Dve skorašnje izjave patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija o potrebi promene položaja veronauke u obrazovnom sistemu i apostrofiiranje direktora pojedinih škola koji, navodno, vrše pritisak na učenike da se ne opredeljuju za ovaj predmet, pokrenule su ponovo polemiku koja je stara koliko i veronauka u školama u Srbiji: da li ona uopšte može da postoji u državnim školama sekularne države, kakva Republika Srbija bar trenutno jeste.

Sagovornici Autonomije ukazuju upravo na političku volju, koja je i stajala iza njenog uvođenja, kao najveću prepreku za rešavanje problema koje takva nastava izaziva.

Inače, ovo nije prvi put da Porfirije pominje poziciju veronauke. Prošle godine se, ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, u martu sreo sa resornim ministrom Brankom Ružićem a razgovarali su, kako je javnost obaveštena, i o unapređenju nastave u oblasti veronauke i položaju veroučitelja. Socijalista Ružić iskoristio je priliku da patrijarhu poželi da „u dobrom zdravlju dugo stoluje na tronu Srpske pravoslavne crkve“.

Nametnuti eksperiment

Međutim, iako se čini da su te izjave deo šire kampanje, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Srđan Slović za Autonomiju kaže da nema nikakve informacije o tome da se trenutno zvanično razmatra promena statusa veronauke u školama, uz napomenu da sindikati u slučaju takvih „globalnih promena“ učestvuju makar u meri da daju svoje mišljenje ili stav o određenom predlogu, što ovoga puta nije slučaj.

Komentarišući navode da su patrijarh Porfirije i članovi Sinoda Srpske pravoslavne crkve na sastanku sa Aleksandrm Vučićem „izrazili zabrinutost za poziciju veronauke u srpskom prosvetnom sistemu i zatražili podršku od predsednika Srbije kako bi pozicija države po tom pitanju bila promenjena“, Slović je rekao da bi promena mogla da se odnosi i na poboljšanje  kvaliteta nastave u smislu da se ona drugačije organizuje i da, u konačnici, manje opterećuje budžet prosvete.

On nije za ukidanje veronauke, ali smatra da bi se možda moglo razmisliti o tome da ona bude izborni predmet samo u višim razredima osnovne škole, od petog do osmog razreda.

– Ako srednje obrazovanje nije obavezno, onda ne bi bilo potrebno da bude obavezan i taj izborni predmet. Ali to može struka da kaže da li je najbolje vreme od petog do osmog, s obzirom na to da učenici od prvog do četvrtog razreda ne mogu ni da prihvate sve to – rekao je Slović.

Sa druge strane, udruženje građana Ateisti Srbije ocenilo je da izjave patrijarha Porfirija znače da crkva želi da nametne veronauku kao obavezni školski predmet.

Uz podsećanje da je „nezakonito nametnuti eksperiment“ veronauke u školama u Srbiji doživeo „katastrofalan poraz“, Ateisti Srbije su ocenili i da „srpsko društvo trenutno proživljava letalnu kulminaciju svih vidova netolerantnog, agresivnog, sujeverjem i predrasudama prošaranog ponašanja, podstaknutog upravo i verskim dogmatizmom, ponašanjem i pritiscima prvosveštenstva SPC“.

– Da je Dositej (Dimitrije) Obradović kojim slučajem danas živ, verujemo da bi se sa zgražavanjem stresao od jeze –  naveli su Ateisti Srbije i dodali da je SPC „najdogmatskija i najnazadnija“ organizacija u javnom prostoru Srbije, „uprkos prilično jakoj konkurenciji na tom polju“.

Seksualno obrazovanje mnogo potrebnije od veronauke

Profesor Novosadskog univerziteta, etičar Slobodan Sadžakov za Autonomiju ocenjuje da je osnovno pitanje da li veronauka u školama narušava temelje sekularnosti, te da je jasno da trenutno ne postoji nikakva spremnost da se poštuje Ustav i očuva sekularni karakter države.

– Podsetio bih da je 2001. veronauka uvedena kao dogovor vlade Zorana Đinđića i SPC. Tada je na dnevnom redu bilo izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Đinđić je hteo da amortizuje eventualni gnev SPC povodom toga i da bi to učinio, on je pomogao da se veronauka uvede u škole. Tu je bio početak narušavanja sekularnih temelja i sve što se kasnije događalo predstavljalo je samo razradu koja je vodila sve većem uplivu SPC u naše društvo – upozorava naš sagovornik.

Dodaje da zbog toga sada postoji čitav niz grešaka i ustupaka čiji je ishod ovo što imamo sada – ogroman uticaj SPC i kapitulacija sekularne države.

– To je razlog što su maksimalno sužene mogućnosti da se preispita odluka o uvođenju veronauke, kao i čitav niz drugih pitanja, kao što je na primer status Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu i način na koji on funkcioniše – smatra Sadžakov.

Kada je u pitanju sekularnost, Ustavni sud Srbije je još 2013. godine, kada je odlučivao o ustavnosti Zakona o crkvama i verskim zajednicama, zauzeo stav da je u pitanju kooperativna odvojenost, koja ne isključuje postojanje veronauke u školama.

Sud je tom prilikom konstatovao da u uporednom pravu i praksi postoje različiti načini na koji su organizovani odnosi crkve i države, a da se mogu podeliti u dve kategorije. Prvu predstavljaju oni sistemi u kojima se odnosi crkve i države zasnivaju na manje ili više bliskim vezama, u obliku subordinacije ili koordinacije, dok drugu predstavljaju sistemi odvojenosti crkve i države, koji mogu imati formu stroge ili kooperativne odvojenosti.

– Sistem stroge odvojenosti podrazumeva odsustvo bilo kakvih organskih ili funkcionalnih veza između crkve i države, neutralnost države u pogledu crkvenih pitanja, uzdržavanje verskih zajednica od direktnog mešanja u javnu sferu, nezavisnost, autonomiju i ravnopravnost u tretmanu različitih verskih uverenja – navodi se u toj odluci.

Ustav Republike Srbije

Svetovnost države

Član 11

Republika Srbija je svetovna država.

Crkve i verske zajednice su odvojene od države.

Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) za Autonomiju ocenjuje da je USS u toj odluci zastupao prilično diskutabilan stav iz ugla tumačenja Ustava i podseća da je u odnosu na nju izdvojeno mišljenje jedne sudije, koja smatra da se radi o strogoj odvojenosti države i crkve.

Vasić ističe da bi uvođenje obavezne veronauke zaista bilo kršenje prava dece koja ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici.

– Mislim da je ta inicijativa zapravo skretanje pažnje Srpske pravoslave crkve na sebe, što SPC vrlo često radi. Apsolutno ne bi smelo da se dozvoli da se crkva meša u obrazovanje na taj način da odlučuje koji će predmet biti obavezan, a koji ne. Volela bih da podsetim i da je SPC bila najveći zagovornik protiv uvođenja seksualnog obrazovanja u škole, koje nam je trenutno mnogo potrebnije od veronauke – rekla je Vasić podsetivši i da se, na primer, Ustav i pravo građana izučavaju samo u završnom razredu srednje škole.

Škole kao crkvene ekspoziture i regrutni centar

I Sadžkov smatra da iza svega stoji namera SPC da ostvari što veći upliv u obrazovni sistem, uz opasku da je potrebno i dalje držati 2.000 veroučitelja na državnom budžetu, za šta je, opet, važno održati broj đaka ili ga dodatano uvećati.

Što se tiče uvođenja teokratskog režima u obrazovni sistem, Sadžakov podseća da se to već dogodilo samim uvođenjem veronauke, pre dvadeset godina, bez javne rasprave, političkom i crkvenom voljom.

Škole su, nastavlja, preko tog predmeta zapravo postale crkvene ekspoziture i“ tu se ne radi ni o kakvom znanju već o inicijaciji u veru, svojevrsni su regrutni centar“.

Uprkos nazivu veronauka, od nauke se razlikuje u čitavom nizu bitnih aspekata, napominje Sadžakov.

– Veronauka je zasnovana na dogmatskim sadržajima i stavu vere, što je fundamentalno suprotno biti nauke. Funkcija škole nije da usmerava u pravcu neke veroispovesti, niti da plasira bilo kakve dogmatske, a samim tim i indoktrinirajuće sadržaje. Informacije o religiji mogu biti i deo nekih drugih predmeta, ali bez primesa verske propagande. Sve to je posebno osetljivo pitanje jer verska nastava kreće od najranijih dana, kada je reč o deci koja nisu u stanju kritički razmotriti ono što im se ,,servira“ – ističe Sadžakov ponavljajući da ona nema šta da traži u državnim školama.  

Oruđe za nametanje dominacije i kontrole nad ženama

I Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra smatra da verska nastava ne bi smela da u državnim školama bude ni izborni, a kamoli obavezan predmet.

Pripadnost religiji po rođenju ili poštovanje određenih religijskih običaja, smatra Ignjatović, ne označava nužno i potrebu za verskom obukom pa čak ni redovan odlazak u crkvu, gde se propagiraju konzervativne vrednosti.

– To uključuje i razliku u očekivanim i dozvoljenim ulogama, pozicijama, ponašanjima i mogućnostima polova, sa manjom ili većom dominacijom i privilegijom koja se odobrava muškarcima. Interpretacije i pristupi mogu da se razlikuju, ali se mnogo više ograničenja i kontrole stavlja devojčicama, devojkama i ženama, i to od fizičkog izgleda, oblačenja i ponašanja, do izbora u različitim sferama života, posebno u odnosu na porodične i bračne odnose, seksualnost i reprodukciju – napominje Ignjatović.

Podsećajući da se svaka kritička misao unutar crkve ograničava, Ignjatović strahuje da se može očekivati da se religija lako zloupotrebi za kontrolu žena.

– One inače imaju manje moći i manje prilika, a u situacijama kada su izložene nasilju u partnerskom odnosu ili u porodici, religija može biti zgodno oruđe nametanja dominacije, prinude, manipulacije, pretnje i ućutkivanja, prihvatanja trpljenja, krivice i straha, kao i teškoća da se zatraži podrška od javnih službi – rekla je Ignjatović.

Dodaje da, iako nekim ženama vera pruža utehu, smisao i nadu, iako su neke od njih imale pozitivna iskutva u obraćanju svom svešteniku, ipak od crkava i verskih lidera ne vidimo dovoljno javne podrške za ravnopravnost i autonomiju žena.

– Nikakve osude zločina počinjenih od strane sveštenika nad decom, ne vidimo ni u nagoveštaju razumevanje za različitu seksualnu orijentaciju, slušamo svake godine o čedomorkama, i još mnogo drugog – rekla je Ignjatović.

Reperkusije u multinacionalnoj Vojvodini

Jedno od pitnja, ako bi veronauka postala obavezan predmet, jeste i kako bi se to odrazilo na Vojvodinu koja je multinacionalna i multikonfesionalna sredina.

Sadžakov za Autonomiju precizira da sve sporne stvari potiču iz činjenice da je veronauka uopšte uvedena u obrazovni sistem, pa tako i eventualne reprekusije u AP Vojvodini.

– U tom smislu, reč je o novim, nepotrebnim podelama. Sve to bi bilo eliminisano ukoliko bi ona bila uklonjena iz škola – napominje Sadžakov.

Podseća i da je i „skromniji nagoveštaj“ poput onog bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića da se izučava četiri umesto 12 godina naišao je na ogroman otpor, iniciran od strane SPC.

– Pričamo pre svega o povredi prava dece koja ne pripadaju nijednoj religijskoj zajednici ili koja pripadaju nekim manjim religijskim zajednicama, koje nemaju tehničkih mogućnosti da organizuju veronauku – navodi Milena Vasić, uz pitanje da li bi u tom slučaju deca iz malih verskih zajednica bila primorana da idu na časove veronauke koja je dominantna u toj školi.

Tanja Ignjatović, pak, ne sumnja u laki dogovor vođa različitih konfesija po ovom pitanju, za razliku od mnogih drugih pitanja u kojima „indirektno ili direktno podržavaju neoleranciju između pripadnika različitih verskih, nacionalnih i etničkih zajednica“.

– Situacija bi bila ista ili slična sadašnjoj, pošto veronauka i građansko ostaju obavezni izborni predmeti. Očigledno je nezadovoljstvo dosadašnjim efektom i pritisak da se dodatnim promenama ostvari veći uticaj na decu i društvo – rekla je ona.

Prebrojavanja direktora – pritisak da se ostvari interes SPC

Patrijarh Porfirije nedavno je na svom Instagram profilu napisao kako je veoma razočaran informacijama da pojedini direktori „svesno obeshrabruju, čak bih rekao sprečavaju učenike i roditelje da se opredele za Versku nastavu“, najavivši konsultacije s kolegama iz drugih konfesija oko eventualnog javnog objavljivanja njihovih imena.

Slović podseća da postoji procedura izjašnjenja učenika pri upisu u školu, gde se oni samostalno i autonomno odlučuju između Građanskog vaspitanja i Verske nastave, bez da na njih utiče bilo ko iz škole.

– Ako nekakav pojedinac ima ekstremni pristup, to je nešto drugo, ali globalno postoji procedura kako to funkcioniše i tu se ne mešaju ni nastavnici ni direktor – rekao nam je Slović.  

Sadžakov podseća da je i pre prebrojavanja direktora bilo jasno da ,,cool patrijarh“ i ,,patrijarh roker“ ipak deluje po starim, ustaljenim obrascima, koristeći pritisak da ostvari interese SPC.

– Pre toga imali smo i protest od strane SPC u pogledu toga kada časovi verske nastave treba da se održavaju (nikako pretčas, sedmi ili osmi čas), takođe i prigovore oko statusa predmeta i programa (obavezni izborni predmet/obavezni izborni program), načina formiranja grupa… Sada se pritisak u pogledu veronauke kao obaveznog predmeta pojačava – upozorava Sadžakov.

On je podsetio i da se, prema podacima Ministarstva prosvete, na početku školske 2020/21. godine za versku nastavu opredelilo 441.487 učenika, a za građansko vaspitanje 264.220 učenika (odnosno 34 odsto ukupne školske populacije), kao i da podaci govore da se od početka uvođenja verske nastave broj đaka koji je pohađao ovaj predmet konstatntno uvećavao.

Dalibor Stupar (Autonomija, karikatura: STUPS)