio da nadstrešnica nije ni bila predmet rekonstruisanja. Kad je to kategorički demantovao inženjer Đajić, rekao je da je ona pala verovatno od starosti jer je objekat izgrađen 1964, pa tu nema nadležnosti Tužilaštvu za organizovani kriminal. Zatim smo čuli da su navodno kineski partneri proglasili ugovore tajnim, dok oni to nisu demantovali. Ugovor sa njima je potpisan bez prethodno raspisanog tendera. Međutim, javnost nije znala da su prema tom ugovoru 46% radova izveli domaći podizvođači. Po kojim procedurama i cenama su oni bili angažovani i kako su sprovodili radove – ostaje da se vidi kada se obelodani Optužnica. Ako je u njoj ovo obrađeno.

Ovakvim ponašanjem i izjavama vodeći političari na vlasti usmeravaju istragu. Žele da skrenu pažnju sa činjenice koja se u svakoj ozbiljnoj istrazi morala proveriti, kao što je izjava osumnjičene v.d. direktorke „Infrastrukture železnice Srbije“ J. Tanasković da joj je ministar Vesić kao uslov za postavljenje na direktorsko mesto postavio da se ne meša u projekat radova na ŽS u Novom Sadu koga on isključivo vodi na osnovu dogovora sa A. Vučićem. Za Vesića je predsednik Republike izjavio da mu je drug i da on drugove nikad ne ostavlja na cedilu.

Kada je već jednom izgubljeno poverenje tako što je u Naredbi za sprovođenje istrage propušteno da se za Vesića navedu osnovana sumnja i odgovarajući dokazi, kako je utvrdio sud odlučujući da Vesiću ukine pritvor, zainteresovana stručna javnost ne može da ima apriorno poverenje u rad tužilaštva, odnosno da ono isto to ili slično neće učiniti i u Optužnici. Nove naznake sumnje na odlučnost, ne samo tužilaštva nego i suda, da se slučaj temeljno ispita i da tretman bude jednak prema svim osumnjičenima pokazao se ponovo kod hitnog odlučivanja o predloženim merama obezbeđenja prisustva za sve okrivljene. Sud nije prihvatio predlog VJT-a u optužnici da se mere pritvora odrede i prema osumnjičenima Tanasković, Vesić i Dimovski, iako su oni prema optužnici prvo troje okrivljenih, ali i jedini, uz osumnjičenog Šurlana, kojima je sud meru pritvora, odnosno kućnog pritvora, odredio jedino po osnovu uznemirenja javnosti.

Zbog svega iznetog, u ovom postupku je neophodna puna samostalnost, javnost i transparentnost u radu. Zasad to nije moguće bez objavljivanja predmetne Optužnice i svih dokaza, koje je selektivno počela da objavljuje Vlada, a nastavlja tužilaštvo, posle zahteva i pritiska studenata i javnosti. Uostalom, o tome se, ali opet posle velikog protesta studenata, pred Vrhovnim javnim tužilaštvom 25. decembra počela, konačno, javno oglašavati i vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac. Ukoliko je to zaista njena inicijativa i ukoliko je iskrena u pozivima predstavnicima studenata za razgovor sa njom i njenim vrhovnim tužiocima – eto im prilike da za početak omoguće hitno objavljivanje podignute Optužnice sa obrazloženjem. Tako ćemo saznati mnoge stvari, pored ostalog, i da li su praćeni tokovi novca i istraživano postojanje eventualne korupcije, što se može procesuirati u istom ili u odvojenom postupku.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i član CEPRIS-a.

(Peščanik/foto: Autonomija)