Kad god bi je neko pitao kakvi su studenti danas, odgovarala sam manje više isto: U svakoj generaciji postoji grupa sjajnih, vrednih, radoznalih, najveći deo onih koji ispunjavaju svoje obaveze uz manje ili više poteškoća, i uvek ima jedna grupica iz poslednje klupe koja bi najradije sve prespavala.

E pa Doroteja Antić i Mila Pajic su studentkinje iz prve klupe – sjajne, vredne, radoznale. U momentu kad sam ih upoznala već su imale razvijeno kritičko mišljenje, široko znanje o društvu i društvenim odnosima, ali nikada nisu bile arogantne. Baš naprotiv – uvek su otvorene da čuju još nešto, razmotre još neko stanovište, diskutuju. Uvek su među prvima ispunjavale svoje zadatke. S oduševljenjem sam pričala kolegama kako je Mila neposredno posle pada nadstrešnice, negde između protesta, predavanja i angažovanja u Inicijativi, uspela da razvije i snimi ceo filmić koji im je bio ispitni zadatak, iako druge kolege nisu još ni teme osmislile.

Ali to je samo jedna perspektiva Doroteje i Mile na časovima.

Van časova, one su se borile s nepravdama uništenog studentskog organizovanja, a protiv ljudi koji su mi dobro poznati još iz doba kad sam i sama studirala. Ljudima koji su se studentskim organizovanjem bavili karijerno, s jedinim ciljem da se dobro prodaju partijama na vlasti.

Doroteja, Mila, Bane, Lazar i ostatak sjajne hrabre grupe mladih ljudi okupljenih u STAVU-u, ali i Darija Stjepić (jednako sjajna nekadašnja studentkinja iz prvih klupa) i ostatak hrabrih mladih ljudi okupljenih u grupi Sviće, učinili smo da ne zaboravimo 15 stradalih posle mesec dana, kao što to obično činimo.

Otvorili su novo polje građanske neposlušnosti i ohrabrili druge na neposlušnost. Njihov doprinos lavini koju danas gledamo je nemerljiv. 

Bila sam presrećna kad mi je blizak prijatelj pre neki dan rekao „ja bih i ispred i iza Mile uvek stao“. Bila sam presrećna jer sam imala osećaj da smo ih svi pustili niz vodu zarad višeg cilja, i prepustili onima koji su podložni spinovima i lažima, koji su se probudili posle 15 godina iz zimskog sna i preuzeli ulogu moralnih sudija.

Danas kada stiže vest da je Lazar Dinić priveden, kad prvi put zaista ozbiljno strahujem za njihovu bezbednost, nema tog mira u kući koji bi me ućutkao.

Dragi moji, svim srcem stojim uz vas i zadovoljstvo mi je biti vaša koleginica, saborkinja, nastavnica. Sa svega dvadesetak godina pokazali ste nam primer i put iz začaranog kruga u koji smo svi upali.

Čuvajte se, a mi ćemo vas čuvati, pa kom opanci, kom obojci.

(Autonomija)