Mesecima ve? traju pripreme platforme kulturne politike, koja ?e poslužiti kao maska za „pomiriteljsku“ regionalnu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vu?i?a, koji je nedavno izašao u javnost sa idejom o pisanju Deklaracije o opstanku srpske nacije. Da je re? o dokumentu koji nastaje kao derivat mnogo šire Strategije razvoja kulture Republike Srbije, jasno je svima koji su imali priliku da ?itaju njen nacrt. Naime, predsednik Vu?i? je zajedno sa Miloradom Dodikom po?etkom septembra, na zajedni?koj konferenciji za novinare, objasnio da se radi o programskom dokumentu koji ?e „obuhvatiti pravo na upotrebu srpskog jezika i ?irili?nog pisma, na izu?avanje i negovanje srpske kulture, istorije i slobodarske tradicije, o?uvanje nacionalne geografije, zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasle?a i pravo na informisanje na srpskom jeziku“. Sve ove teme razra?ene su u Strategiji, tako da bi se ona mogla ?itati i kao neka vrsta proto-deklaracije, ?ija je zloupotreba u srpskoj „slobodarskoj tradiciji“ ve? dobro poznata. No za razliku od rekao da Akademija ne u?estvuje u pisanju ovog dokumenta. Zapravo, rekao je da SANU još uvek nije dobila javni (ali ni tajni) poziv da u?estvuje u izradi ovog dokumenta. Ina?e, Kosti? je potrošio poslednje dve godine kako bi se ogradio od nezakonitog delovanja ?osi?evog krila SANU tokom osamdesetih godina prošlog veka, koji je rezultirao pisanjem „programa za opstanak srpske nacije“, koji je „slu?ajno“ dospeo do javnosti da bi ga potom „slu?ajno“ podržao Slobodan Miloševi? sa svojim rukovodstvom. Neki analiti?ari ?e re?i, pa dobro, nije isti kontekst kada je pisan Memorandum i ovaj sada kada se piše Deklaracija, jedno je bio tajni dokument koji je inicirala grupa intelektualaca dok je drugi javna stvar predsednika Srbije, na kojoj radi neimenovana grupa državnih intelektualaca. Srbija je tada bila deo SFRJ, a danas je na ve?nom putu eurointegracija. Ipak, zajedni?ki imenitelj oba dokumenta je topos srpske politike u poslednjih stotinu godina – „opstanak srpske nacije“. Sama ?injenica da je Vu?i?eva Deklaracija stavila u fokus upravo ovu temu, plasira u javnost programirani strah od nestanka kao najjeftinije sredstvo za mobilizaciju gra?anstva. Tako?e, ovako formulisana teza upu?uje na blisku budu?nost u kojoj se mogu o?ekivati nevolje velikih razmera koje mogu ugroziti „opstanak srpske nacije“, ?iji spas Vu?i? i Dodik vide u vo?enju identitarne politike. Ovakve najave „teških vremena“ koja se moraju preduprediti jasno definisanom kulturnom politikom, po obi?aju maskiraju krah ekonomije i privrede, kao što je to bio slu?aj osamdesetih godina, kada se tragalo za Nepoznatim Nekim ko bi bio odgovoran za nastupaju?u bedu i siromaštvo. Zanimljivo je da Vu?i? poseže sa deklaracijom u jeku svoje višegodišnje kampanje o ekonomskom prosperitetu Srbije i permanentnom porastu BDP-a, što ne sme osporiti niko, ?ak ni preko tvitera. Me?utim, ekonomski bum i Deklaracija o opstanku nacije isklju?uju jedno drugo kao što evropski Vu?i? isklju?uje Vu?i?a radikalskog nacionalistu i obratno. Kao u igri detekcije, ostaje pitanje ko je od njih dvojice pravi. Istina o ekonomskom napretku Srbije mogla bi pružiti najbolji odgovor na ovo pitanje.
I pored odbijanja SANU, preostaje mnogo institucija u Srbiji koje bi pohrlile u susret baš takvoj vu?i?evsko-dodikovskoj Deklaraciji. Jedna od njih je i Matica srpska, prva koja je imala ?ast da otvori svoja vrata za javnu debatu o Strategiji razvoja kulture. Polemika koja se ve? mesec i po dana vodi izme?u Saveza antifašista Vojvodine i predsednika Matice srpske Dragana Stani?a, pokrenuta je povodom gostovanja dvojice nema?kih desni?ara u ovoj instituciji: Geca Kubi?eka (Pegida) i Marka Jongena (Alternativa za Nema?ku). Oni su održali predavanja koja bi se uz izvesne adaptacije i posrbe mogla uklopiti u pisanje Deklaracije za opstanak srpske nacije. Naime, Kubi?ek je govorio na temu „Identitet i samopreispitivanje“ dok je Jongenovo predavanje nosilo naslov „Ideologizacija nauke preko gender, queer, postkolonijalnih whiteness i drugih studija“. Ukoliko bi se uporedila platforma Pegide i AfD sa Vu?i?evom politikom, razlike bi se mogle na?i samo u odnosu prema EU i migrantima. Ali zato postoji visok stepen kompatibilnosti u odnosu prema politi?koj i vojnoj mo?i, državi, populizmu, medijima, kontroli i nacisti?ko/nacionalisti?koj prošlosti.
Vu?i? je tokom svoje vladavine uspešno plasirao mit o nevinim devedesetima i propasti koja je po?ela nakon pada Miloševi?a. Upravo takav preokret abolirao je ratne zlo?ince, huška?e, profitere ali i autore i promotere Memoranduma. S druge strane, normalizovana je praksa kreiranja ovakvih dokumenata, koja predstavlja kontinuitet miloševi?evske politike zasnovane na zloupotrebi srpske manjine u regionu za njegovu (de)stabilizaciju. Vu?i?evoj stabilokratiji neophodan je ovakav programski dokument kako bi nastavio sa proizvodnjom tenzija, koje su ga paradoksalno i lansirale kao faktor stabilnosti. Najava ovog dokumenta u javnosti, najbolje ocrtava mehanizam funkcionisanja Vu?i?eve vladavine. S jedne strane, Dodik ?e za Deklaraciju re?i kako njome „mi svi Srbi i želimo da se osvrnemo na tu ?injenicu jer je neko namerno napravio tu zbrku i po?eo da nas razdvaja”, dok ?e Vu?i? ostati u registru dobronamernog suseda Bosne i Hercegovine sa figom u džepu. Posledice ovakve politike mogu osetiti svi, ?ak i EU koja za sada žmuri na jedno oko kada je u pitanju Vu?i?evo igranje memorandumskom vatrom.
STUPS: Posledni trzaji