Svake noći, u svakom pogledu, sve više napredujemo, rekao je predsednik Vučić usred mraka, na gradilištu u surčinskoj autonomnoj oblasti, poznatijoj kao EXPO. Iako je bila slava naprednjaka, nasleđena od radikala, Vučić se nije pridružio slavskoj sviti nego je pokazao šta znači raditi kao predsednik u trećoj smeni. I to na najvažnijem gradilištu u njegovoj karijeri, nakon Beograda na vodi, o kojem je govorio sa sličnim ushićenjem tokom kampanje 2012, dok se sa Đulijanijem vozio brodom po Savi. Tih davnih dana je bivši gradonačelnik Njujorka poručio da se mora raditi brzo, jer svako odlaganje podstiče korupciju.

Zato je Hercegovačka pregažena za jednu noć i sve je postalo mnogo jednostavnije. Osam godina kasnije ispravljena je greška sa prethodnog gradilišta pa je vlast do surčinskih hektara došla tako što je najpre prodala imovinu PKB-a za male pare raznim kompanijama, među njima i Al Dahri iz UAE, da bi naposletku izvršila eksproprijaciju tog zemljišta za potrebe gradnje EXPO-a po ceni koja je 100 puta veća od prodajne. Kada se toliko investira onda se mora raditi noću, nema praznika, ni crvenog slova.

U videu koji je predsednik objavio na svom Instagram profilu, naziru se visoke konstrukcije u polumraku, dok je on blaženo osmehnut, glas mu je ispunjen zadovoljstvom i ponosom, reklo bi se sanjalački. Svi slave a on je otrčao na gradilište da se nadahne sopstvenom vizijom. Deset je sati uveče, a EXPO čelično saće ispunjeno je vrednim naprednjačkim pčelama. I ne rade samo oni, jer onaj koji snima je ni manje ni više nego ministar finansija – Siniša Mali. Odmenio je predsednika u vožnji da bi ovaj mogao na miru da meditira u klimatski izmenjenoj oktobarskoj noći. Ništa ne ispunjava ponosom kao san koji se pred očima pretvara u stvarnost.

A taj san – to su milioni. Oni koji su se već okrenuli, kao i oni koji će se tek okretati. Ljudi upućeni u privredni rast, izračunali su da će EXPO početi da vraća prvi novac Republici Srbiji za tridesetak godina. Mrtva je trka između EXPO-a i BW-a. Dakle, za trideset godina prvi novac a za sto godina blagostanje. Taman kada se u vlasništvo grada bude vratila parcela bivšeg Generalštaba, na kojoj Trampov zet Kušner namerava da izgradi hotel. Kada se sve te investicije budu vratile u državnu kasu, naslednici naprednjaka u dalekoj budućnosti moći će da končano prokopaju prvu liniju metroa. Ali do tada će, kao u filmu Back To the Future, svi već biti okrenuti ka letećem gradskom prevozu. Beograd na vodi zapremaće potez od Genexa, preko Kule Beograd do crvenih solitera na Banjici. Obični građani će moći da dolaze u tu zonu samo „na kolenima“, odnosno kao pomoćni radnici u ugostiteljstvu ili gradskoj čistoći. Biće to grad po meri Vučićevog natčoveka.

EXPO najavljuje vrtoglavi razvoj prestonice na čemu nam zavide svi u regionu. Bar tako izveštavaju mediji koje otvoreno finansira vlast. Stoga je noćna poseta predsednika gradilištu EXPO prvorazredni događaj. Zidaju se nacionalni stadion i sajamske hale. Kasni se uveliko, vajka se predsednik, ali ako se bude radilo bez prestanka, biće sve gotovo do kraja 2026. Biće spektakularan doček te 2027, ko ga bude doživeo u Beogradu. Inače, ta projektovana godina za održavanje svetske izložbe u Surčinu, dobra je iz više razloga. Ministar finansija koji ima lažnu doktorsku diplomu zna dosta o geopolitičkim kretanjima, što je nedavno izneo pred generalnim sekretarom Svetske izložbe EXPO 2005 Aiči u Japanu. Tom prilikom je rekao kako Beograd ima sreće sa izborom godine za održavanje surčinskog spektakla, jer će se do te 2027. okončati sve krize i konflikti. Svet će tada biti spreman da se okrene nekim lepšim temama, rekao je Mali zbunjenom gostu iz Japana.

Ta lepša tema zapravo je Vučićev san koji postaje realnost. I to ne samo na Instagramu već i u stvarnosti. Delo koje fascinira visoke funkcionere EU i postaje prava noćna mora za domicilno stanovništvo. Ipak, uteha postoji. Oni koji su se uputili tragovima japanskog gosta, ka dalekom Aičiju, mogli su da vide šta je tamo ostalo od velike izložbe 2005: danas je na tom mestu veliki Memorijalni EXPO park na površini od 460 hektara. On je ispunjen kulturnim, rekreativnim i sportskim sadržajima. Dominiraju zabavni parkovi za decu, a prava atrakcija su lijane, kojima posetioci mogu da skaču sa drveta na drvo poput Tarzana. Godine 2022, poznati filmski studio Gibli je preuzeo taj prostor za potrebe svoje produkcije. U skladu sa visokim ekološkim standardom, ovaj studio je obećao da neće poseći nijedno drvo već da će izgraditi tematski park oko postojećih stabala.

Za surčinsko drveće nema brige, jer su naprednjaci prethodno poravnali svako gradilište na koje su stigli i nije ih mnogo briga za ekologiju. Naprotiv, oni su spremni da klimatski unište ne samo jedno mesto već i čitav region ako je u pitanju profit. Šta će ostati od Vučićevog EXPO diznilenda? Nacionalni stadion urastao u korov, zarđale skalamerije i stotine hiljade kvadrata stambenog prostora, kao i sajamske hale. Razume se da će Beogradski sajam biti primoran da pređe u Surčin do kog će se uz Šapićev gradski prevoz putovati bar tri sata u jednom pravcu. Idealno za sajamske izložbe, koncerte, različite manifestacije koje Vučić najavljuje kao deo post-EXPO sadržaja.

Naravno, postoji i velika mogućnost za zakup hala ukoliko neka produkcija bude želela da tamo realizuje svoj rijaliti šou. Srbija nema Gibli, ali ima Zadrugu, Elitu, Teatar Odeon. TV Informer svakako neće ići tamo jer im je komfornije u novoj zgradi na Voždovcu nego da se lomataju preko sveta do radnog mesta. Ono što je zajedničko svim projektima koje realizuje naprednjačka vlast jeste otežano kretanje i nepristupačnost. I što je najgore – postaje sve komplikovanije. To će u narednih 48 sati pokazati i rušenje Savskog mosta, koji nažalost nije deo Vučićevog sna, već je deo prošlosti, koja je zajedno sa građanima Beograda predviđena za otpis. Ali otpisani se uvek vraćaju. Sa opozicijom ili bez nje.

(Peščanik, foto: N1)