Oni žive u paralelnom Beogradu. Možete ih sresti na ulici, u restoranu kuvane domaće hrane u vreme pauze na poslu, na kasi u supermarketu, pred izlogom knjižare, nedaleko od menjačnice, ali isto tako na mirnim demonstracijama protiv rata u Ukrajini. Govore ruski i predstavljaju rusku dijasporu u Srbiji. Oni nisu dobrodošli u Ruskom kulturnom domu. Sputnjik o njima ne izveštava. Za komentatore RT Balkan kao i za Bezbednosno-informativnu agenciju predstavljaju političku pretnju. Oni su članovi Ruskog demokratskog društva koje je osnovao Pjotr Nikitin, ruski antiratni aktivista stalno nastanjen u Beogradu. Ne slažu se sa politikom Vladimira Vladimiroviča Putina i njegovom invazijom na Ukrajinu. Mnogi od njih došli su pre početka rata. Žive od svog rada, bilo da se bave književnim prevođenjem i autorskim pravima kao Elena Koposova, pravničkim poslom kao Nikitin, softverima ili nekim drugim zanimanjem.

Predsednik Srbije ne voli ovakve Ruse. Nemaju ono nešto. Ne podsećaju ga na prave Ruse-militariste kao što je Prilepin, kome Srbija ne uspeva da se oduži za svaki rafal koji je ispalio na Ukrajinu. Proglašen „velikim piscem bez straha“, on će jednog dana dobiti ulicu u Beogradu, dok će se njegove kupusare preštampavati i uvesti u školsku lektiru. To se podrazumeva, jer je otvoreni zagovornik rata i podržavalac Putina, kao što je svojevremeno Limonov podržavao srpsku opsadu Sarajeva. Zato je dobio punu podršku SRJ i njenih bezbednosnih službi, mogao je da se šeta po ratištima i puca na srpske (i ruske) neprijatelje, po nahođenju. Edička je bio bog. Njegovo ime je upisano zlatnim slovima u radikalskoj beležnici Aleksandra Vučića. Isto kao i ime njegovog partijskog kolege Vladimira Žirinovskog koji je u Srbiji takođe dobio status polubožanstva, budući da je raspirivao militaristički duh i mit o rusko-srpskoj superiornosti. Šešelj i Vučić su ga proglasili počasnim građaninom Zemuna 1998. Prevod njegove kupusare Poslednji skok na jug objavljen je u Beogradu 1994. sa pogovorom Dragoša Kalajića, što je ujedno bila potvrda da to militarističko štivo ne predstavlja nikakvu bezbednosnu pretnju po društveni poredak u Srbiji, već klicu iz koje će proklijati nove generacije zagovornika ideologije krvi i tla.

Književna prevoditeljka Elena Koposova nema nikakve veze sa svim ovim fanaticima, ne poseduje oružje, ne ume da puca, ne vodi decu u streljanu vikendom, nije zagovornica masovnog ubijanja, pomaže starijim susedima dok prelaze ulicu, nekada im ponese bakaluk kada se vraća iz kupovine. Vodi miran život sa svojom porodicom u Sopotu, gde je nastanjena od svog preseljenja iz Rusije 2019. i čeka srpsko državljanstvo. Ipak, za razliku od Edičke, Prilepina i Žirinovskog, Elena Koposova je u dokumentima BIA ocenjena kao „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ po državu Srbiju. Da bi se ovo razumelo neophodno je živeti pod režimom Aleksandra Vučića koji je, duboko usaglašen sa Putinovom politikom, sada konačno proglašen lopovskim u Evropskom parlamentu. Ali to je nedovoljno da bi se zaštitio običan čovek u Srbiji. Naročito ako je reč o izbeglici iz Rusije koja pokušava da sa mužem i dvoje maloletne dece (6 i 14) organizuje svoj život u Sopotu, pri čemu rizikuje da postane teroristička pretnja po državu.

Za Elenu Koposovu je možda već kasno, jer je iz MUP-a dobila Rešenje kojim se odbija njen zahtev za državljanstvo, iako je ispunila sve uslove za to. Suprotno očekivanju, ruska državljanka Koposova dobila je obrazloženje da se na osnovu „pribavljene procene od organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije“, njen dalji ostanak u zemlji tretira kao „neprihvatljiv bezbednosni rizik“. U prevodu na savremeni srpski jezik ovo bi trebalo da znači da je MUP došao do saznanja koja ukazuju na to da „strankinja zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije“. Stoga je književna prevoditeljka Elena Koposova dobila rok od 30 dana da se žali na ovo rešenje ili da se po hitnom postupku iseli iz zemlje, u kojoj je kupila nekretninu i živi sa svojom porodicom.

Kako je to građanka Koposova, inače prevoditeljka Doris Lesing na ruski, u Srbiji stekla status „bezbednosnog rizika“, dok je svojevremeno za teroristu Prilepina organizovan elitistički književni festival u prostorijama Ministarstva kulture pod nazivom Beogradski kontrapunkt. Sama Koposova kaže da joj se kao krimen uzima činjenica da je zajedno sa još dvadeset i petoro Rusa potpisala antiratno pismo, koje su 5. marta objavili na stranicama Danasa. U njemu su predstavnici organizacije Rusko demokratsko društvo, zajedno sa Pjotrom Nikitinom iskazali svoje stavove protiv ruske invazije na Ukrajinu i pozvali građane na miran antiratni skup koji je održan dan kasnije na Trgu Republike. U zaključku svog pisma, napisali su i podvukli: „Slava Ukrajini, smrt fašizmu, Putin nije Rusija, Rusija će biti slobodna!“ Usledio je Putinov brzi odgovor preko srbijanskog MUP-a, koji inače „radi samostalno“ i bez stranog uticaja. Naravno, ruski uticaj se u tome ne tretira kao strani već kao integralni deo „srpskih interesa“. Iz toga sledi da je progon Elene Koposove deo srpskog interesa, o kome Vučić, Brnabić i Vulin trube po ceo dan. Zaista, bolje je uvesti 1.000 građana iz Republike Srpske nego jednu antiputinovski nastrojenu Ruskinju iz Sankt Peterburga. To nije dobro za Srbiju, odnosno za Srpsku naprednu stranku. Ukoliko se takva osoba nastani u Srbiji, može očekivati svašta – da je probude jednog jutra sa rešenjem za iseljenje, da joj zabrane ulaz na aerodromskom graničnom prelazu kao što se to prošlog leta dogodilo Pjotru Nikitinu, koji je dva dana spavao na Aerodromu Nikola Tesla, protestujući protiv Aleksandra Vulina, tadašnjeg šefa BIA, koji je kategorično branio srpske interese Kremlja u Beogradu.

Da nema Ruskog demokratskog društva u Beogradu i njihovih demonstracija protiv rata u Ukrajini, Srbija bi izgledala kao nekakva Republika Ruska – Donjeck ili Lugansk, kojom diriguje Vladimir Vladimirovič. Ovako, zahvaljujući Nikitinu, Koposovoj i ostalima iz RDD, čini se da je neko u Srbiji protiv Putinove invazije na Ukrajinu. Međutim, ni to neće dugo trajati jer će Vučić po nalogu Kremlja pokušati da očisti državu od antiputinovskih elemenata. Kada bi u Srbiji postojalo Udruženje književnih prevodilaca, ono bi se svakako zauzelo za svoju rusku koleginicu, inače članicu Saveza ruskih prevodilaca. Da postoji civilni sektor, on bi u Koposovoj video antiratnu heroinu naših dana. Zapravo, ovde nema ko da pomogne Eleni Koposovoj.

(Peščanik, foto: N1)