Studentska blokada RTS-a ušla je u osmi dan. Predsednikova blokada rada Vlade Republike Srbije traje već 13 godina. Studenti traže od Odbora za kulturu da raspiše konkurs za nove članove Saveta REM-a, jer im je mandat istekao 4. novembra 2024. Skupštinski odbor ne reaguje, jer ga je blokirala predsednica Skupštine po nalogu nenadležnog predsednika. Olivera Zekić, bivša predsednica REM-a, čiji rad blokira već deset godina, tobože se grohotom smeje, optužujući studente da oni misle kako je REM zapravo rok grupa.

U međuvremenu je izabrana još jedna naprednjačka vlada čiji premijer ne zna ko mu sedi u vladi. Bez dodira sa stvarnošću je plan i program vlade, jer je njen osnovni cilj održavanje kontinuiteta vladajuće stranke. Kozmetičke izmene tiču se onih resora kojima je centar moći na Andrićevom vencu bio nezadovoljan. Jedan od njih je i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Novi ministar informisanja je Boris Bratina, filozof, koji je svoju karijeru gradio na mestu v. d. direktora Instituta za savremenu kulturu Priština – Leposavić. Inače, široj javnosti je poznat po svojim anticivilizacijskim stavovima koje je demonstrirao na ulici, kao protivnik Prajda, Evropske unije i demokratije.

Njegov prethodnik Dejan Ristić je na mestu ministra informisanja favorizovao taktiku objavljivanja rekordnih postignuća ministarstva u gušenju medijskih sloboda što je zvao delovanjem u skladu sa Zakonom o javnom informisanju. On je bio treći na listi naprednjaka na prethodnim parlamentarnim izborima, odmah iza Vučevića i Brnabić, zbog čega se očekivalo visoko pozicioniranje ovog partijskog aparatčika. Ipak, vladavina naprednjaka pokazuje da su stabilni samo oni kadrovi koji su uvezani najvećim finansijskim interesima, kao što su to Brnabić, Mali pa čak i Vesić, koji je prisutan u duhu nove vlade iako je fizički odsutan i osumnjičen za pogibiju šesnaest ljudi ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Isto važi i za Zorana Babića, kao i za mnoge druge kadrovike koji su služili kao provodnici za ogromne sume novca iz budžeta prema partijskom vrhu. Boris Bratina je stigao na kraju tog naprednjačkog puta. On je samo jedan od trupera, prašinara, koji poput Miše Vacića treba da pokažu kako se radi na terenu: motkama, paljenjem zastava, pritiskom na nezavisne medije, radom gebelsovske propagande.

Dejanu Ristiću nije pomagao ni medijski istup uoči neuspelog mitinga naprednjaka 12. aprila u proširenom Ćacilendu, kada je za Politiku ponovio sve floskule svog vođe, pre svega one o „obojenoj revoluciji na delu“, „ogromnim finansijskim sredstvima koja su uložena u proteste“ kao i o tome da će se „12. aprila odsvirati kraj“. Ispostavilo se da je kraj odsviran njemu i njegovoj koleginici Đukić Dejanović koja je dala sve od sebe kako bi sprovela kažnjavanje prosvetara. Ristiću stoga nije preostalo ništa drugo nego da izvrši predaju resora svom kolegi Bratini, kome je palo u deo da svoju propagandnu aktivnost započne šestog dana od studentske blokade RTS-a.

Treba imati na umu da se njegov prethodnik već suočio sa ograničenom blokadom javnih medijskih servisa u Srbiji tokom marta, kada je ministar Ristić optužio studente za „nasilne metode“ pri blokadi RTS-a i RTV-a. Bratina je nastupio propagandistički naprednije, jer je uspeo da uskršnju čestitku „Hristos voskrese!“ transformiše u apokaliptičnu poslanicu koja kaže da se nad nama „nadvilo vreme sukoba i podela, koje preti celokupnoj zajednici“. Zato se založio za „uzdržanost i promišljanje“ kakvo se svakako može uočiti u radu Informera ili u fantomskim saopštenjima RTS-a, koja su delovanje studentske blokade nazvala „novinarskom komorom nacističke Nemačke“. Takođe, u dubokoj uzdržanosti i objektivnosti, urednici informativnog programa javnog servisa nastavili su da obmanjuju javnost, krivotvoreći činjenice, kao što su učinili plasirajući laž da je Vreme osudilo studentsku blokadu.

Ministar Bratina je upozorio da nam je svima potrebno „uzdržano“ izveštavanje, a ne „izvikivanje i pozivanje na nasilje“, verovatno uočeno u govoru ratnog veterana Gorana Samardžića koji je pozdravljajući dolazak studenata iz Novog Pazara, označio RTS kao „kuhinju za decenijsko širenje mržnje i laži“, na šta se primila cela generacija početkom devedesetih. Taj „točak zla“, upozorio je ovaj veteran, kod nekih se kotrlja i dan danas. Očigledno je Boris Bratina postavljen na mesto ministra informisanja kako bi pomenuti točak terao dalje preko činjenica o stvarnosti u kojoj živimo.

Okretanje točka zla izvodi se pomoću medijske mašinerije koja počiva na kontroli. Dobro je poznato da u Srbiji svi režimski mediji nemaju više redakcije za politiku, kako unutrašnju tako ni spoljašnju. Tekstovi i primitivne političke analize dolaze sa jednog mesta, distribuiraju se u redakcije koje smeju samo delimično da izmene naslove i potpišu tekstove nepostojećim inicijalima ili još bolje, da ih ostave bez potpisa. Verovatno ne smeju bez konsultacija sa ministarstvom informisanja da opreme tekst ni fotografijama po svom izboru, niti da izdvoje glosu. Svaka je šara važna na medijskom točku zla. U njemu ne postoji autorstvo, jer je autor samo jedan i on oblikuje mišljenje kompletne medijske scene, izuzev nekoliko nezavisnih medija izvan ovog točka. U duhu izopačene logike koja proističe iz okretanja ovog točka, ministar Bratina se pozvao na odbranu ljudskih prava zaposlenih zbog čega je pozvao na deblokiranje RTS-a, čiji bi pad za njega imao težinu „državnog udara“.

Novinari zaposleni u režimskim medijima mogu se baviti kanalizacijom ili kulturom, i to onim segmentom kulture koju odobravaju režimski urednici-lojalisti, dakle temama koje se takođe mogu svrstati u komunalne, protočne i nevažne koliko je i celokupna vlada dr Macuta nevažna. Ipak, medijski točak zla nastavlja da se kotrlja. Ministar Bratina zagovara povratak stabilokratije u čijem temelju je izveštavanje javnog medijskog servisa, zbog čega poziva nadležne organe da reaguju kako bi se funkcionisanje RTS-a dovelo u regularno stanje (laži). I da, kaže na kraju novopečeni ministar Bratina, takvo „oslobađanje RTS-a“, reklo bi se – njegovo vaskrsnuće, bilo bi u duhu „mira koji evocira najradosniji hrišćanski praznik“.

(Peščanik, foto: N1)