Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši slovi za veoma strpljivog i iskusnog političara, što je demonstrirao i odlukom da Statut Vojvodine, zajedno sa predsednicom srbijanskog parlamenta Slavicom Đukić Dejanović, predstavi u nekoliko gradova u Srbiji. U poslednje vreme u javnim nastupima primetno je da i on polako počinje da gubi strpljenje, posebno kada se osvrne na činjenicu da se Skupština Srbije, ni pet i po meseci nakon što je Skupština Vojvodine usvojila pokrajinski statut, nije udostojila ni da počne raspravu o tom najvišem vojvođanskom aktu. Ustavni rok prekršen je za čitava tri meseca, a pet meseci se čekalo da republičke vlasti “porode” Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine. Kako su ga “porodile”, čini se da je bolje da ga nikada nisu ni počinjali pisati…
Gospodine Egereši, da li ste analizirali Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine? Iz ovoga što vidimo stiče se utisak da su iz Nacrta izostavljeni najznačajniji delovi, odnosno kako se regulišu pitanja vojvođanske imovine i izvornih prihoda…
– Kao prvo, dobro je što smo nakon pet meseci čekanja napokon dobili Nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine. To je pozitivno, s tim da ja lično i moje kolege stručnjaci koji su analizirali taj nacrt, imamo velike dileme. Naime, ja nisam pristalica ideje da se suštinski menja Statut Vojvodine i ne želim da promenim mišljenje iz oktobra prošle godine, kada smo ovde, u Skupštini Vojvodine, dvotrećinskom većinom usvojili naš statut. Osnovni princip svakog političara i ozbiljnog čoveka je da ne menja stavove zbog aktuelne političke situacije.
Dalje, jasno je da se oko Statuta Vojvodine ne može otvoriti rasprava u republičkom parlamentu. O statutu se glasa: ili će Skupština Srbije dati saglasnost na njega ili neće. Ako ne da saglasnost, statut će se vratiti nazad u Skupštinu Vojvodine. Iz ovoga je jasno da republički parlament nema nikakvog uticaja na moguću promenu teksta statuta pa je možda i to problem, pogotovo ako sada pogledamo Nacrt zakona i ako znamo da je zakon jači od statuta. I iz tog nacrta je jasno da se pokušavaju ugraditi određena ograničenja. Zatim, tamo piše da će se “posebnim zakonom” regulisati imovina Vojvodine, potom finansije, izvorni prihodi… Takođe, Nacrt zakona ne predviđa ni mogućnost osnivanja Zavoda za statistiku Vojvodine. Dakle, Nacrt zakona ne reguliše upravo ona suštinska pitanja. I to automatski otvara prostor za određene manipulacije.
Očekujem da će se ostvariti obećanja da, i ukoliko bude promena u statutu, to će biti “kozmetičke” promene, jezičke i tehničke. Ali, ako treba da dođe do suštinskih promena u statutu, e za to nikada neću biti partner! Ne mogu da prihvatim da zakon o nadležnostima poništi suštinu statuta. Ja ću kao predsednik parlamenta uvek da branim odluke Skupštine Vojvodine.
Ne čini li vam se da su formulacije tipa da će se neka problematika regulisati “posebnim zakonom” zapravo dodatno odlaganje onoga što jeste suština autonomije Vojvodine?
– Ovde se očigledno neko plaši autonomije. E, pa, ne treba se plašiti autonomije Vojvodine! U savremenom svetu autonomija ne znači otcepljenje, ne znači separatizam, već upravo suprotno: ona znači jačanje zajedništva, uz poštovanje određenih specifičnosti. Vojvodina je sama po sebi jedna specifična sredina. Mi smo najvišejezičnija skupština nakon Evropskog parlamenta, a sama Vojvodina je najvišejezičnija regija u Evropi. I to moramo čuvati, to mora da se uvažava, a ne da se pravi problem tamo gde ne postoji. Naprosto je vreme da se shvati da baš Vojvodina, ovakva kakva jeste, može da bude pravi primer Srbije, pravo evropsko lice Srbije. Zato će način na koji će biti rešen status Vojvodine biti prava legitimacija Srbije prema Evropi. Odlaganjem tog pitanja, Srbija odlaže Evropsku Uniju i evropske integracije. I to je činjenica.
S druge strane, prihvatanjem principa regionalizacije i decentralizacije, otvara se priča koja je do dan-danas bila tabu-tema. Tokom obilaska gradova u Srbiji, gde smo predstavljali Statut Vojvodine, u Jagodini, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru…,  uverio sam sagovornike o potrebi za suštinskom decentralizacijom i regionalizacijom Srbije. Složili smo se da centralne vlasti u Beogradu moraju da slušaju i ostale delove Srbije. Neka ljudi iz Niša, Kragujevca ili Novog Pazara kažu kakva vrsta regije je njima potrebno da bi im život bio bolji i lakši.
Razni sistemi u Evropi poznaju različita asimetrična rešenja kada su autonomije regija i pokrajina u pitanju. Evo, Španija je najbolji primer. Katalonija, Baskija, Madeira, Andaluzija, Baleari…, sve one imaju poseban status unutar Španije, dakle posebnu autonomiju. Jedan region ima jaču autonomiju, a drugi ima malo manju. Ali, centralne vlasti u Madridu su to shvatile, nakon smrti Franka. I od tada je počeo lagani proces suštinske demokratizacije Španije. Sve se to može sažeti u jednu rečenicu: kada je Kataloniji dobro, dobro je i ostalim delovima Španije. To je suština priče. I zato u Beogradu moraju da shvate da ako je Vojvodini dobro – onda je dobro i čitavoj Srbiji!  Ako uvažavaju interese Niša i Kragujevca, to je dobro ne samo za ta dva grada, već i za celu Srbiju. Nema tu šta da se filozofira i izmišlja, kada već ima gotovih modela koje možemo da preuzmemo. I da konačno počnemo da uvažavamo specifičnosti pojedinih regiona i gradova.
Kakve utiske nosite sa turneje po Srbiji? Da li se tamo shvata ideja decentralizacije i regionalizacije?
– Itekako shvataju. I oni imaju različite probleme i različita očekivanja od tih procesa. Ali, svi se slažu da ovakav neravnomerni razvoj Srbije više nije održiv. S druge strane, Vojvodinu znamo, ona će, sa ili bez statuta, ostati Vojvodina, makar ima i takvih namera da se Vojvodina izbriše i sa vremenske prognoze. Ali, Vojvodina se ne može uništiti. Mi iz istorijskog nasleđa znamo koji su naši ekonomski, politički ili kulturni interesi i možemo ih bez problema definisati. Statut je upravo artikulacija tih naših interesa.
Dalje, ni nama ne odgovara da samo Vojvodina dobije neku vrstu autonomije, a ostali delovi Srbije da je nemaju. Zato je potrebno definisati još četiri ili pet regija i da odredimo stepene njihove autonomije. Naravno, Vojvodina i u takvim okolnostima mora da ima drugu specifičnu težinu u odnosu na ostale regione. Što znači da nam je potrebna asimetrična decentralizacija. Jer Vojvodina je vekovima negovala svoj poseban položaj.
Čak se i gradske vlasti u Beogradu žale na centralizaciju države i ističu da ne mogu da reše krucijalni program Beograda, a to je saobraćajni kolaps, jer je izgradnja mostova, izgradnja zaobilaznice i donekle izgradnja metroa u nadležnosti – Republike!

– Apsolutno. Beograd kao glavni grad mora da ima poseban status, on mora da bude poseban region, sa specifičnim nadležnostima. To je važno za građane Beograda. I da budem sasvim jasan: kada upotrebljavam reč “Beograd” ja ne mislim na sam grad, nego pre svega na političke i druge elite koje čuvaju svoje privilegije. To je jedan tanak sloj elita, koji zbog svojih privilegija koče proces decentralizacije. A to nije ništa drugo nego nasleđe iz Miloševićevog vremena.
Uprkos tome, vojvođanske vlasti su meta optužbi za seperatizam…
– Nebrojeno puta sam izgovorio, a i dan-danas to tvrdim, da su optužbe koje su dolazile i dolaze od strane centralnih vlasti da mi gradimo “državu u državi”, da je to “separatistički akt”, naprosto prazna priča, napad bez ikakvih argumenata. Baš kao što je besmislena i kritika da je ta famozna kancelarija Vojvodine u Briselu zapravo buduće diplomatsko predstavništvo naše pokrajine u glavnom gradu EU.
Naprotiv, u Statutu ne samo da nema državnih atributa, već nemamo čak ni pokrajinsku policiju, za šta se ja lično zalažem i zalagaću se. Jer na osnovu sadašnjeg Zakona o policiji, na osnovu članova 22. i 23, pruža se mogućnost osnivanja područne policijske uprave. Dakle, za takvo nešto potrebna nam je politička volja i realna politička situacija, u kojoj se ne govori o nekakvom “separatizmu”, nego se govori na evropski, vojvođanski način. Pokrajinska policija je normalna potreba građana Vojvodine, koji žele da imaju efikasnu i uglednu lokalnu policiju. I to nema nikakve veze sa separatizmom, jer ima jako puno takvih primera i u Evropi i u svetu. Naravno, na predlog pokrajinske skupštine, ministar policije bi imenovao i šefa takve policije.
Zatim, predlagao sam i ostalim regionima u Srbiji da zajednički otvorimo kancelariju u Briselu, kako bismo lobirali za naše ekonomske, kulturne pa i političke interese. Jako je bitno da jedna tako ozbiljna regija kakva je Vojvodina, sa dva miliona stanovnika, sa 21.000 kvadratnih kilometara površine, koja je u našim okvirima relativno bogata, ima svoju kancelariju u Briselu, da lobira za naše interese. Takođe, i ostali delovi Srbije, Šumadija, Niš…, takođe imaju interes da lobiraju za svoje interese. Zato očekujem davanje saglasnosti da konačno otvorimo kancelariju bez problema. Najbolji primer za to je Vršac, koji je sa rumunskom županijom Karaš-Severin otvorio kancelariju u Briselu. To je primer za celu Srbiju i svaka im čast na tom potezu.
Koliko Vojvodina zapravo gubi zato što još uvek nema kancelariju u Briselu?
– Puno, jako puno gubimo. To je ideja koja je stara već četiri godine. Ta kancelarija bi bila jedna lobi institucija, koja bi samu sebe finansirala već nakon godinu ili dve dana rada. Svake godine broj predstavništva regiona u Briselu raste. Nisam čuo da se neka kancelarija zatvorila tako da danas ima više od 320 kancelarija u glavnom gradu EU. Ima tu raznih kancelarija: od predstavništva nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u kojem su zaposlene 63 osobe, do predstavništva Istre, u čijoj kancelariji je zaposlena jedna osoba. Treba znati da su u Briselu Evropska komisija, Evropski parlament, Komitet evropskih regiona, razne druge važne institucije, fondacije, tamo su predpristupni fondovi… I zato je važno da budemo tamo prisutni, da imamo informacije, da imamo pristup svim tim institucijama. Pa to treba iskoristiti! Jer mi nismo naivni, mi imamo perspektivne mlade ljude, koji tamo mogu da nas predstavljaju. I ponavljam: ako Vojvodini bude dobro, biće dobro i celoj Srbiji. Ovako, naše centralne vlasti, verovali ili ne, čak nam ograničavaju i pristup informacijama o potencijalnim evropskim fondovima koji nam stoje na raspolaganju.

Dinko Gruhonjić