Došlo je vreme da se Vučićeva intelektualna momčad ozbiljnije angažuje. Mora da se radi prekovremeno i na ulici, da se ubeđuje pastva kako nikakvog 5. ili 6. oktobra neće biti i da je na delu obojena-neobojena revolucija u kojoj revolucionari jedu čak triput dnevno. Takođe, moraju se tražiti saveznici u opštoj oseki podrške iz inostranstva. Dosta je bilo udobnih fotelja i salonskog fašizma. Kucnuo je čas da se ova, ne tako dobro uigrana ekipa pokrene i izađe na teren, ako misle da preuzmu neku solidniju funkciju u Gileadu, koji se gradi nakon urušavanja pravnog i političkog sistema u Srbiji. Jedna takva organizacija svakako je i Centar za društvenu stabilnost (CZDS), prepoznat u javnosti kao povlašćena grupa muškaraca, zainteresovana za patriotizam, srpsku istoriju XIX i početka XX veka, dominaciju patrijarhata i političku moć bez ikakve kontrole.

CZDS, kako piše na njihovom sajtu, osnovan je daleke 2004, godinu dana nakon ubistva prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića. No pravi uspon počinje tek 2017, kada je očigledno zabeležen i ozbiljniji priliv novca. Zanimljivo je upadljivo odsustvo žena u organizaciji, nema ih na čelu, niti u Upravnom odboru, kao ni među saradnicima. Beli, dobro plaćeni muškarci, skoro kao Beli orlovi iz Ilinoisa, uglavnom Srbi naprednjačke veroispovesti, zaljubljeni u svog vođu, odreda su patriote koje veruju da je demokratija dobra ali da je stabilokratija još bolja, veruju u slobodu govora ali se zalažu za njenu striktnu kontrolu, zagovaraju slobodu medija ali bi da ugase i one preostale nezavisne medije u Srbiji. Podstiču na dijalog ali najviše vole monolog vesićevskog tipa, bez pauze, uz mogućnost ugušenja sagovornika. Ukoliko im se neko usprotivi pozivaju se upravo na demokratiju, slobodu govora, ravnopravnost i na ljudska i građanska prava. Sve to CZDS ne bi pružio nikome. Institucionalno i kadrovski, iza njih stoji Matica srpska, kojom predsedava naprednjački časnik Dragan Stanić.

Prve znake života, momčad iz CZDS-a pokazala je tokom organizacije tribina o izuzetnim ulaganjima Vlade Republike Srbije u kulturu, kao i o tajnim društvima i zaverama, na kojima su gostovali najveći eksperti iz te oblasti – Milomir Marić i Nebojša Pajkić. Usledile su i prve političke analize, pre svega govora Viktora Orbana kojim se obratio mađarskoj naciji februara 2018. godine. Gost na tribini je potom bio mađarski ministar Peter Sijarto, kada su debatovali o strašnoj činjenici da EU neće moći da primi Srbiju u punopravno članstvo sve do 2025. godine. Sada ta tobožnja zabrinutost CZDS-a iz daleke 2018. liči na igranje jamba ili preferansa za prekraćivanje vremena tokom Vučićevog katastrofalnog vođenja zemlje u ambis. Pričice o EU ostale su deo političkog folklora, koji neguju kadrovi iz nekadašnje Demokratske stranke, uhlebljeni u svim Vučićevim vladama, u kojima premijeri kao ni ministri nisu ni bitni, jer svi zajedno ne rade ništa izvan centralne komande sa Andrićevog venca.

Negovan kao privezak na vođinom reveru, CZDS je mogao do mile volje da se bavi usponom političke moći Putina, ratom u Ukrajini, vakcinama i kovidom, te veličanstvenom operacijom Halijard, koja je zadivila ceo (trampovski) Srpski svet. Međutim, od pada nadstrešnice u Novom Sadu, inače rodnom mestu ovog generatora naprednjačke propagande, momčad iz CZDS-a počinje da radi sve aktivnije, isto onako kako lokalni i republički funkcioneri bivaju primorani da izlaze na ulice, pod maskama ili bez njih, i da učestvuju u kreativnom vređanju i prebijanju građana, kako je to zagovarao njihov stranački kolega Damir Zobenica. Zbog toga organizuju produkciju propagandnih filmova protiv Televizije N1 i Nova S, takođe u punom kapacitetu podržavaju Vučićevu platformu za implementaciju borbe protiv vojvođanskih autonomaša. Ali pošto ni to ne uspeva, oni organizuju SNS roditelje koji se žale na blokadu osnovnih škola, pa se CZDS pojavljuje u ulozi podnosioca žalbi Ustavnom sudu protiv blokada. Naposletku, ovog septembra, ovo naprednjačko bratstvo izlazi i doslovno na ulice. U Beogradu organizuju crtanje murala desničarskog propagandiste Čarlija Kirka, na koga je nedavno izvršen atentat, a u čitavom nizu gradova organizuju Proteste protiv blokada. Očigledan je cilj da se do 1. novembra u Novom Sadu napravi najveći Vučićev miting kao simbol „pobede nad obojenom revolucijom“ i time izbriše svaka priča o odgovornosti za pad nadstrešnice i smrt 16 ljudi.

Zahvaljujući dubinskom prepoznavanju svoje političke agende u delovanju Trampovog propagandiste Čarlija Kirka, pre svega u njegovoj radikalnoj redukciji ženskih prava, glorifikaciji oružja i neograničene političke moći, CZDS poklanja Beograđanima (na dva dana!) Kirkov mural u košarkaškom dresu Illinois White Eaglesa. Javno preuzimaju odgovornost za ovaj vizuelni skandal nadomak najvećeg pravnog i građevinskog skandala na Balkanu – Beograda na vodi, ističući da je sam Kirk voleo da kaže kako je „slab na Srbe“, s kojima je igrao košarku pod imenom Charlie Kirkovich. Isto tako je novosadski CZDS svih ovih godina igrao za Vučića pod imenom Milosh Vuchevich, koji je bio i ostao supervizor ovog propagandnog (vladinog) centra. Uostalom, njegov višegodišnji konsiljere Predrag Rajić, direktor je ove organizacije. Imajući u vidu političku pozadinu i finansiranje CZDS-a, u obrnutom ključu treba čitati i njihove ključne reči koje su istakli kao svoj kredo. Stoga bi to zvučalo ovako: netolerancija, odsustvo dijaloga, autokratija, vođa, nacija, korupcija, negovanje konflikta, ukidanje drukčijeg mišljenja i plasiranje radikalnih desničarskih ideja. Nema sumnje da će Centar za društvenu stabilnost u danima koji dolaze, tokom predizborne kampanje SNS-a koja se uveliko odvija bez raspisivanja samih izbora, igrati važnu ulogu u demonizaciji i diskreditovanju svih političkih protivnika u ringu. Oni su spremni na to, pri čemu imaju neograničeni i, što je najvažnije – netransparentni budžet. Jedan od ključnih ljudi u CZDS-u je Nemanja Starović, aktuelni ministar za evropske integracije. Ovaj spisatelj i matičar, kako voli da se predstavlja, budući da je lišen briga oko eurointegracija jer one ne postoje, može čitav svoj budžet da preusmeri u predizborne aktivnosti CZDS-a, povorke protiv blokada i snimanja SNS spotova protiv pobunjenog društva i slobodnih medija. Možda im se preko murala pridruži i general Nebojša Pavković, koji stiže iz haškog zatvora kao patriotski džoker. Ionako su trenutno zaokupljeni usponom Slobodana Miloševića na Kosovu.

(Peščanik, foto: N1)