Grčki premijer Antonis Samaras obećao je danas da će izvući zemlju iz recesije za 18 meseci, uprkos prognozama da će ekonomija te države ove godine opasti sedam odsto.

Samaras je, takođe, naglasio da će „što pre bude moguće“ sa međunarodnim kreditorima pokušati da sklopi sporazum koji će za dve godine, odnosno do 2016. godine produžiti rok za smanjenje troškova i reforme, što je ključni uslov da Grčka dobije neophodne zajmove iz inostranstva.

Zahtev za produženje rokova ne pozdravljaju evropske vlade, a grčki kreditori su više nego ogorčeni zbog odlaganja i neispunjavanja obećanja u Atini.

Premijer Grčke je poslanicima iz svoje konzervativne Nove demokratije rekao da njegova mesec dana stara koaliciona vlada mora da demonstrira da poštuje i može da primeni obaveze iz paketa pomoći.

„Takođe, pokazaćemo da su za dostizanje naših ciljeva neophodne promene, posebno onoga što pogoršava i produbljuje recesiju. Sigurno, sporazum koji će produžiti rokove (za sprovođenje programa) nešto je što ćemo tražiti što pre bude moguće“, poručio je Samaras.

Grčki premijer je istakao da bi ekonomija zemlje u ovoj godini mogla da opadne više od sedam odsto, čime bi ukupni pad u poslednjih pet godina bio 20 odsto.

Grčki premijer je, međutim, ustvrdio da vlada može da vrati Grčku na stazu rasta početkom 2014. godine.

Samaras je, takođe, rekao da su neodgovorni strani političari koji javno govore da će grčki program mera štednje propasti, navodeći da su oni upravo ti koji čine šta mogu da Grčka propadne.

Zamenik nemačke kancelarke Filip Resler u nedelju je upitao da li Grčka može da ispuni uslove za dobijanje dalje međunarodne pomoći, dodajući da je ideja o njenom napuštanju zone evra „prestala da bude strašna“.

Predstavnici EU, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB) počeli su danas inspekciju grčkog programa štednje, razgovorima sa zvaničnicima Ministarstva finansija.

Očekuje se i da predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ove nedelje poseti Atinu i razgovara sa Samarasom.

Grčka, opterećena velikim dugovima, zavisi od spasilačkih zajmova evropskih partnera i MMF-a da bi održavala vitalne javne servise i isplaćivala neophodne troškove.

(Beta)