Premijer Mađarske Viktor Orban, nekadašnji borac za demokratiju u komunističkom režimu, danas je pre pobornik „neliberalne demokratije“ i ne usteže se da u javnosti kao dobre primere navede Rusiju i Kinu. Analitičari ukazuju da, nakon što je njegova stranka dobila i na lokalnim izborima, ima odrešene ruke da svoje namere sprovede u delo, samo pod uslovom da se isuviše ne zameri Briselu. Sa druge strane Atlantika međutim Orbanu je stigla jasna poruka da se očekuje povratak zapadnim demokratskim vrednostima – protiv nekolicine državnih službenika i osoba sa vezama u vladi uvedene su sankcije – zabrana putovanja u SAD.
SAD su 20. oktobra saopštile da je šest Mađara dobilo zabranu ulaska u SAD i da je reč o upozorenju vlastima da odustanu od politika koje bi mogle da podriju demokratske vrednosti. Jedan američki diplomata u Budimpešti je, kako prenosi briselski EurAktiv, objasnio da je reč o državnim službenicima ili osobama sa vezama u vladi.
U saopštenju američke ambasade ističe se da je zabrana uvedena sredinom oktobra i to tek nakon dugog niza upozorenja iz Vašingtona.
Predsednički ukaz iz 2004. otvorio je mogućnost vladi SAD da zabrani ulazak u zemlju strancima čije koruptivno ponašanje škodi interesima SAD, pri čemu ne postoji obaveza da se ti navodi dokažu.
Otpravnik poslova SAD u Mađarskoj Andre Gudfrend rekao je da je korupcija jedan od simptoma slabljenja demokratskih institucija u Mađarskoj.
„Ukoliko se ovo nastavi u nekom trenutku će se situacija pogoršati u toj meri da neće biti moguć naš zajednički rad kao saveznika. To želimo da izbegnemo jer smo saveznici, prijatelji, jaki NATO partneri i želimo da pokušamo da pomognemo Mađarskoj da izbegne taj loš trend u društvu i prepreku za dobre odnose sa nama i drugima“, kazao je on.
Tako se ne odnosite prema prijateljima
Šef Orbanove kancelarije Janoš Lazar rekao je članovima parlamentarnog odbora za državnu bezbednost da vlada nije bila upoznata sa detaljima ovih slučajeva.
„Vlada Mađarske ostala je zatečena razvojem događaja, jer prijatelji na takav način ne rešavaju probleme“, rekao je Lazar.
„Ukoliko imate kredibilne informacije onda razgovarate sa vladinim zvanicnicima, Mađarskoj pomažete isključivo ukoliko nam date kredibilne informacije.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto 21. oktobra je u pseti SAD.
Očekuje se sastanak sa pomocćn ikom državnog sektretara Viktorijom Nuland, a jedna od tema biće i mere koje je uvela SAD.
Zabrana putovanja takođe je uvedena i većem broju ruskih zvaničnika zbog krize u Ukrajini.
Orban je na izborima u aprilu dobio novi četvorogodišnji mandat, a njegova konzervativna stranka Fides pobedila je na evropskim izborima, ali i na lokalnim izborima u oktobru. Takva situacija mu po mišljenju analitičara ostavlja odrešene ruke da sprovodi svoju zamisao neliberalne demokratije, pri čemu je jedini uslov da ne uđe u direktni sukob sa EU.
I EU fondovi i podrška Rusiji
„Ove pobede Orbana učvršćuju u uverenju da je svemoguć, a to bi moglo da dovede do toga da se vlada više ne suzdržava“, ocenio je direktor instituta Politikal Kapital Peter Kreko.
Orban je od 2010. uprkos međunarodnim kritikama učvršćivao kontrolu nad štampom i pravosuđem. U međuvremenu je, međutim, otišao i korak dalje.
Ovaj političar koji je u komunističko doba bio zagovornik demokratije danas javno zastupa „neliberalnu“ liniju, pa je tako u julu naveo Moskvu i Peking kao dobre primere sistema.
I na međunarodnom planu pokušava da održi tananu ravnotežu između istoka i zapada – žali se na udaljavanje EU i Rusije, pa čak i kritikuje zapadne sankcije Rusiji, istovremeno svrstavši Mađarsku među najveće korisnike evropskih fondova.
Premijer nije olevao da u proleće 2014. uprkos zamerki Saveta Evrope i SAD sudski goni 58 nevladinih organizacija koje koriste strane fondove, pod izgovorom da podrzavaju „političke aktivnosti“.
Njegove ekonomske mere takođe nisu tipične za EU. Poznat je po uvođenju novih poreza u sektorima kojima dominiraju strana preduzeća, ograničavanju cene energije i nametanju obaveza bankama, koje su često u stranom vlasništvu, da vrate miliajrde evra kamata za koje se smatra da su dobijene bez opravdanja.
Orbanov izum: Neliberalna demokratija
„Nemamo potrebe da se staramo o takozvanoj liberalnoj mudrosti, prema kojoj je demokratija liberalna, ili je nema“, rekao je Orban nedavno svojim saveznicima iz redova hrišćanskih demokrata.
„Mađarska neće postati diktatura samo zbog toga što ne prihvatamo liberalnu dogmu“, rekao je on, istakavši da liberalna demokratija ne bi mogla da dovede do snižavanja troškova energije, rešavanje poroblema onih koji su pozajmili novac u stranoj valuti, niti da kao cilj nametne punu zaposlenost.
Orban je do sada uspeo da ne pređe crvenu liniju iza koje bi usledile sankcije Brisela, ukazuju analitičari. Kati Marton iz američke organizacije Komitet za zaštitu novinara rekla je da objašnjenje u tome što je to vlada pravnika.
„Ni za milimetar ne pređu izvan legalne zone“, iako najčešće „u potpunosti narušavaju duh EU“, rekla je ona.
Analitičari takođe ukazuju da je Orban vešt i u tome da koristi preporuke Unije, pre svega u pogledu budžeta, da ojača pritisak na administraciju.
Međutim, neki analitičari ukazuju i da podrška Orbanu u zemlji i nije toliko jaka kako bi se pomislilo iz izbornih rezultata.
Robert Laslo iz instituta Politkal kapital kaže da je Fides dobio na izborima izgubivši glasove. Njegovo mišljenje je da ova stranka koristi pre svega nedostatak organizovane levičarske opozicije.
Peter Kreko je kazao i da će Orban morati da bude oprezan, pre svega u pogledu obećanja koje daje Moskvi.
„Ne može se trajno biti deo zapadnih saveza, istovremeno radeći protiv njihovih interesa“, upozorio je on.
(EurActiv)