Ideje ekstremne desnice protiv migranata sastavni su deo izborne kampanje u Srbiji, iako je broj krivičnih dela migranata minoran u odnosu na ukupan broj krivičnih dela u zemlji. Migranti su počinili 55 od 96.237 krivičnih dela u 2016, a dve godine kasnije 101 od 92.874. U prvih 11 meseci 2019. prijavljeno je 113 krivičnih dela migranata. Nije poznata vrsta krivičnih dela koje migranti čine, ali se najčešće spominju međusobne tuče, krađe i obijanja.

Narodnih patrola nije bilo u jeku migrantske krize tokom 2015, kada je kroz Srbiju prošlo preko 700.000 ljudi. Nije ih bilo ni prošle godine kada je 30.200 ljudi, skoro duplo više nego 2018, tražilo međunarodnu zaštitu u Srbiji. Momci sa kapuljačama koji se sada predstavljaju i kao policajci se pojavljuju pred početak izborne kampanje u Srbiji kako bi „čuvali“ srpske žene i decu od „strašnih“ migranata i izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka.

U isto vreme, stanovništvo se dirigovano plaši sve većim brojem lažnih vesti o stravičnim napadima migranata. Stare vesti se „pakuju“ kao nove priče sa fotografijama koje nemaju veze sa događajem o kome se izveštava, ali je važno da odgovora antimigrantskoj kampanji. Na primer, ispostavilo se da nije tačno da su migranti napali osoblje prihvatnog centra kod Šida, niti da se na kolažu od 12 fotografija pretučenih žena nalaze žrtve nasilja migranata.

U takvim okolnostima, munjevito se proširila vest da grupa mladića zavodi red na beogradskim ulicama. Neočekivano, istom brzinom odgovoraju tužilaštvo i policija. Priveden je jedan od predstavnika narodnih patrola, koji je odlazak u policiju iskoristio za dobijanje još većeg publiciteta. Nakon toga, šalju se jake policijske snage u Šid jer su migranti obili desetak napuštenih kuća i vikendica, što je uznemirilo građane, kako objašnjavaju u policiji.

U situaciji kada krivično pravosuđe nije politički instrumentalizovano, brza reakcija policije i tužilaštva zbog ugrožavanja bezbednosti migranata je očekivana. Ipak, političke prilike povećanog antimigrantskog raspoloženja i evroskepticizma, kao i činjenica da vladajuća politička partija ćuti povodom narodnih patrola, govore u prilog tome da se ne radi o institucionalnoj, već o borbi za politički profit od antimigrantske retorike pred izbore.

Vodi se borba za preuzimanje skupocenog migratornog narativa, koji je pomeren u korist opozicije kada je lider Dveri „smućkao“ ksenofobični rasistički koktel protiv migranata. Izostala je zvanična osuda od opozicionog Saveza za Srbiju kome Dveri pripadaju, što znači da njegove ostale članice možda i nemaju ništa protiv toga. Logično je da se vlast u takvom okruženju oseti ugroženom, jer dosta glasova dobija iz radikalnog miljea odakle je potekla.

Dok se pojedini politički akteri prave blesavi, drugi se utrkuju, a treći sa strane čekaju ko će više politički da zaradi od ove teme – predsednik Republike podiže antimigrantski narativ na visoki nivo „molbom“ za ministra unutrašnjih poslova da pošalje Žandarmeriju u Šid i smiri tamošnje uznemirene meštane. Tako je zvanično potvrđeno da migranti ipak prave probleme u Srbiji i istovremeno je pokazana snaga za brzo rešavanje tog problema.

Iz zvaničnog narativa nije jasno da li je 40 policajaca interventnih jedinica poslato u Šid na osnovu bezbednosne procene i stvarne potrebe ili je to urađeno, kako je direktor policije objasnio, zbog smanjenog osećaja sigurnosti građana, iako je policija prethodno već rasvetlila sva krivična dela koja su počinili migranti. Izgleda da je jasno samo to da su jake policijske snage otišle u Šid nakon „molbe“ predsednika Republike.

Bezbednosna procena i plan aktivnosti su po Zakonu o policiji obavezni delovi predloga za angažovanje posebne jedinice policije kao što je Žandarmerija. Predsednik Republike i ministar unutrašnjih poslova skoro da nemaju nikakvu ulogu u odlučivanju o tome. Tu direktor policije odobrava akciju na predlog komandanta Žandarmerije. Ministar se pita jedino ako se angažuju maksimalni kapaciteti jednog ili više odreda Žandarmerije.

U Srbiji polako nestaje humana politika dobrodošlice prema migrantima, za koju je često dobijala pohvale od međunarodne zajednice, a raste desni ekstremizam koji se hrani iracionalnim strahovima od stranih neprijatelja. Pred kraj Drugog svetskog rata, Nacistička partija je formirala Narodnu miliciju (Volkssturm) kako bi sprečila „silovit nalet okupatora“. Zvuči poznato, zar ne?

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP)

(Peščanik)