„Sahranjivanje srpske poljoprivrede“ obeležio je protest poljoprivrednika ispred kompleksa Banovine u Novom Sadu.

Sagovornici Danasa kažu da smo stigli upravo do „sahrane“, ili smo čak malo i okasnili. Veoma brzo, od „žitnice Evrope“ došli do zemlje koja ima sasvim druge strateške planove vezane za svoj razvoj.

Poljoprivrednici, njih oko stotinjak, juče su ispred zgrade gde se nalazi Vlada Vojvodine prosuli zemlju iz kanti na kojima je pisalo da je reč o zemlji iz Bačke, Banata, Srema, Mačve i Pomoravlja, da bi potom u nju zaboli krst sa natpisom „Poljoprivreda Srbije, oduvek-2024.“

Pored „sahrane“ ogranizovali su i svojevrstan bazar, gde su izložili proizvode po cenama po kojima ih oni prodaju otkupljivačima, ali i onima koji se posle pojave na policama marketa. Tako je mleko ispred Banovine koštalo 45 dinara, a ne 140 pa naviše, koliko košta u prodavnicima.

Poljoprivrednici, većinom iz Vojvodine, poručili su pre svega da im je dosta čekanja.

„Čekajte rebalans budžeta, čekajte godišnje odmore, a mi više nemamo vremena da čekamo. Posle ove godine i ovako katastrofalne suše, propali smo skroz. Ne bismo dolazili ovde nedeljom zato što nam se hoće, nego zato što nam je teško i tražimo pomoć od države, ali od njih nema sluha, ni od ministra ni od premijera“, rekao je Dejan Rakić iz Udruženja poljoprivrednika Aradac.

Na transparentima koje su nosili pisalo je: „Najskuplje gorivo imaju građani Srbije“, „1 kg pšenice=20 dinara. Šta možete kupiti u prodavnici za 20 dinara? Možda jednu plastičnu kesu“, „Nije bilo suše u Srbiji, a Srbija izgorela“.

Milan Kovačević, ekonomski analitičar kaže da je simbolika „sahranjivanja“ poljoprivrede najbolje opisuje ono što se nama danas dešava.

Sudeći po predlozima i potezima vlasti, naša želja je kako ističe, da izgleda više ne budemo poljoprivredna nego rudarska zemlja.

– Poljoprivreda je zanemarena na više načina. Klima se menja, a mi ništa ne radimo da popravimo katastrofalnu situaciju sa navodnjavanjem zemljišta. Cene hrane su brzo rasle, jer imamo sve više uvoza, a taj posao je koncentrisan na manji broj biznismena, zbog čega su nam marže veće nego što bi trebale da budu, kada bi bilo konkurencije. Uvoznici tako određuju cene i za domaće tržište kako požele. Na sve to, poljoprivrednicima su veoma poskupela ulaganja – kazao je Kovačević.

Na štetu im ide, kako dodaje, i to što smo krenuli u prodaju poljoprivrednog zemljišta. Zbog čega danas imamo vlasnike zemlje, primera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji ovde rade direktno protiv naše poljoprivrede, uzgajajući ono što je potrebno za njihove farme.

Sa druge strane, kako objašnjava, previše smo ukrupnili poljoprivredu.

Iako na prvi pogled ekonomija većih dimenzija treba da ispadne povoljnija, kod nas ogroman broj zemlje u rukama malog broja ljudi, znači da veliki igrači određuju uslove kojima obično guše male i srednje proizvođače.

– Država prvo treba da vidi da li su subvencije koje daje dovoljne, kao i kako im se sa energetikom može što efikasnije pomoći. Moramo i dosta propisa urediti. Imate primera voćare, koji u velikoj meri idu na izvoz. U većini zemalja je propisano da hladnjače ne smeju uskraćivati bilo kome da čuva robu. Kod nas se događa da kad dođe berba, kartel koji izvozi voće odredi cene, umesto da ostavi mogućnost proizvođačima da plaćaju neku cenu za skladištenje i čekaju bolji momenat na tržištu – kazao je Kovačević.

Novu Strategiju razvoja poljoprivrede pišu nam Bosanci i Slovenci

Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar, kaže da su naši poljoprivrednici zakasnili sa „sahranom“, jer je ona već uništena, a Srbija je postala zemlja koja je zavisna o uvozu hrane.

Kako objašnjava, Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine predviđala je razvoj ove grane od 9,1 odsto svake godine.

Ako bi bila lošija godina, poput ove sa sušom, povećanje je projektovano na 6,1 odsto. U poslednjih deset godina imali smo sedam suša, ne računajući još ovu poslednju, ističe Gulan.

Umesto godišnjeg rasta od više od devet odsto, naša poljoprivreda je u poslednjih deset godina ukupno porasla 1,7 odsto, nastavlja on.

– Tako da je to jedna strategija pada, a ne razvoja. Te 2014. godine obećali su poljoprivrednicima med i mleko. A danas se o tim ljudima priča samo kada izađu na ulice, kada im se opet obeća da će to biti naša strateška grana razvoja, što se posle nikad ne dogodi. Strategiju je inače usvojila samo Vlada te 2014. godine i obećala je da će je dati na usvajanje u Skupštinu, ali se ni to nikada nije dogodilo – kaže Gulan.

Koliko se misli o budućnosti, kako dodaje, svedoči činjenica da nova strategija još nije ni urađena. Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je ugovor da tu novu strategiju napiše deset stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i deset iz Slovenije, uz četiri konsultanta iz Srbije.

– Ministrastvo poljoprivrede tu novu strategiju zvanično nije ni dostavilo Odboru za poljoprivredu u Skupštini na kojem se o njoj raspravljalo. Kao ni ugovor koliko su plaćeni strani stručnjaci da je urade. Zašto uopšte stranci pišu našu stategiju, da li mi to ne znamo da uradimo – pita Gulan.

Suša proglašena u svim zemljama oko Srbije, ali ne i kod nas

Prema rečima poljoprivrednika na jučerašnjem protestu u Novom Sadu, proteklo leto bilo je nezabeleženo vruće, a 72 dana zaredom nije pala ni kap kiše, zbog čega su im usevi bili sprženi.

Kazali su da je država morala da proglasi stanje elementarne nepogode i da poljoprivrednicima obezbedi nadoknadu štete zbog suše, kao što su to uradili u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj.

Žarko Galetin, agrarni analitičar, kaže da je angažman države ni veći ni manji nego prethodnih godina, ali problem je što obećanja i dogovori države nisu implementirani u praksi.

– Sve je to uneto u rebalans i sve će to biti, ali će da kasni. Poljoprivrednici su frustrirani i nervozni. U poslednjih pet godina ovo je treći put da se suočavaju sa veoma lošim prinosima. Kada u tako kratkom periodu imate tako učestale klimatske promene, došli smo do situacije da poljoprivrednici nemaju novca da zanove proizvodnju, a da ne govorimo o investicijama o kojima ni ne razmišljaju. Imaju lošu finasijsku situaciju i ove godine i država je morala biti brža i ekspeditivnija – izjavi je Galetin.

Ujedinjena udruženja poljoprivrednika uputila su Ministarstvu poljoprivrede i Vladi Srbije 3. septembra dopis sa najvažnijim zahtevima. Među njima su mere za saniranje posledica suše, moratorijum na poljoprivredne kredite, isplata 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja računa. Takođe, uređenje berze, tržišta, kupovina dizela bez akcize na pumpi od iduće godine, rešavanje pitanja PIO poljoprivrednika.

(Danas, foto: Autonomija)